Poznati novinar apeluje na predsednika FS Rusije: Sahranićete ruski fudbal ako nas odvedete u Aziju

Naime, Djukov je saopštio u petak da će FSR u petak glasati o istupanju iz Evropske fudbalske unije (UEFA) i pristupanju AFC zato što bi to bio način da se reprezentacija i klubovi „rate u međunarodna takmičenja.

Rabiner, koji je jedan od najpoznatijih sportskih novinara u Rusiji, pisac istorije Fudbalskog kluba Spartak i portparol moskovskog kluba, objavio je ovo emotivno pismo na internet stranici dnevnog lista „sport-ekspres“.

„Dragi Aleksandre Valerijeviču,

Izvršni odbor FS Rusije koji vi predvodite moraće da donese najvažniju odluku u dugoj istoriji ruskog fudbala. Stojite na raskrsnici. Na jednoj strani je evropski autoput, nažalost u ovom momentu zatvoren za Rusiju, a na drugoj strani je istočna pustinja. Nema ‘pedest nijansi sive’, samo dve suprotne strane.

Ako odlučite da iz Evrope sve prenesete u Aziju, tada ćete, po mom mišljenju, sahraniti fudbal u našoj zemlji i sve što ste do sada pokušali i uspeli da sagradite. I nikome više neće trebati Omladinska liga koju ste stvorili. Jer iz nje neće imati gde da odu, niko neće imati razlog da igra. I niko to više neće želeti da gleda.

Napuštanje UEFA sasvim sigurno bi bio potez koji ne može da se opozove. Samo razmislite: u tom slučaju, naši klubovi NIKADA ponovo neće igrati protiv Reala, Liverpula ili Milana, a umesto toga bi igrali protiv Al-Hilala, sadašnjeg osvajača azijske Lige šampiona.

Ne bismo imali šansu da se vratimo (sem možda u nekoj izuzetno dalekoj budućnosti), čak i ako sada mislimo drugačije. Nikada u istoriji nije bilo takvog presedana. I UEFA i AFC imaju previše samopoštovanja da bi ovakav postupak Rusije gledale samo kao privremeni postupak.

Veliki broj izvora iz UEFA nezvanično daje signal da Evropska unija ne želi da izgubi Rusiju. Ali, to ne znači da će jedva dočekati da se vratimo, ako odemo, neće biti povratka. To ne bi bilo oprošteno. A bilo bi uvredljivo i za AFC da nas prime na nekoliko godina pre nego što mi rešimo da se vratimo u ‘visko društvo’, čak i kada bi to bilo moguće.

Deca u Rusiji ne bi imala nikakvu zvezdu vodilju, ne bi imala o čemu da sanjaju u fudbalu. Nivo ambicije bio bi srozan. Interes javnosti, cene TV prava – sve bi drastično palo, što bi svakako smanjilo i prihode klubova. Od lige koja je bila među deset najboljih u Evropi, Premijer liga Rusije bi postala seoski put.

Gde nam se i zašto žuri da donesemo ovakvu odluku? Nakon tragedije na Hejselu, Engleska je bila diskvalifikovana iz evropskih takmičenja pet godina. I da li je njihov fudbal mrtav? Mančester junajted je prve sezone po povratku osvojio Kup pobednika kupova pobedivši Barselonu!

Ne bi bilo nikakvog smisla, nikakve koristi od prelaska iz UEFA u AFC. A bilo bi (a i to ako se sve strane slože, što još ne znamo) možda neke naknade za takmičenja. Sulud novac bio bi trošen na putovanja, bilo bi malo novca od nagrada i bile bi nam potrebne godine i godine da privučemo bar nekoliko gledalaca na stadione i da se nadamo da ih zanima ta nova realost.

Juče sam dobio pismo od dobro poznatog fudbalskog čoveka koji je i dalje aktivan u Aziji. Evo šta mi je napisao: „Azijski fudbal je izuzetno loš. Igračima se naplaćuje da igraju, podmićene su sudije, nameštaju se rezultati. Malo je omladinskih takmičenja. Izuzetno ispod nivoa konkurencije. Logistike nema“.

Naši igrači od 15 godina bi igrali protiv tamošnje „dece“ koja imaju 17, 18 godina. Naša reprezentacija bi se suočavala sa nestručnošću i nekompetencijom. Naše trenere bi obučavali instruktori sa Maldiva, a AFC trenerske licence nisu priznate nigde u svetu. AFC savezima daje 500.000 dolara godišnje. Koliko daje UEFA? Ako ne grešim – četiri miliona.

Postepeno bismo propadali. Ali, ne gledajte Japan, Koreju, Katar. Oni ne igraju prijateljske mečeve sa rivalima iz Azije, zato i mogu da se razvijaju. Oni igraju protiv Brazila, Urugvaja, Hrvatske… Idu na omladinske turnire. Saudijska Arabija i Katar su skupo plaćali da u pripremama za Mundijal igraju protiv jakih selekcija. Tako i uspevaju da napreduju. Ali, vi nećete biti u mogućnosti da to priuštite.
Prelazak u Aziju bi bio lagan. Povratak u Evropu bi bio težak. A čak i ako biste uspeli da se vratite, kada se vratite ponovo ćete samo gubiti vreme.

Još jedna osoba iz azijskog fudbala, član organizacionog odbora Mundijala 2022. iz Uzbekistana, Ališer Nikimbajev, koji je godinama radio sa obe konfederacije bio je još konkretniji na ovu temu: „Gledano kratkoročno istupanje iz UEFA i prelazak u AFC rešava problem. Dugoročno, to je samoubistvo“.

Za jednu pobedu u azijskoj Ligi šampiona klub dobija 50.000 dolara – ako imaš šest pobeda to je 300.000 dolara, a to, ako se sve uzme u obzir, ne pokriva ni troškove putovanja na utakmice. U AFC Kupu nema uopšte nagrada za pobede – ako osvojite turnir, klub dobije 1.6 miliona dolara.

Siguran sam da, ako vi Aleksandre Valerejeviču, možete brzo da napravite dublju studiju posledica prelaska u AFC, da saznate nešto što moji izvori nisu prijavili za ovih dan i po. Ali, čak i ova površna studija navodi na zaključak da je put ka Aziji dugme za dizanje ruskog fudbala u vazduh i pretvaranje u prašinu. Nemojte da dozvolite da se to dogodi!

Niko ne može da kaže u ovom momentu i u ovim uslovima koliko će trebati da se vratimo na međunarodnu scenu. Ali, ono što se dešava ne može trajati beskonačno i jednog dana će se desiti. A tada će ruski klubovi želeti da igraju u evropskim takmičenjima. A ako sada iz tog kruga izađemo, kapija će ostati zaključana.

Sada, pa i u neko dogledno vreme, nema mogućnosti da igramo. Bolje je da čekamo i pet godina i da uložimo sav novac u omladinski fudbal i da se onda vratimo u Evropu sa obnovljenom željom nego da zauvek igramo u Aziji.

Ako želimo da imamo nekakve izglede da se vratimo fudbalu, ne smemo da napustimo Evropu. Vi, Aleksandre Valerijeviču, još imate vremena da ne započnete ovaj proces. Verujem u vas i vaše sposobnosti“, piše, između ostalog, u otvorenom pismu predsedniku FS Rusije.