Političari nam „školuju“ fudbalske trenere

Nakon što je Marko Nikolić sporazumno raskinuo ugovor sa Lokomotivom iz Moskve srpski fudbal, izuzimajući Dejana Stankovića i Aleksandra Stanojevića, više nema ni jednog trenera u preostala 94 kluba koji se takmiče u grupnoj fazi Lige šampiona, Lige Evrope i Ligi konfederacija. Od zemlje čiji su treneri nekada vodili Real iz Madrida ili Barselonu srpski fudbal je došao u situaciju da se velikim uspehom smatra ako neki od srpskih stručnjaka vodi klub u engleskom Čempionšipu ili ruskoj Premijer ligi.

Milorad Kosanović, bivši trener Crvene zvezde, koji je bio direktor trenerske škole pri Fudbalskom savezu Srbije kaže da ima puno razloga zbog kojih srpski fudbal više nema poznate stručnjake.

– Situacija u kojoj se nalazi sve što je vezano za trenere u Srbiji je loša, bolje reći kriminalna. Sve što je decenijama stvarano je srušeno i u poslednjih desetak godina je trenerska organizacija u rasulu – kaže Kosanović i dodaje da je školovanje fudbalskih stručnjaka u našoj zemlji odavno postala stvar politike a ne fudbala.

– To se najbolje vidi po onome što se dešava u trenerskoj akademiji Fudbalskog saveza Srbije, koja izdaje licence novim trenerima, i u kojoj bi oni trebalo da se školuju za ovaj poziv. Umesto da sportski radnici odlučuju ko će se upisivati u tu školu sada o tome odlučuju političari, a profi licencu dobijaju ljudi koji je ne zaslužuju.

Nekadašnji selektor mlade reprezentacije naše zemlje tvrdi da je školovanje trenera u Srbiji postala farsa.

– Nekada je selekcija stručnjaka počinjala u klubovima, oni koji su hteli da se bave tim poslom morali su da krenu od mlađih kategorija, ali i da završe prvi stepen na fakultetu za sport i fizičko vaspitanje, na kojem su se polagali stručni ispiti. Danas većina onih koji završavaju našu trenersku školu čak ne napišu ni sopstveni diplomski rad, nego to za njih urade profesori sa DiF. Znam za primere da ovi koji dobiju diplomu čak ni ne pročitaju svoj diplomski rad.

Kosanović kaže da su sve institucije u srpskom fudbalu u očajnom stanju i da taj sport opstaje samo zahvaljujući talentu.

– Najvažnije stvari u fudbalu su sportski radnici, stručnjaci i Savez, a kod nas su ove tri stvari potpuno uništene. Srećom pa smo kao narod talentovani za sportove sa loptom, a zahvaljujući tome se pojavi i poneki talentovani trener. Ali talenat nije dovoljan, jer trener mora da ima znanje iz recimo psihologije, pedagogije, biomehanike, nije dovoljno da bude bivši fudbaler.

Kosanović navodi i činjenicu da najbolji srpski treneri nastoje da što pre napuste domaće klubove.

– Nije čudo da mnogi koji rade u Srbiji a dobiju mogućnost da naprave karijere u inostranstvu ne žele da se vrate u srpski fudbal. Čak otvoreno kažu da treba bežati odavde. U Srbiji se nameštaju utakmice, članovi uprava i menadžeri sastavljaju timove ili šuruju sa navijačima kako bi skandirali protiv trenera. Svi pokušavaju da glavom bez obzira pobegnu iz Srbije, a oni koji su u mogućnosti ne žele više da se vrate jer je taj nivo pritiska sa svih strana neizdrživ.

Predsednik sindikata profesionalnih fudbalera Mirko Poledica ističe da je zbog činjenice da Srbija ima sve manje dobrih trenera fudbal u našoj zemlji gotovo na ivici opstanka.

– Najveću odgovornost ima trenerska organizacija Srbije, koja je deo Fudbalskog saveza i koja direktno radi protiv interesa trenera u Srbiji. Umesto da budu sindikat trenera i da se bore za njihove interese oni se, recimo, nisu oglasili povodom  činjenice da su od početka sezone klubovi Superlige promenili osam trenera.

Poledica, takođe, apostrofira stanje u trenerskoj akademiji koja radi pri FSS.

– Umesto da omoguće ljudima da se školuju oni naplaćuju studiranje za profi licencu na akademiji 750.000 dinara. Uvek se javi duplo veći broj kandidata u odnosu na broj mesta pa se i sa tim trguje, a pola onih koji upišu su potpuni anonimusi. Upisuju se ljudi zahvaljujući političkim vezama, o čemu govori i činjenica da je najviše trenera na akademiju u poslednjih nekoliko godina stiglo iz Brodarca, kluba čiji je gazda Slaviša Kokeza predsednik FSS. I na sve to trenersku akademiju vodi Miloš Miljanić, koji je po struci sin Miljana Miljanića.

Predsednik sindikata profesionalnih fudbalera kaže da je i rad sa mlađim kategorijama u klubovima u ozbiljnoj krizi zbog neškolovanih trenera.

– Šta se dešava u mlađim kategorijama i školama fudbala je poseban problem. Ko su ti ljudi koji rade sa našom decom, koje škole su završili, kako su stigli u priliku da budu pedagozi. Umesto da vaspitavaju decu oni im psuju majku na treninzima i utakmicama.

Kosanović: Možemo, ali nećemo

Milorad Kosanović ističe da nije problem prekopirati sistem školovanja trenera iz zemalja koje, poput Nemačke, Španije ili Austrije, stvaraju veliki broj stručnjaka.

– Nije teško uvesti sistem, mi to možemo da uradimo ali nećemo. Ovako kako to mi radimo je dobar način da se u školu ubaci kum, rođak ili onaj ko više plati – kaže Kosanović.

Poledica: Piksiju ugovor na 10 godina

Mirko Poledica smatra da je dolazak Dragana Stojkovića na funkciju selektora srećna okolnost, a ne posledica dobrog rada u FSS.

– Reprezentacija Srbije je imala sreće da se pojavio Dragan Stojković i da je pristao da obavlja tu funkciju. Savez treba da potpiše sa njim ugovor na deset godina i da ga puste da radi, ne treba da bude u prvom planu rezultat, nego ozbiljan rad koji će se isplatiti na kraju. Kako to treba da izgleda govori podatak da će naslednik Joakima Leva na klupi reprezentacije Nemačke biti osmi selektor te zemlje od 1926. godine. S druge strane Srbija je od osamostaljenja 2006. promenila čak 13 selektora – navodi Poledica.

– Tokom vladavine Slaviše Kokeze u jednom trenutku su sve reprezentativne selekcije vodili ljudi koji nisu imali ni jedan dan kao prvi treneri nekog kluba i kojima je funkcija selektora praktično bio prvi ozbiljan posao u karijeri.