Pozovi Karija radi uspeha

Svetislav Pešić je novi selektor košarkaške reprezentacije Srbije, potvrdio je KSS dugo najpre nagađanu, a zatim i najavljivanu odluku.

I overio rešenje problema, u ovom trenutku svakako najbolje moguće, a gledano malo dalekosežnije i „strateški“- jedino koje bi bilo opšte prihvatljivo ili makar podržano od većine u javnosti.

Bez obzira na „fudbal ludilo“ koje evidentno postoji i u Srbiji, ovde je zbog hroničnih potopa fudbalske reprezentacije odavno nerv nacije osetljiviji na nespehe košarkaša.

Iako mlađe generacije i nemaju iskustvo zemlje koja je „evropska noćna mora“, kako su zapadni mediji dugo zvali selekciju Jugoslavije, svaki poraz, a posebno neki bitan kao onaj protiv Italije u Areni u kvalifikacijama za Tokio, ovde se shvata vrlo tragično.

Pa je tako nesrećan dan basketaša na Olimpijadi izazvao baš „patos“ reakcije, više nego porazi odbojkašica, pa i košarkašica.

Što možda nije „normalno“, ali je tako, sasvim sigurno jer su basketaši preuzeli onu ulogu „bauka“ za celi svet, i bili su shvaćani kao jedina kompenzacija što košarkaši nisu otišli u Tokio.

I zato je Pešić najbolje moguće rešenje, on definitivno zna, naravno i da hoće čim je prihvatio tu i vrelu, i klizavu „štafetu“.

I nema na sebi bilo kakve pritiske osim rezultatskih, niti u smislu finansija, niti neostvarenih ambicija.

Ima autoritet znanja, auru uspešnosti, ogromno iskustvo, i neophodnu dozu „namazanosti“ i sportskog „bezobrazluka“.

U vreme kad je osvajao poslednja zlata za ovdašnju košarku, evropsko 2001. u Turskoj, i antologijsko svetsko 2002. u Indijanopolisu, skoro sve je bilo drugačije.

A najbitnija je promena dve stvari: sada kao selektor neće uvek moći da računa na one po njegovom izboru najbolje, posebno u borbi za odlazak na velika takmičenja, a zatim, susrešće se i sa modernom „pošasti“ da nije uvek svima čast igranje za reprezentaciju, i da je to sad „stvar izbora“, u vreme ubitačnih koktela hiperprofesionalizma, milionskih ugovora, menadžerskih provizija i steroid medicine.

Nije on naravno pao s Marsa, zna dobro šta ga čeka.

Onaj drugi razlog Saveza, je odlika njihovog rada godinama unazad, i sa Pešićem nema nikakve veze.

On je „svima prihvatljiv“ i to po kompletnom svom trenerkom ID-u zaslužuje, ali za njih je to bila više nego alibi odluka u moru onih loših, od mlađih kategorija do „A“ reprezentacije.

Odnos KSS-a prema Igoru Kokoškovu, nesumnjivom autoritetu u svetskoj košarci, velikom znalcu, radniku i treneru sa ogromnom perspektivom, bio je više nego sraman.

OK je da selektor prvi snosi konsekvence rezultatskog neuspeha, ali da se jedna takva trenerska veličina potpuno izignoriše posle onog poraza od Italije, da mesecima bude prećutno smenjena, to je jednostavno nedozvoljivo za jednu ozbiljnu organizaciju.

Popularni Kari je i ranije pravio čuda. Uz ono u Indijanapolisu to je svakako i titula prvaka Evrope sa selekcijom Nemačke, kad su se još mnogi pitali da li se tamo igra košarka.

I sada će mu trebati čarobni štapić, ali u situacijama kroz koje nije baš do sada prolazio i koje nemaju veze sa terenom, a samo donekle imaju sa svlačionicom.

I verovatno u svojim principama neće ništa menjati, igraće i biće pozivani samo oni za koje je siguran da mogu i hoće da daju 100 odsto, oni koji bi dali i „više“ od toga neće imati mesta.

Pešić je poznat kao veoma „tvrd“ trener, principijelan i pravičan, spreman da se u poluvremenu zbog nediscipline ili bahatosti odrekne igrača kao onomad u Indijanapolisu, koji traži maksimum angažovanja, a zauzvrat isto tako maksimum iz njih izvlači na terenu.

Ekonomičnost, kreativnost i opuštenost, disciplina- te tri osobine smo u jednom kafanskom druženju novinara sa njim pre 24 godine u Barseloni „izvukli“ smo iz njegovog životnog puta.

Rođen u Novom Sadu, ali „rođeni“ i na to ponosni Piroćanac, koji je igračku karijeru izgradio u Bosni, a dobar deo trenerske proveo u Nemačkoj. I novim zvezdama iz NBA i Evrolige neće morati da pokazuje „spomenar“ koje je sve igrače „odmalena“ napravio velikim. Svima će to unapred biti jasno.

I na kraju na najčešće pitanje posle vesti da je Pešić izabran za selektora- hoće li igrati Jokić, za čiji je otkaz letos Kari javno pokazao razumevanje, i odgovor je bar delimično poznat.

Igraće ako to stvarno bude mogao i želeo, i ako se Pešić složi da je baš tako.

Čuvena „kuhinja“ iz Bormija

Svetislav Pešić rođen je 1949, posle Pirota igrao je u Partizanu i Bosni sa kojom je 1979. osvojio Kup evropskih šampiona. U trenerskom poslu napravio je ključni iskorak 1985. kad je sa Jugoslavijom osvojio kadetsko, a 1986. juniorsko evropsko prvenstvo. Sa juniorskom reprezentacijom Jugoslavije u Bormiju 1987. osvojio je titulu prvaka sveta, nedavno je dokumentarac („250 stepenika“) o pripremama generacije Kukoča, Rađe, Đorđevića i ostalih za to bio pravi hit za nove generacije.

Sve ostalo je opšte poznato, poslednji trenerski angažman imao je u Barseloni (otišao u julu 2020), a pre toga je vodio Crvenu zvezdu u dva navrata, Valensiju, Dinamo iz Moskve, Đironu, Lotomatiku, Keln, Albu i Bosnu.