Pranje para ili legitimna pozajmica: Ekonomisti o tome zašto je Zvezda pozajmila novac od privatne firme umesto od banke

Šef odborničke grupe Narodne stranke Miloš Pavlović podelio je u četvrtak na Tviteru dokument koji pokazuje zaduživanje fudbalskog kluba Crvena zvezda od 10 miliona od jedne privatne kompanije, sa maksimalnim iznosom obezbeđenjenog potraživanja od čak 12,5 miliona evra. Pavlović za naš portal kaže da je ovo posao za Javnog tužioca i policiju.

Јел овако ФК Црвена Звезда плаћа порез држави ?!

Позајмицом 10 милиона еура од фирме основане 2021 године ?! pic.twitter.com/LsvZVckFyy

— Милош Павловић (@PavloviMilo) March 30, 2023

Pavlović u izjavi za Danas navodi da ova pozajmica sigurno ima veze sa isplatom poreza fubalskog kluba Crvena zvezda državi.

„Pozajmica je očigledno učinjena u momentima kada Zvezdan Terzić daje izjavu da je FK Crvena zvezda platila 13 miliona evra državi za porez i da ništa ne duguju“, ukazuje Pavlović.

On pita i kako je firma osnovana 2021, koja je te godine poslovala bez prihoda, isplatila ovoliku sumu Zvezdi.

„Kako su platili? Da li tako što su dobili pozajmicu od firme osnovane 2021. godine sa jednim zaposlenim i jednim osnivačem i poslovnim prihodom od 0 dinara u 2021. godini? Odakle toj firmi odjednom novac za pozajmicu ni manje ni više nego 10 miliona evra? Ovo je očigledno posao za Javnog tužioca i policiju“, naglašava Pavlović.

Suprotno njegovom mišljenju, pogramski direktor Transparentnost Srbija (TS) Nemanja Nenadić kaže da ne vidi šta bi tu tužilac imao da provereava.

„Možda tu može da bude nešto sumnjivo za Poresku upravu zbog nekih razloga, ali ne vidim ni tu neki povod. Sasvim je normalno da firmi krene, pa da zaradi ogroman profit“, smatra Nenadić.

Podatak da se nekome povećao profit, dodaje on, samo po sebi nije krivično delo.

„Te pare su, pretpostavljam, već bile na nekom računu, što znači da su sigurno bile u nekom legalnom toku pre nego što su date Crvenoj zvezdi“, objašnjava on.

Zašto postoje povlašćeni poreski obveznici?

Ekonomista i redovni profesor Fakulteta za primenjenu ekologiju FUTURA Božo Drašković kaže za Danas da je dobro da neko ko ima poreske obaveze, te obaveze počne da izmiruje, ali da je loše što neko ima diskreciono pravo u Srbiji da nekom odobrava da ne plati porez, a nekoga prisiljava da plati na vreme.

On pita zašto je neko povlašćen da ne plati porez, ali, kako dodaje, to nije pitanje samo sadašnje vlasti.

Drašković ukazuje da je neprihvatljivo da izađe ministar finansija i kaže da su dali pare nekome ko duguje porez.

„Kada je reč o tome kako će neki fudbalski klub obezbediti zaradu, to je njihova stvar, to zavisi od menadžmenta i upravljanja klubom, ali zašto bi država finansirala nekoga ko ne plaća porez i trpa novac u svoje džepove“, pita profesor.

Kada je reč o tome na koji su način „namakli“ novac da bi platili porez, prema Zakonu o bankama, objašnjava Drašković, po horizontalnom nivou, između subjekata nije dozvoljeno odobravanje novčanih kredita, ali, kako dodaje, druga stvar je kada vi avansirate nešto.

„Kada date novac na ime avansa nekome to je nešto drugo. Privatna kompanija nije dala kredit, nego je kupila buduće prihode unapred od Crvene zvezde. Na taj način je izbegnuto davanje kredita jer bi to bilo na horizontalnom nivou unutar zemlje protivzakonito, odnosno moralo bi da ide preko bankarskog sektora“, navodi ekonomista.

Jedan subjekt, kako kaže, ne može drugom dati finansijski kredit, već može samo da finansira nešto.

„Ne može da mu da kredit pod kamatu, prema tome oni su to ugovorili kao finansiranje posla. To nije uobičajeno, ali sigurno da onaj ko daje novac tu ima neki interes. To može da bude uvod i u neke procese privatizacije“, kaže ekonomista.

