Ponuda za FIFA koja se „ne odbija“

Najbogatiji evropski klubovi odlučili su da sve karte polože na sto i po principu „sad ili nikad“ izvrše pritisak da se osnuje izdvojeno takmičenje koje bi povećalo finansijski kolač, ali bi smanjilo broj onih koji bi ga delili za istim stolom.

Iako je FIFA pre nekoliko dana odbila razgovor sa predstavnicima 15 klubova koji sebe nazivaju osnivačima Superlige, oni su po tvrdnji britanskog lista „Tajms“ i francuskog „Frans futbola“ odlučili da svetskoj „kući“ fudbala daju novu ponudu koja neće moći glatko da se odbije.

FIFA je u više navrata ranije decidirano rekla da će svako ko pokuša da van kontinentalnih konfederacija napravi zasebnu ligu biti izbačen iz svih takmičenja, a učesnici kažnjeni doživotnom zabranom bavljenja fudbalom, ali ovaj put će u Cirihu morati mnogo više da se zamisle pre nego što odbiju kompromis koji im je bačen na sto.

Prednost nove ponude je što je fleksibilnija od svih dosadašnjih jer više nije nije jedina opcija potpuno zatvoreno takmičenje samo evropskih klubova, zatim što je prvi put javno objavljeno ime glavnog sponzora, egzaktna suma investicije, kao i profit koji bi donela, a koji bi bio neuporedivo veći od Lige šampiona.

Glavni adut najbogatijih klubova leži u profitu koji bi FIFA mogla da ostvari, a koji bi praktično „ukrala“ od zarade koju UEFA, kao najbogatija fudbalska organizacija, ima sa Ligom šampiona.

Dokument koji je potpisalo 15 evropskih klubova opisuje se kao „đavolji pakt“ koji bi „iz korena mogao da promeni fudbal“.

U njemu se navodi da bi Superliga imala 15 zagarantovanih učesnika (klubovi koji su osnivači), ali da bi brojala ukupno 20 timova.

Ostalih pet ili više mesta (ostavljena je fleksibilnost) mogla bi da se popune ekipama sa svih kontinenata kroz kvalifikacije, čime bi se povećala popularnost takmičenja u Aziji, Africi i Americi.

Jedan od predloga odnosi se i na to da, recimo, svaki kontinent kroz svoje najjače takmičenje (u Evropi je to Liga šampiona) da po jednog učesnika za svaku narednu sezonu.

Dodatni mamac za FIFA leži u tome što bi najboljih 12 iz Superlige učestvovali na Svetskom klupskom prvenstvu, uz obavezu da na njemu igraju sa najjačim sastavima.

Podsetimo da je u pitanju takmičenje koje FIFA godinama pokušava da izdigne na najviši nivo, ali joj to ne uspeva baš zbog toga što treneri zbog borbe na previše frontova uglavnom izvode druge postave.

FIFA bi se kao organizator Superlige obavezala da klubove koji su osnivači oslobodi igranja u UEFA takmičenjima, a kao kompromis su naveli mogućnost da ostanu da se takmiče u nacionalnim ligama, mada je svima jasno da bi u njima igrali sa drugim timovima.

Kalendar takmičenja bi garantovao igranje nacionalnih prvenstava vikendom, a mečevi Superlige bi zbog televizijskih prava bili rastegnuti od ponedeljka do petka.

Osim garancije da će o(p)stati i Svetsko klupsko prvenstvo, kao i da će nacionalne lige nastaviti da postoje, najjača karta koju su klubovi položili pred FIFA odnosi se na novac.

Osnivački ulog iznosio bi neverovatnih 3,93 milijarde evra.

Toliki novac je po tvrdnji klubova spremna da ponudi jedna od najvećih banaka na svetu „J. P. Morgan“ (Džej Pi Morgan), a navodno su i mnogi sponzori UEFA, među kojima se pominje i Gasprom, spremni da dodatno finansiraju novo takmičenje. Procenjuje se i da bi ukupni fond mogao da bude uvećan za još 65 odsto od televizijskih prava koja bi bila prodata na svim kontinentima.

Ideja je da bi osnivači lige, uz koje bi ravnopravno stala i FIFA, delili svake godine 33,3 odsto profita, nezavisno do premija, dok bi drugih 33,3 odsto bilo razdeljeno na sve učesnike (zavisno od plasmana), a ostatak bi se ulagao u jačanje i promociju takmičenja.

Klubovi osnivači bi svake sezone imali zagarantovanu startnu premiju od 350 miliona evra samo za učešće (kao što se dobija novac od samog plasmana u Ligu šampiona), dok bi oni koji se kroz kvalifikacije plasiraju dobijali po 100 miliona.

Poređenja radi, osvajač Lige šampiona prošle sezone dobio je premiju od 80 miliona evra.

