Pogubno igranje sa srpskim sportom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Sportiste treba pustiti da se bave sportom i takmice nije bitno protiv koga.Pobede i idu dalje sto je sto puta bolje nego pobeci sa bojnog polja.Sporti se godinama pr ipremaju za pojedina takmicenja.Mozete zamisliti razocarenje kada ne mogu da se takmice,Aposebno sto nek sto je logicno potrze sportsku srecu za neku drugu reprezentaciju.I tako igrajuci opet se mogu sresti sa sp[ortistima kosova.Pa koja je razlika ako se bave pogotovo individualnim sportom.
   .

2. Ako može Izrael da se takmiči u Evropi, može Srbija u Aziji.

3. Sve institucije ssu urušene,ostao je još sport.Kad završe se tim, neka ugase svetlo.Tuga.

4. Није поигравање како експлицира наслов текста: нема међународног спорта без суверених држава. Још увек је то тако; вероватно, на велику жалост, поклоника глобализације.

5. Neka se sportisti bune ako im ne odgovara da im političari uništavaju karijere. Ako neće da se bune, neka propadnu, ali nemoj da očekuju da drugi biju bitku umesto njih, a da se oni sklanjaju u stranu, da se ne bi zamerili političarima. Ili neka se bore za sebe ili neka propadnu.

6. Svaka cast onima koji su ubedjeni da si pre svega ono sto radis umesto onoga sto jesi! Autor gornjeg teksta vrlo mudro izbegava celu poentu sporta i takmicenja. Sta li je to? Samopromocija? Decije igre u pesku? Zdrava razonoda? … A cemu onda sva ta razna, visoko istaknuta znamenja i imena zemalja, himne i zastave? Zasto se svi ne takmice bez ikakvih boja, nacionalnih obelezja i reprezentacija, da priupitamo Autora? Ako ne znas svoje ime i prezime ko si i sta si, do cega ti je stalo i sta je ono sa cim nema kompromisa, … sta si onda, … ‘sportista’, … ‘ljudsko bice’, … ‘bio-masa’?! Ili se to odnosi samo na nas?