Poraz Zvezde od Budućnosti u Podgorici

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Da ste me pitali za rezultat mogao sam da vam kažem. Jer želja braće Crnogoraca je bila do najviše mentalne granice. Promašili su samo onda kada ta koncentracija, misao da igraju protiv braće Srba nije bila u tom trenu kada su ispucavali lioptu. Jer pogađanje koša ne mora da se vežba fizički, može se važbati mentalno, što su Crnogorci to radili kada su počeli da razmišljaju o protivniku. Crnogorci su se zbog tragičnih vekovnih stradanja Srba od Turaka svo to vreme mentalno i fizički pripremali, ako nema džebane onda se bacao kamen sa ramena, a sve sa namerom da se brane od Turaka i da se nadaju daće jendoga dana pomoći svojoj braći Srbima. Zato su oni najočuvaniji deo srpske nacija. Selo kod Andrijevice još uvek čuva tragove Petrovića, porodice koja će roditi neustrašivog i Prelepog Georgija, budućeg Veliog Vožda – Crnog Georgija (Karađorđa). Teže je duševno palo Crnogocima odvajanje od Srbije, a to pokazuju upravo u svim sportovima kada igraju protiv srpskih timova. Ta još među Srbima više stranaca nego među Crnogorcima. Da su Đetići morali da gađaju koš sa još veće daljine od predviđene opet bi pogađali koš. Jer koš pogađa velika želja, a kada su u pitanju protivnici njihova braća Srbi, ta još iz velikog Beograda i mnogo veće Srbije, mentalna želja dostiže vrhunac.