Zarada bi na osnovu sponzorskih ugovora i prodaje ostalih prava (na štampanje dresova i drugih materijala sa imenom kluba) mogla da ide najviše do 200 miliona evra.

Sada se klubu koji je stalni učesnik na startu sezone garantuje 350 miliona evra, a do kraja ima šansu da taj iznos uveća na otprilike između 600 i 900 miliona evra.

Klubovi su FIFA predočili i detaljan plan po kome su spremni da na Superligu čekaju do 2024, što je inače godina za koju je UEFA najavila reorganizaciju Lige šampiona.

Ponudili su i da period prilagođavanja može da traje od 2024. do 2027. godine, do kada bi najkasnije igrali paralelno i UEFA takmičenja, ali bez obaveze da u njima izvode najjače sastave.

U ugovoru o osnivanju Superlige postojala bi i garancija da bi svi klubovi bez izuzetka davali igrače za sva FIFA takmičenja nacionalnih timova, uključujući i kvalifikacije za Svetsko prvenstvo.

Međutim, ni tu nije kraj „šargarepe za FIFA“, kako opisuje „Tajms“ predlog najbogatijih, jer je na stolu i izdvajanje finansija za Pan-Afričku ligu.

U pitanju je novo takmičenje u koje FIFA planira da investira oko 200 miliona evra, a u kojem bi participirala 24 kluba i koje bi davalo učesnike za Svetsko klupsko prvenstvo.

Najbogatiji klubovi su predložili da svake godine sa 500 miliona evra dodatno finansiraju ovo takmičenje i da pobednik ima naredne sezone garantovano mesto u Superligi. Treba imati u vidu i to da FIFA kao organizacija praktično profit ostvaruje samo od Svetskog prvenstva koje se održava na svake četiri godine, dok su svi ostali prihodi minorni. UEFA sa svojim takmičenjima svake sezone obrne stotine miliona evra i zbog toga je godinama i imala često veći uticaj na svetski fudbal od FIFA.

Nema dileme da bi ovaj novi plan mogao da ozbiljno uzdrma jedinstvo u FIFA, koje je inače poljuljano potpuno različitim stavovima šest konfederacija.

Sa jedne strane su UEFA i KONMEBOL (Asocijacija fudbalskih saveza Južne Amerike) koje su čvrste u odbrani dosadašnjih sistema takmičenja i protiv svake promene, a sa druge su svi ostali, među kojima naročito prednjače AFC (Azijska fudbalska federacija) i KONKAKAF (Fudbalska federacija Severne Amerike) koji već dugo žele da nivo svoje zarade podignu na onaj iz Evrope i Latinske Amerike.

Nejedinstvo u FIFA, kao i permanentni sukobi sa UEFA, glavni su aduti na koje su odlučili da odigraju osnivači Superlige.

„Tajms“ ocenjuje i da je dovođenje Aleksandra Čeferina na čelo UEFA, kao veoma nisko autoritativne ličnosti u odnosu na recimo njegovog prethodnika Mišela Platinija, savršeno za najbogatije klubove.

Njegova najava da će se od naredne godine smanjiti nagradni fond Lige šampiona bio je okidač koji je ubrzao najbogatije klubove da svoje namere o zatvorenom takmičenju što pre sprovedu u realnost. Mišel Platini je prvi pokušaj najbogatijih da osnuju zatvoreno takmičenje uspeo da „uguši“ 2008. godine reorganizacijom Lige šampiona i povećanjem premija.

Tada je sa grupom 14 najbogatijih klubova koji su formirali organizaciju G-14 (vodio je bivši direktor Milana Adrijano Galijani) postignut dogovor da im se kroz UEFA takmičenja omogući veća zarada.

Za uzvrat su morali da rasformiraju svoju neformalnu organizaciju i da se obavežu da više neće tražiti zatvorenu Ligu šampiona. Sada, 13 godina kasnije, utisak je da Čeferin nema taj autoritet i da neće uspeti da zaštiti UEFA od raspada sistema sadašnjih takmičenja.

Kako će se igrati u Superligi

Takmičenje u Superligi bi se odvijalo u dve grupe sa po 10 timova. Svako bi sa svakim po sistemu lige igrao u okviru svoje grupe (po jednom domaćin i gost). Potom bi po prve četiri ekipe iz svake grupe igrali od četvrtfinala nokaut fazu. Najveća prednost je što bi finale uvek moglo da se igra na drugom kontinentu, a cilj je da donese komercijalnu zaradu kakvu ima Superboul (finale američkog fudbala).

Osnivači Superlige

Mančester junajted

Mančester siti

Liverpul

Arsenal

Čelsi

Totenhem

Barselona

Real Madrid

Atletiko Madrid

Bajern

Borusija Dortmund

Juventus

Milan

Inter

Pari Sen Žermen