Pokušaj za „win-win“ efekat

Nisu ni sada, kada se 25-godišnjak sa šest sezona provedenih u inostranstvu, vratio tamo odakle je otišao u beli svet. Bez obzira ili baš zbog toga što je za to vreme (redom) nosio dresove portugalskog velikana Benfike, engleskog diva Liverpula, turskog kolosa Fenerbahčea, uglednog Sportinga sa Pirineja, premijerligaškog Hala, najčešćeg belgijskog šampiona Anderlehta i Fulama, dok je ovaj bio član elitnog ranga takmičenja u Engleskoj.

Za neke su pozivi iz takvih sredina krunski dokaz veština krilnog napadača iz Čačka, a za druge – baš suprotno – argument za tvrdnje da samo oni top klase „puštaju korenje“ na jednom mestu. Ono što im je zajedničko jeste nedostatak informacija iz prve ruke. Niko od posmatrača sa strane nije načisto koliko je tanka statistika svojevremeno standardnog člana A reprezentacije posle rastanka sa lisabonskim „orlovima“ posledica ogromne konkurencije, problema sa povredama, nestrpljenja trenera – pogotovo tokom četiri pozajmice, jer su oni sa redovnog platnog spiska uvek u startnoj prednosti, Markecovih loših izbora, nedovoljnog zalaganja…

Tek, sledeće cifre momka koji je još na svom seniorskom debiju protiv užičke Slobode, pre ravno osam sezona, sve bacio na teme zaobilaženjem čuvara sprinterskom brzinom, govore da se nije naigrao posle selidbe u grad Bitlsa. U Liverpul je stigao kao zvezda Benfike, u čijem dresu je za samo jednu sezonu imao 26 utakmica i pet golova, da bi do kraja poludecenijskog ugovora sa aktuelnim prvakom Evrope, plaćenog sa 25 miliona evra obeštećenja, iz više puta skupio svega 19 mečeva i dva pogotka. Skroman učinak je imao i u Fenerbahčeu (14/0), Sportingu (6/1), Halu (12/2), Anderlehtu (8/1) i Fulamu (1/0). Zato je sada glavno pitanje koliko je fizički i mentalno spreman da odmah počne praviti razliku u igri „parnog valjka“. Pogotovo u Ligi Evrope.

Nije potrebno biti fudbalski potkovan pa znati da su njegovo kretanje, šut i brzina, a možda i snaga (ako je u međuvremenu dobio na masi) za nekoliko koplja ispred dobrog broja fudbalera iz domaćeg prvenstva, ali ni mnogo pametan pa znati da ga niko neće štedeti i puštati ga da živi od stare slave. Na njemu i stručnom štabu je da izvuku maksimum iz tek započete saradnje i pomognu jedni drugima. Lazar da anulira neke od minusa jedinog klasičnog špica Umara Sadika i uradi ono što ne stiže Takuma Asano, a Milošević da ga pronalaženjem idealne pozicije (u navali ili veznom redu) i žice podstakne da se vrati na nivo kada je doneo 10 miliona evra zarade Partizanu i tako golobrad imao ceo svet pod nogama. Za dobro kluba, čija uprava je u potrazi za centarforom prednost dala hitrini a ne realizaciji, iz n-tog pokušaja ubedila Markovića da se vrati u Zemunelo i obavezala se da ispuni sve što predviđa trogodišnji ugovor.

Marković: Igraću bilo gde napred

– Vrlo sam srećan što se vraćam u svoju kuću, da im pomognem, a i oni meni… Stariji sam, iskusniji, znam gde sam došao. Vidim da imamo odličan tim i odličnog trenera. Znao sam da ne mogu da pogrešim – rekao je na svojoj medijskoj promociji Lazar Marković, spremnog odgovora i na pitanje gde bi bilo najbolje da bude korišćen, obzirom da je puno krilnih vezista u timu, a on sam nije od centarfora – egzekutora, ušančenih u protivničkih 16 metara.

– Mogu da igram bilo gde napred – desetka, devetka, po krilu… Nisam još pričao sa šefom, ali mislim da ćemo se dogovoriti. Dolazim pun motiva, želje da se dokažem, da se vratim tamo odakle sam otišao, u formu u kojoj sam bio. Kako mi je istekao ugovor krajem juna, trenirao sam, bio sam u Teleoptiku i spremio sam se koliko-toliko – tvrdi nova (stara) „pedesetica“ Partizana.