„Posledica nemoći sudijske organizacije da zaštiti najbolje sudije od najezde moćnih“: Zašto se pribegava debitantima s pištaljkom na večitom derbiju?

Ništa nije ni loše ni sporno u tome da debitantu bude poverena najveća utakmica našeg fudbala, a na njemu je da se u toj areni snađe, da bude na visini zadatka, da ne podlegne pritisku i da pokaže da je kadar da vodi najzahtevniji meč i da drži pod kontrolom strasti s obe strane.

Neuobičajeno je to da su debitanti sudili ne samo u dva okršaja crveno-belih i crno-belih u ovoj sezoni nego i u sva tri u prethodnoj.

Iz minulog duela, 172. za bodove u državnom prvenstvu, koji je na Marakani završen bez pobednika (2:2), i prošlog, koji je pripao Partizanu na svom stadionu (2:1) u poslednjem meču jesenjeg polugođa u Superligi Srbije, proistekla su dva suprotna utiska o držanju delilaca pravde na svom debiju u najvećoj fudbalskoj svetkovini koju imamo.

Nenad Minaković je potkraj prošle godine pobrao pohvale na svoj račun i nije ga očešala nijedna zamerka, a Pavle Ilić je onomad zbog nekih odluka koje su označene za diskutabilne izvukao dve jetrve iz kuća da se opet preko plota na Topčiderskom brdu „čašćavaju“ saopštenjima u kojima sudiju vide pod skutima večitog rivala.

Bivši internacionalni sudija Radomir Raka Đurović ističe da u večitom derbiju treba pružati šansu i debitantima, ali učestalost njihovog pojavljivanja dovodi u vezu s rđavim stanjem u sudijskom esnafu u našem fudbalu.

„Sunovrat sudijske organizacije kod nas traje od ranih devedestih godina prošlog veka. Ranije je bio običaj da se jedan isti sudija imenuje da vodi večiti derbi nekoliko puta uzastopce, sve dok ne načini neku kardinalnu grešku zbog koje će platiti danak. Sada se otišlo u drugu krajnost pa se debitanti ređaju kao na traci. I jedno i drugo je posledica nemoći sudijske organizacije da zaštiti najbolje sudije od agresivnog zahteva najmoćnijih klubova za izuzeće onih na koje upere svoj prst. Povlađuje se i podređuje se uticajima sa strane, a to je dokaz da sudijska organizacija niti je autonomna niti je nezavisna, niti Fudbalski savez stoji čvrsto iza nje da je sačuva od klupske najezde“.

Sudijska organizacija, dakle, pravi kompromis sa samom sobom, ali tako čini i medveđu uslugu mladim sudijama kad ih prvi put pošalje na najvažniji front našeg fudbala.

„Debitanti, čak i ako njihov talenat nije sporan, ostaju na vetrometini značajnog događaja da se sami nose sa svojom krivicom ako je bude. S njima se silom prilika žuri i preskače se normalan i logičan redosled njihovog razvoja i sticanja iskustva, što je uporedno sa stasavanjem samih fudbalera za velika dela na velikoj pozornici. Zbog nezadrživih spoljnih faktora došli smo u apsurdnu situaciju da večiti derbi ne sude sudije koje je sam Izvršni odbor FSS stavio na internacionalnu listu. Ako te sudije nisu za najvažniju utakmicu našeg fudbala, kako su onda za evropske mečeve? Kakva je to onda nakaradna selekcija?“, pita se Đurović i s čuđenjem.

Posle 172. večitog derbija zbog Ilićevog suđenja je zavapio Partizan.

Crno-beli su, između ostalog, ogorčeno ukazali i da je Zvezdin igrač Korejac Hvang trebalo da bude isključen zbog prekršaja u 73. minutu umesto što je dobio žuti karton, a da je Holanđanin Severina neopravdano kažnjen drugom javnom opomenom dva minuta posle toga, zbog čega je morao da napusti teren nedugo posle ulaska u igru s Partizanove klupe za rezerve.

Đurović se s prvim nalazom iz Humske ne slaže, a drugom daje za pravo.

Naš sagovornik, međutim, naćelno nije za rigorozne posledice po sudije čak i ako u jednoj utakmici načine grešku koja možda i sudbonosno odluči njen tok.

„Ni fudbaler ne ispada momentalno iz tima ako ima jedan loš dan. Sudije su u opštem zagađenju našeg fudbala zbog klupske i navijačke ostrašćenjosti došle pod posebnu lupu. Radije se gleda njihova greška i radije će njih da postave ba stub optužbi nego što će ukazati na grešku sopstvenog igrača  koja je dovela do kolosalne šanse protivničkog tima ili do pogotka. Uvek sam govorio da fudbalske sudije sude za najteža dela, jer odluku moraju da donesu u treptaj oka, a sudija u pravosudnom sistemu ne presuđuje za tili čas nego odluku donese u miru svoje kancelarije, posle višestrukog sagledavanja pravnog problema, pa je saopštava naknadno“.