Pozovi Vladu radi srpskog državljanstva: Da li se dodeljivanjem pasoša strancima pod plaštom državnog interesa isti banalizuje?

Dok se vodila žučna polemika o Zvezdinom očigledno nepropisnom vodećem golu, jer je lopta pre odsudnog dodavanja za pogodak napustila igralište, tadašnjem predsedniku Fudbalskog saveza Srbije Slaviši Kokezi u oko je upala sporedna stvar. Uočio je da je u crveno-belom šest stranaca, a u Partizanovom dresu četvorica.

I zaista, Zvezdin trener Miodrag Božović je dao šansu Ganjanima Ričmondu Boaćiju i Abrahamu Frimpongu, Holanđaninu Mičelu Donaldu, Francuzu Demjenu Le Taleku, Kostarikancu Žairu Ruizu i Gaboncu Geloru Kangi, a Marko Nikolić je od početka utakmice imao poverenje u Brazilce Evertona i Leonarda, a Kamerunca Leandrea Tavambu je poslao na teren u finišu meča.

To je podstaklo Kokezu da se na polzu srpskog fudbala založi za smanjenje broja stranaca u timu u domaćim takmičenjima sa šest na četiri, što je nedugo zatim i usvojeno.

Zvezdin glavni rukovodilac Zvezdan Terzić tada je rekao: „U redu, ali to će se odraziti na kvalitet igara naših klubova u evrokupovima“. Šest godina kasnije njegovo je mišljenje da broj inofudbalera treba povećati.

U sezoni u kojoj je Zvezda remijem u večitom derbiju sačuvala u vođstvu na tabeli šest bodova prednosti u odnosu na drugoplasirani Partizan mnogobrojni stranci joj nisu pomogli da sačuva i titulu prvaka jer joj se zaliha istopila, a koban po nju je bio neočekivani poraz protiv Voždovca na krovu tržnog centra. Crno-beli su poklon prihvatili oberučke.

Posle toga, s manjim brojem stranaca u igri, Zvezda je već šestostruki uzastopni šampion.

Broj stranaca na terenu zaista jeste manji, jer propisi su propisi, ali je i broj stranaca koji su dobili srpsko državljanstvo pa više i nisu stranci – veći.

U Zvezdinom slučaju naš pasoš su dobili i Kanga i El Fardu Ben sa Komorskih Ostrva, koji je u međuvremenu napustio klub.

Poslednji u nizu posrbljeni fudbaler je krilni napadač Osman Bukari, koji je među crveno-belima od prošlog leta, a pripremne utakmice pod novim trenerom Izraelcem Barakom Baharom pokazuju da se na njega najozbiljnije računa u predstojećoj Ligi šampiona.

Što se tiče domaćih okvira, državljanstvo Srbije za vihirnog igrača iz Gane jeste administrativni kamen manje oko Zvezdinog vrata.

Na Marakani za to treba da se zahvale širokogrudosti Vlade Srbije jer Bukari, kao i njegovi prethodnici iz oba tabora večitih u njihovim i fudbalskim i košarkaškim sekcijama, nije zaveden među srpske državljane tako što je prikupio potrebnu dokumentaciju i s njom pravac na šalter policijske stanice, kako nalaže Zakon o državljhanstvima, nego – prečicom.

U tom Zakonu, član 19, stranac može da dobije državljanstvo Srbije i ako ne ispunjava stroge uslove (pre svega da tri godine neprekidno ima prebivalište na teritoriji naše zemlje, ali i dokaz o otpustu ili odricanju od  državljanstva zemlje čiji je državljanin).

O tome odlučuje Vlada na predlog Ministarstva unutrašnjih poslova, uzimajući u obzir da bi davanje državljanstva strancu bilo interes za Republiku Srbiju.

Zatim se na sve to udari pečat i objavi u Službenom glasniku kao rešenje na koje „sovjet“ ima pravo po Zakonu o Vladi, član 43, stav 2.

Dolazimo, dakle, do toga da se klupski interes uzdiže na nivo državnog i da Vlada poslednjih godina brižno vodi računa o tome da podjednako zadovoljni budu na oba gola Topčiderskog brda i pod koševima i u „Štark areni“ i u dvorani „Aleksandar Nikolić“.

Imajući u vidu da je državljanstvo Srbije počelo da se deli šakom i kapom i mimo sportskih voda, može se reći da je na delu banalizacija državnog interesa, koji je diskreciono pravo Vlade da ga definiše.

Ima, na sreću, i drugačijih primera. Zastupaju ih oni strani sportisti koji su s državljanstvom Srbije postali naši reprezentativci koji donose medalje s velikih takmičenja.

Svakome se ostavlja na volju da izmeri težinu njihovog pasoša s našim državnim simbolima i pasoša koji uskoro dolazi u Bukarijeve ruke. Ako vam ne ide, pitajte fudbalskog selektora. On zna zašto.