Povratak u najbolje dane

Takmičarska 2019/20 faktički poništena na evroligaškom nivou, ali i u samoj Italiji,  pomrsila je računicu Virtusa prema kojoj je trebalo da već u sezoni 2020/21 nastupi u najelitnijem evropskom klupskom rangu.

Stabilno sponzorstvo kompanije pod vođstvom italijanskog milionera Masima Zanetija doprinelo je da Virtus u novoj sezoni samo nastavi tamo gde je stao u prethodnoj.

Prinudna pauza zbog pandemije korona virusa iskorišćena je za doselekciju i fizičku rehabilitaciju najiskusnijih igrača, među kojima je i Miloš Teodosić.

Popularni Teo na stratu takmičarske godine igrom neodoljivo podseća na svoje najbolje dane iz CSKA i reprezentacije Srbije; Virtus ima maksimalne tri pobede u Evrokupu, dok je u italijanskom prvenstvu neprijatno iznenadio samo protiv Kremone u Bolonji.

Kada je fizički zdrav i motivisan, Teodosić je i u 33. godini sasvim sigurno jedan od najboljih evropskih igrača današnjice.

Dobro ga upoznavši tokom šestogodišnje uspešne saradnje u reprezentaciji Srbije, Aleksandar Đorđević tačno je znao kako da nepredvidivom Teu pogodi žicu i ubedi ga da pređe u Virtus.

Bogat projekat Masima Zanetija, vlasnika kluba (Virtus gradi velelepnu halu istim intenzitetom bez obzira na pandemiju) kao i trogodišnji ugovor vrednosti skoro šest miliona evra bili su samo „dodatni plus“ da Teo potpiše za velikana iz Bolonje.

Ofanzivno, a Teodosić nikada nije bio vrhunski defanzivac, srpski as od starta sezone igra na visokom nivou.

Na pojedinim mečevima, utisak je, da i sa 50 odsto truda pravi takvu razliku na terenu da potezima neretko dovodi do toga da se treneru Đorđeviću „smeše brci“.

U zavisnosti od rivala i faze utakmice, srpski stručnjak ume Tea da oslobodi prenosa lopte i da mu tako omogući da iz trka, u samom prijemu pasa ulazi u „pik“ u kojem je, nesumnjivo, jedan od najboljih evropskih plejmejkera svih vremena.

Teodosić na tri meča u italijanskom prvenstvu ima prosek od 16,3 poena i šest asistencija i ono što je možda i najvažnije sjajnih 47,4 odsto uspešnosti za tri poena.

U Evrokupu je odigrao dve utakmice (uvodnu sa Lietkabelisom propustio zbog povrede) na kojima je prosečno beležio 19,5 poena, uz 6,5 asistencija, od kojih su neke bile u stilu Medžika Džonsona.

Zbog „old skul“ skok šuta, za Tea je vrlo važna snaga u nogama i balans u vazduhu pre izbačaja lopte: pauza od šest meseci značajno je doprinela da se fizički oporavi i bude apsolutno dominantan.