On istiće da neko ko je dao novac, ne želi samo da ga vrati u nominalnom iznosu, već i da zaradi.

„Verovatno je to ugovoreno, ne kao kamata, nego kao premija. Ta premija je zato što ta kompanija kreditira klub, kupujući neko buduće pravo nekog priliva novca koji će Zvezda ostvariti učešćem u UEFA takmičenjima“, objašnjava Drašković.

Naš sagovornik se osvrće i na maksimalni iznost obezbeđenog potraživanja, koji iznosti 12 i po miliona evra.

„To je premija na rizik, da je kamatna stopa bila tolika bila bi previsoka, ali kada je reč o premiji na rizik, to ide prema njihovom dogovoru, tu nema kamata“, objašnjava profesor.

U ovom slučaju je pitanje, kako dodaje, da li bi neka banka bila spremna da Zvezdi da toliki kredit.

„Teško da bi banka bila spremna da uđe u tu vrstu rizika. Ja pretpostavljam da investitor računa da će zaraditi više, ali u slučaju da ne bude mogao da vrati svoje potraživanje, da će moći da uđe u vlasništvo Crvene zvezde, to je moguća opcija“, smatra on.

Firma bez prihoda pozajmljuje 10 miliona evra

On komentariše i brz napredak firme koja 2021. godine nije imala nikakv prihod, a sada daje 10 miliona evra zajma.

„Verovatno da bi to trebalo da zanima institucije vezane za pranje novca i tokove novca koji mogu biti nelegalni, ali ne tvrdim da jesu. Vrlo je čudno da firma za tako kratak vremenski period napravi akumulaciju sa takvim  kreditinim investicionim rejtingom“, smatra Drašković.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu i nekadašnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić kaže da je ova praksa najblaže rečeno neuobičajena.

„Takva vrsta pozajmice, od privatne kompanije je neuobičajena. Uzimanje kredita od banaka je standardna procedura, ali pozjamice od privatnih kompanija nisu“, navodi on.

On smatra da se FK Crvena zvezda na ovaj korak odlučio, pre svega, kako bi izbegao kamate.

„Kada bismo znali uslove onda bismo imali jasniju sliku. Pretpostavljam da su ti uslovi povoljniji nego da su se zadužili kod banke“, smatra naš sagovornik.

Dugalić dodaje i da banke imaju komplikvanije procedure.

„Kod banke je procedura, hipoteke, obezbeđenja, kreditni odbor, pa upravni odbor, to sve traje. Pa ako je veliki kredit, onda se stavlja hipoteka i to su mnogo komplikovanije procedure“, objašnjava profesor.

Komentarišući kompaniju „UNION COOPS DOO“ koja je osnovana 2021. godine i te godine nije ostvarila nikakv prihod, a sada daje zajam od 10 miliona, on pita „da li je realno da se osnuje neka firma sa pet zaposlenih, pa da radi radove na autoputu? Šta je kod nas relano?“, pita on.

„Ima mnogo takvih firmi koje se osnuju sa minimalnim osnivačkim kapitalom, a onda dobijaju velike poslove“, dodaje profesor.

On ukazuje da ova kompanija nije jedini slučaj kompanije koja tako brzo „napreduje“.

Podsećamo, prema tom dokumentu, FK Crvena zvezda uzeo je zajam od 10 miliona evra od privatne kompanije „UNION COOPS DOO“ , iako su iz kluba pre samo desetak dana tvrdili da su porez državi izmirili iz svojih redovnih prihoda.

Ostaje nelogično to što je fudblaski klub Crvena zvezda odlučio da zajam uzme od privatne kompanije, koja je osnovana u martu 2021. godine i koja je u istoj toj godini nije imala nikakav prihod.

Nije jasno i zašto je kao rok otplate naveden juli, a ne oktobar kada crveno-beli treba da od UEFA dobiju novac za učešće u Ligi šampiona naredne sezone. Da li klub računa da će dug pokriti drugim prihodima (transferima, sponzorskim ugovorima) ili nekom novom pozajmicom da bi vratio ovaj dug – pokazaće jedino vreme.

U pokušaju da dođemo do odgovora na ova pitanja, kontaktirali smo FK Crvena zvezda, kao i direktora kompanije „UNION COOPS DOO“, međutim, odgovore nismo dobili.