Pojačanja koja to nisu i zašto Crvena zvezda ne može da dobije na „mišiće“?

Crveno-beli su sinoć doživeli najteži regionalni poraz u tekućoj takmičarskoj godini.

Postigli su najmanji broj poena, delovali su sporo, u odbrani mekano, u napadu toliko dezorijentisano da su samo u poslednjoj četvrtini izgubili čak devet lopti.

Ne samo što su koketirali sa dvocifrenim brojem prodatih loptu u odlučujućoj deonici, nego su načinom na koji su ih gubili pokazali da nešto ozbiljno ne funkcioniše u igri tima koji sa klupe predvodi Janis Sferopulos.

Da kojim slučajem Partizan dva sata kasnije nije razočarao svoje navijače u duelu sa Splitom (67:74) Zvezda je u Podgorici ponovo mogla da dovede u pitanje osvajanje prvog mesta na regionalnoj tabeli na kraju regularnog dela takmičenja.

Zalutali Gilespi i „sumnjivi“ Smart

Kada je krajem oktobra preuzeo vođenje Crvene zvezde od strane Duška Ivanovića, Janis Sferopulos je odmah stavio do znanja javnosti da neće po difoltu dovoditi pojačanja i uticati na sastav ekipe koji nije formirao.

Delovalo je da je grčki stručnjak strpljiv, da dobro promišlja i da želi da potezima na tržištu pojača tim na uralgičnim mestima.

Iako je i laicima bilo jasno da je to pre svega pozicija krilnog centra, na kojoj Zvezda ni danas nema primarnu opciju, pa je Luka Mitrović „maltretiran“ da „glumi“ četvorku, iako je odavno postao kvalitetna petica, Sferopulos se opredelio da pojača mesto centra.

Javnost je bila iznenađena dovođenjem Fredija Gilespija, a verovatno bi ostala u neverici da je znala i da je za njegov angažman klub morao da izdvoji 150.000 evra i uplati navedenu sumu na račun Bajerna, kako bi Amerikanac dobio „čiste papire“.

Sferopulosu nije smetala činjenica da je nekadašnji student Bejlora tokom boravka u Bajernu više bio statista, kao i da je do dolaska u Zvezdu, u sistemu Pabla Lasa bio višak koji je mečeve Bavaraca posmatrao u civilu.

U Zvezdi su lako poverovali grčkom stručnjaku i bili ponosni na napravljeni potez kada je Gilespi odigrao poprilično kvalitetno na prvom večitom derbiju u 2024.

Nisu ozbiljno shvatili rezon Željka Obradovića, koji je komentarišući njegovu igru istakao da Amerikanac ništa posebno nije uradio na meču, već da su mu saigrači, pre svih bekovi, omogućili da bude u gro planu.

Očekivali su u stručnom štabu da 27-godišnji centar nastavi u sličnom ritmu i ima adekvatan doprinos, ne sluteći da će ući u stanje košarkaške hibernacije u kojem se još uvek nalazi.

Od 4. januara i meča sa Partizanom, na narednih jedanaest utakmica, Gilespi nijednom nije imao dvocifreni košgeterksi učinak, čak sedam duela završio je bez poena, tri sa samo dva poena i po jedan sa tri i devet.

Vremenom mu je i minutaža toliko opala da je na svega dve utakmice igrao deset i više minuta. Posledično, uloga mu je svedena na nekoga ko na dva do tri minuta menja Džoela Bolomboja kako bi došao do daha i barem malo smirio puls.

Jasno je da Gilespi ne pruža ono što se od njega očekuje i da je daleko od epiteta igrača koji pravi razliku pod košem.

Toliko je posvađan sa loptom, tehnički limitiran u napadu da ge je ponekad i neprijatno gledati.

Istovremeno, defanzivno ne uspeva da u mis-meču sačuva ili barem uspori bekove, odnosno vrati se na svog igrača u „pik ne rol“ situacijama u kojima Zvezda sa centrima igra u „fletu“ ili visoko iskače.

Veoma je zabrinjavajuće što ni u abaligaškim okvirima ne pruža nikakve košarkaške benefite.

