Potrebno pojačanje desne strane

Posle Egipta i propuštenog Mundijala 2021.  mogu uspostaviti kontinuitet sve do Olimpijskih igara u Parizu 2024. Naredno planetarno takmičenje biće ujedno i kvalifikaciono za Olimpijadu, samim tim preostali period trebalo bi da se iskoristi u pronalaženju što boljih opcija na mestima na kojima očigledno „škripi“.

Slovenija je zaista kvalitetna reprezentacija. Selektor Uroš Zorman u sastavu ima nekolicinu vrhunskih rukometaša poput Bombača, Mačkovšeka, Zarabeca, Janca, Gabera, Makuca koji svake nedelje redovno igraju u Ligi šampiona.

Uspeh naše reprezentacije utoliko je veći, pogotovo jer su trijumfi ostvareni na različite načine: u Celju na gol više (34:31), a u Kragujevcu sa većim akcentom na defanzivne sposobnosti.

U odnosu na poslednje Evropsko prvenstvo, selektor Toni Đerona mogao je da računa na sve igrače koji su u njegovom fokusu. Povratak Ilije Abutovića omogućio je da odbrana  bude neuporedivo čvršća, pogotovo u čuvanju protivničkih pivotmena. Trio Sretenović-Abutović-Pečmalbek od krucijalne je važnosti za defanzivu jer pokriva najranjivije pozicije dva, tri i četiri.

To što su pivotmeni Slovenije Gaber i Zvižej u Kragujevcu postigli ukupno dva gola pokazatelj je sjajne komunikacije pomenute trojice. Ako se zna da je Slovenija najjača na srednjem beku i da je Bombač izvanredan kreativac, naročito nepredvidiv u konekciji sa kružnim napadačima, onda je više nego očigledno koliko su Abutović, Pečmalbek i Sretenović bili čvrsti, sinhronizovani i složni.

Nažalost, u napadu nisu napravljeni bitniji pomaci u odnosu na Evropsko prvenstvo. Povratak Đorđića samo je ogolio slabosti Srbije na bekovskim pozicijama, s obzirom na to da je gotovo sve u pozicionim napadima zavisilo od 31-godišnjeg levog beka i Lazara Kukića na srednjem. Desna strana napada Ahilova je tetiva reprezentacije Srbije.

Ne samo kroz prizmu golova (ukupno sedam) već uticaja na igru. Orbović i Nikolić jednostavno nisu ni blizu Kukića i Đorđića. Nažalost, ni Radivojević u PIK Segedu nije prva opcija na desnom krilu (Šoštarić je starter) što svakako onespokojava selektora Đeronu.

Za neki veći rezultat, Srbiji je neophodan bolji balans po stranama. Orbović i Nikolić jesu snažni, korpulentni, međutim nisu atlete i veoma teško se podižu na šut preko protivničkih ruku. Nikolić će od naredne sezone igrati u Bundesligi za nemački Veclar i u vrhunskoj konkurenciji mogao bi dosta da napreduje. Ima 21 godinu i šansu da se ustali u reprezentaciji, naročito jer prave konkurencije i nema.

Videlo se najbolje u Celju koliko je to važan segment u igri: Đorđić se sit nadavao golova šutevima sa distance preko ili pored protivničkih ruku. Kada primarna akcija ne prođe i kada je neophodno „izmisliti“ gol onda su brzina, eksplozivnost i tehnika šuta bekova od nasušne važnosti.

Takođe, Srbija u dvomeču sa Slovenijom nije imala dubinu u sastavu. Da se kojim slučajem Đorđić brže zamarao, usled umora, stručni štab morao bi bocu sa kiseonikom da drži pored klupe, jer selektor Đerona ni u jednom drugom rukometašu nije video adekvatnu alternaciju na levom beku.

Zanimljiv rukopis na srednjaku ispisao je Đekić, kojeg je selektor Đerona doveo u francuski Šartr, ali je pitanje koliko je sposoban da u kontinuitetu predstavlja opciju više na mestu organizatora igre. Srbija zapravo ima samo na pivotu dvojicu vrhunskih igrača: Pečmalbek i Marsenić, dok na svim ostalim mestima to nije slučaj.

Naravno, tandem golmana Milosavljev-Cupara nikada nije ni bio upitan. Istovremeno, način otvaranja i sinhronizacija igre u kontranapadima i dalje je vrlo skromna, daleko od automatizma kakav recimo poseduju Danci, Šveđani, Francuzi, Španci…

Milosavljev: Došao sam da pomognem

Sjajan je bio Dejan Milosavljev u Kragujevcu. Golman Fuksea iz Berlina skinuo je Slovencima čak 16 šuteva pokazavši na delu zašto je jedan od najboljih golmana u Evropi.

„Došao sam da poginem. Imao sam neki dodatni motiv. Ni sam ne znam šta mi se to dogodilo. Želeo sam puno. Drago mi je što sam dao doprinos. Srećan sam što igram sa ovim momcima. Patio sam ranijih godina kada nisam mogao da igram za reprezentaciju“, rekao je Milosavljev.

Abutović: Posebna emocija

Nije mogao Ilija Abutović da nastupi na poslednjem Evropskom prvenstvu, a koliko je značajan za reprezentaciju Srbije videlo se u dvomeču sa Slovenijom. Abutović je standardan u Rajn-Nekar Levenu pre svega kao defanzivni specijalac i neko ko na mestima trojke i četvorke može odlično da markira pivotmena i beka.

„Ovo je posebna emocija kada se igra za nacionalni dres. Prija mi da budem u selekciji, ovo je jedna zdrava ekipa, što se vidi na terenu“, poručio je rukometaš rodom iz Vrbasa.

Još vesti iz ovog grada

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”

Petar Mošić predstavlja samostalnu izložbu – „Spavači“

Priča o ugnjetavanoj ženi jedna od najgledanijih u istoriji italijanske kinematografije: Film „Uvek postoji sutra” u kragujevačkom SKC-u

„Od betona do kanona” i „Neispričana priča”: Dani Milutina Milankovića u Istorijskom arhivu Šumadije