Pojačanja stigla (pre)kasno

Crvena zvezda i Partizan su i u ovom prelaznom roku dovodili ili igrače koje niko drugi nije hteo ili one koji su u tom momentu na tržištu bili na rasprodaji ili velikom popustu.

Bes(potrebno) gomilanje igrača u prethodne dve sezone dovelo je do očekivanog raspleta da je Crvenu zvezdu napustilo duplo više fudbalera (10) u odnosu na broj dovedenih (5).

Uprava se ove godine nije razbacivala s parama u poslednjim minutima prelaznog roka koji je u Evropi završen u ponedeljak, kao što je to bio slučaj prethodnih sezona. Podsetimo da su crveno-beli pre samo dve godine poslednjeg dana potrošili preko četiri miliona evra dovevši za Ligu šampiona Marina, Čaušića i Boaćija.

Slično je bilo i prošle sezone kada je Radživ van la Para takođe stigao kao instant pojačanje posle pobede nad Jang Bojsom.

Iako se dovođenje igrača u „minut do 12“ uglavnom ispostavilo kao kockanje, nije isključeno da bi uprava crveno-belih ponovila hazard i ovaj put da klub silom prilika nije morao u Ligu Evrope, takmičenje koje će doneti znatno manje od planiranih 20 miliona evra Lige šampiona.

Jedini igrač za koga je Zvezda platila obeštećenje proteklog leta Srđan Spiridonović (Pogon Ščešni – 250.000 evra) već je prokockao poverenje Dejana Stankovića.

Ključni momenat bio je meč kvalifikacija za Ligu šampiona protiv Tirane kada krilni napadač nijednom nije uspeo da iskoristi ni brzinu, ni jak šut.

Od Dijega Falčinelija se očekivalo da zasija već na evropskom debiju protiv Omonije, ali Italijan tek sada počinje da polako pronalazi ritam pogocima u Superligi.

Gejlor Kanga još uvek ne pokazuje zašto je vraćen kao velika zvezda, a na terenu se ponaša prilično nonšalantno, brzo trošeći kredit koji je stekao tokom prvog mandata u Zvezdi.

Aleksandar Katai je jedini za koga se već sada može reći da je bio pun pogodak prelaznog roka.

Međutim, treba reći da je bivši kapiten Zvezdi bukvalno pao s neba pošto je L.A. Galaksi s njim raskinuo ugovor zbog rasističkih izjava njegove supruge na društvenim mrežama.

Najozbiljniji novac u ovom prelaznom roku Zvezdi je doneo Mateo Garsija, mada ako se uzme u obzir da je sličnu sumu i plaćen kada je dovođen (oko 1,3 miliona evra), onda ispada da je klub sa njim na pozitivnoj nuli.

Prvak Srbije je prema nezvaničnim podacima od početka prelaznog roka na transferima zaradio oko 3,2 miliona evra, dok je na primer prošlog leta samo na odlasku Dejana Joveljića u Ajntraht više napunio kasu (četiri miliona evra). Ono što dodatno zabrinjava je utisak da ne postoji jasan balans.

Kao što je klub svojevremeno na silu gomilao ofanzivne veziste, sada se tako otarasio čak četiri defanzivna vezna igrača (Jovičić, Jovančić, Kanjas, Vulić), te je prvi izbor trenera Dejana Stankovića Seku Sanogo ostao na tankoj izmeni u vidu Njegoša Petrovića, kome po vokaciji više prijaju ofanzivni nego odbrambeni zadaci.

Bekovi crveno-belih ponovo nemaju zamene, te će Milan Gajić i dalje biti prinuđen da podjednako uskače umesto Rodića i Gobeljića.

U napadu formalno postoji konkurencija (Falčineli, Boaći, Pavkov), ali praktično će se sve svoditi na Italijana, dok bi ostala dvojica mogla da odu još pre zimskog prelaznog roka.

Partizan se zarad popunjavanja minusa u kasi svesno odrekao svog najboljeg fudbalera posle samo jedne sezone – Umara Sadika.

Od pet miliona evra zarade na Nigerijcu u obeštećenje za dovođenje njegovog naslednika, Žana Hristofa Bajbeka, uloženo je ništa, pošto je francuski napadač bio slobodan na tržištu.

U Humskoj su verovatno procenili da im je za potrebe domaćeg prvenstva dovoljan samo jedan pravi napadač, bez prave ideje šta će se desiti u slučaju njegove povrede.

Najskuplji igrač koga su doveli ovog leta je Maki Banjak.

Za štopera je Olimpiji plaćeno oko 500.000 evra, što je sića u odnosu na 10 miliona koliko je inkasirano kada je Strahinja Pavlović potpisao za Monako.

Jedini na koga su još potrošene pare je Filip Holander koji je za 50.000 evra pozajmljen iz Lugana.

Osim novih igrača, (pre)kasno je stigao i novi trener Aleksandar Stanojević.

Povratnik na klupu crno-belih nije uspeo da u Evropi izvuče keca iz rukava protiv Šarlroa, te mu je na raspolaganju sada ostala samo trka za Crvenom zvezdom koja već beži osam bodova u Superligi.

Novi strateg Partizana odlučio je da besplatno dovede one s kojima je sarađivao i u prethodnom mandatu (Obradović, Jojić, Miljković) i tako tek sada krene da slaže mozaik prvog tima za čije će uigravanje trebati sigurno nekoliko meseci.

Čak je i sam Stanojević po preuzimanju dužnosti priznao da bi tek u decembru tim mogao da ima obrise igre kakve želi, mada je pitanje koliko će navijači i uprava imati strpljenja ako večiti rival nastavi da pravi razliku na tabeli.

Dok je dolazak Bajbeka u napadu predstavljen iz kluba kao vid senzacije, mada će tek vreme to moći da pokaže, nema dileme da bi povratak štopera Svetozara Markovića (stigao na pozajmicu iz Olimpijakosa) trebalo da dodatno učvrsti odbrambeni bedem koji je od početka sezone delovao kao sito.

U odnosu na Sadika koji je doneo sedmocifrenu zaradu, odlasci Nemanje Miletića u Al Raed (500.000 evra) i Đorđa Ivanovića u Olimpiju (300.000) deluju kao sića, mada će i ti novci biti iskorišćeni za popunjavanje minusa umesto za pojačanja.

Večiti su još jednom „ad hoc“, od slučaja do slučaja, dovodili igrače. Bez pravog plana, a još manje skautiranja, na preporuku ili želju trenera, pa ko je slobodan ili povoljno dostupan u tom trenutku.

Nekada se tako „ubodu“ prava pojačanja, kao što su svojevremeno bili Boaći i Kanga ili Sadik i Asano, ali se u većini slučajeva prelazni rok svodi na hazard, kockanje sa budućim rezultatima kluba pošto se sa igračima kao što su Garsija, Kanjas ili Suma unapred znalo da će biti čista lutrija koliki će njihov doprinos timu moći da bude.