Džavonte Smart je dosta kasnije stigao na Mali Kalemegdan i ako se uzme u obzir da pre toga nikada nije igrao u Evropi, još uvek nije prokockao kredit koji je dobio na „revers“.

Ipak, i njegova partija u Podgorici naslućuje na neveseli kraj epizode u crveno-beloj opremi.

U odnosu na Gilespija, u košgeterskom smislu 25-godišnji bek daje veći doprinos (što i nije teško). Tehnički je obučeniji, na mestu na kojem igra deluje pismenije i snalažljivije, međutim za status pojačanja morao bi da bude daleko produktivniji, korisniji i konstantniji.

Kako vreme prolazi, sve više odaje utisak igrača koji se slabo snalazi u pozicionim napadima, pogotovo kada je reč o igri bez lopte, odnosno kretnjama u kojima bi trebalo da stvara prednost u odnosu na čuvara.

Sporo prepoznaje situacije na terenu – kada treba da spusti loptu ka saigraču na niskom postu koji je u mis-meču, odnosno da prosledi pas ka igraču koji se nalazi u najboljoj poziciji za šut.

Veoma je limitiran u „pik en rol“ igri, nema osećaj kada treba da pusti loptu ka centru koji se otvara iz blokade, a još je slabiji u pasovima u širinu.

Takođe, nema precizan i brz pas iz driblinga.

Uostalom, na ukupno sedam utakmica, ostavrio je tek deset asistencija što je premalo za jednog igrača koji bi trebalo da pokriva obe bekovske pozicije.

Ni Gilespi, kao ni Smart nisu krivi što su naknadno dovedeni kao pojačanja. Najveća je odgovornost na Janisu Sferopulosu što ih je doveo ili što je pristao da budu angažovani.

Samo malo boljim i detaljnijim pregledom evropskog tržišta daleko kvalitetnije opcije, a verovatno i jeftinije imao je na turskom, izraelskom i španskom marketu.

Nedovoljno rutine i za abaligaški nivo

Crvena zvezda je otišla na gostovanje Budućnosti posle izuzetno teškog rasporeda i ogromne energetske potrošnje.

Meču u Podgorici prethodio je dupli evroligaški program, a pre gostovanja Valensije i Barselone, crveno-beli su imali večiti drebi u regionalnim okvirima.

S tim u vezi, razumljivo je bilo to da duel u „Morači“ nisu mogli da dočekaju maksimalno motivisani i energetski nabaždareni.

Možda i sam poraz nije toliko upitan koliko jeste sama igra i to onih pojedinaca kojima je meč trebalo da predstavlja šansu za dokazivanje i potencijalno menjanje epizodnih u glavne uloge.

Dejan Davidovac je ponovo „prespavao“ meč, Majka Tobija nigde nije bilo, dok je Adam Hanga opet asocirao na igrača koji nije u stanju da u kontinuitetu igra na visokom nivou, naročito kada kuburi sa svežinom.

Bez odmornog i našpanovanog Miloša Teodosića, energičnog Jaga dos Santosa, ali i Džoela Blomoboja napadački arsenal Zvezde toliko je bio skroman da nije bio dovoljan ni za gostovanje na jednom od najzahtevnijih abaligaških terena.

U odsustvu kapitena Branka Lazića, naročito u prvom poluvremenu, toliko je defanzivnih propusta bilo da je bilo teško uopšte percipirati koja je Zvezda stigla u Podogoricu – evroligaška ili „superligaška“?

Videlo se da pod dozom evidentnog umora ekipa nema rutinu, snagu i sposobnost da na osnovu automatizma, uigranosti i shematskih akcija lakše dolazi do poena, odnosno u odbrani tačno gađa slabe napadačke opcije protivnika i tako štedi energiju.

Od ukupno 84, Budućnost je 20 poena dala u fazi tranzicije i čak 38 iz reketa i to na 18 timskih asistencija.

Neretko je kažnjavala loše vraćanje u odbranu gostiju, kao i slabe defanzivne rotacije na strani pomoći.

Sve ono što Zvezdi nedostaje na evroligaškim gostovanjima, Budućnost je sinoć u Podgorici uspešno primenila.