Ponitkina pesma

Ono što je Ponitka uradio u duelima sa Lukom Dončićem i Goranom Dragićem, prevashodno, uspelo je samo još dvojici košarkaša, počevši od 1995. i Evropskog prvenstva u Atini.

Od prve zlatne medalje SR Jugoslavije, vodi se statistika u čijim rubrikama je jasno naznačen učinak u formi tripl-dabla.

Prvi koji je takvu partiju pružio bio je Toni Kukoč, upravo pre 27 godina, a Ponitka se može pohvaliti da je posle duela sa Slovenijom barem u jednom košarkaškom parametru u ravni sa velikim Tonijem.

Novi član italijanske Ređo Emilije potpisao je pobedu nad Slovenijom sa 26 poena, 16 skokova i 10 asistencija.

Odigrao je prošlosezonski as Zenita iz Sankt Peterburga partiju koja je izgledala kao da je bio kloniran, sposobnosti da istovremeno pokriva maltene sve pozicije na parketu.

– Bili smo spremni na tešku utakmicu. Bio sam iznenađen da smo igrali tako dobro u prvom poluvremenu, imali više od 20 poena protiv aktuelnog šampiona. To još nisam video. Znali smo da Slovenija ima odlične igrače, to smo i osetili na parketu, znali smo da će da reaguju u trećoj četvrtini. Iznenadili smo se što su se ekspresno vratili na startu drugog poluvremena, ali smo očekivali njihovu reakciju, spremali smo se za to. Moramo da zapamtimo da mi nemamo mnogo iskustva, nismo dosad igrali mnogo četvrtfinala u našim karijerama. Dali smo maksimum energije, igrali svim srcem, bili jako fokusirani. Ponosan sam mnogo, došli smo u poziciju gde nas niko nije video. Svaki turnir ima svoju priču o Pepeljugi, mi smo ta priča ove godine – veoma je ilustrativan bio Ponitka.

Izbacivanjem prvog favorita na turniru, Poljska je došla u poziciju da posle 55 godina osvoji medalju na Evropskom prvenstvu.

– U ovom trenutku još ne razmišljam trezveno, bila je teška utakmica, još pokušavam da procesuiram sve što se desilo, kako smo pre svega umalo prokockali 23 poena prednosti. Pitajte me sutra o tripl-dablu, to mi je prvi u karijeri, nisam očekivao da ću to da uradim na Evropskom prvenstvu – otkrio je prošlosezonski košarkaš Zenita.

Radeći sa Ćavijem Paskvalom, Ponitka je mnogo napredovao, prevashodno u organizaciji igre, razumevanju situacija i adekvantom prepoznavanju istih na terenu.

S tim u vezi, i ne čudi što je meč sa Slovenijom završio sa deset asistencija.

Zenit pod ingerencijama španskog sturčnjaka nije imao klasičnog plejmejkera, ali je posedovao trojicu umešnih „bol-hendlera“ Džordana Lojda, Bilija Berona i Mateuša Ponitku.

– Srećan sam zbog onoga što sam uradio, srećan sam zbog naše pobede. Statistika me ne zanima toliko, važno je da budemo pobednici, jer samo oni se pamte. Kada želiš da pobediš, moraš da se žrtvuješ maksimalno i ako si otišao u svlačionicu bez modrica, bez krvi na dresu, znači da se nisi borio dovoljno – delovao je Ponitka skromno prilikom podele impresija sa javnošću, posle jednog od najvećih uspeha Poljske u poslednjih pedeset godina.

– I dalje igramo, srećni smo što smo ovde. Šta to znači za Poljsku? Košarka nije toliko popularna u Poljskoj, možda će to da se promeni. Nadam se da naš narod uživa i poštuje ono što radimo. Nadam se da će im mnogo značiti u budućnosti. Bili smo među osam na svetu, sada smo u četiri na Evropskom prvenstvu. Jako sam srećan zbog svih, naroda, trenera, ekipe, ali i svih poljskih igrača, jer i njih predstavljamo ovde – naznačio je Ponitka, a malo je falilo da uopšte ne bude u reprezentaciji ovoga leta, zbog velikih porodičnih nesuglasica i svađa sa rođenim bratom, koji je na kraju otišao da nastupa za Poljsku u basketu 3×3.