Oktobarska revolucija u Fudbalskom klubu Partizan oduvala je u nedođiju verovatno najneuspešniju upravu u istoriji kluba iz Humske.
Partizan su preuzeli neki novi ljudi i makar kroz formu “privremene uprave” preuzeli odgovornost da dignu na noge opustošenog velikana.
Jedno ime u timu spasilaca ulilo je posebnu nadu u vedrije dane zaljubljenicima u crno-bele boje. Dovoljno je reći Predrag Mijatović. Nesumnjivi autoritet u svetu fudbala, igračka legenda Partizana koji je mit o sebi izgradio i kao strelac gola koji je Real Madridu doneo titulu šampiona Evrope posle 32 godine, zatim bio i sportski direktor “kraljevskog kluba”.
Mijatović je svesno založio svoje ime i ugled kako bi pomogao klubu koji ga je afirmisao, koji mu je kao igraču “dao vodu”. A, sada je Partizanu vodu dala država na čelu sa Aleksandrom Vučićem.
Stao je Mijatović u zaštitu predsednika Srbije zbog vređanja, kako je ocenio, “grupe navijača” Partizana.
– Bilo mi je muka da se među 20.000 ljudi pojavljuje famozno skandiranje “Vučiću pe***u”. Ako imate političkih afiniteta, nemojte to da radite na našem stadionu. Onda niste partizanovci, zašto ste onda došli? Mešamo fudbal i politiku, ne, ne, ne… Stadion je platforma da ljubitelji fudbala dođu i bodre svoju ekipu – istakao je Mijatović u podužem monologu na konferenciji za medije u vikendu za nama.
Mijatovićev stav je apsolutno u redu. Vređanju nije mesto ni u školi, na radnom mestu, stadionu ili ulici, a kamoli kao nametnut model ponašanja u jednom društvu. SUpravo je izopačena, agresivna retorika nametnuta kao model pre deset i kusur godina od strane vladajuće oligarhije čiji je apsolutni autoritet upravo predsednik Republike. Kao model je zatim usvojena i od običnog čoveka, nemoćnog da pristojan opstane u društvu osionih.
Vređaju se ljudi koji misle svojom glavom, etiketiraju pojedinici koji se usude da izraze nezadovoljstvo. Svakodnevno se timskim duhom vlastodržaca i neumesnim rečnikom radi na kolektivnom vređanju inteligencije sopstvenog naroda. Zamislite drskost da ste protiv Njega. A, ko je protiv Njega, onda je i protiv Srbije. Vrlo logično… I takav model ponašanja nas je doveo u beznađe.
Monolog Predraga Mijatovića o pomoći države Partizanu neće umanjiti srdžbu (dobrog) dela navijača crno-belih i stav da je država pomogla, ali u urušavanju fudbalskog kluba iz Humske.
Dobiće verovatno Partizan opet pomoć iz državne (narodne) kase, verovatno će navijači i dalje pominjati predsednika, a on će verovatno, kao i do sada, lupati povremeno verbalnu packu zašto mu se čelnici klubova nisu srdačnije zahvalili.
Mada, čuveni Mijat je svoj deo poslao odradio u subotu. Neko će mu dati ocenu „deset“, za nekoga je izlagao za „peticu“. Njegove reči u svakom slučaju zveče jako, kao ona prečka protiv Holandije na Svetskom prvenstvu 1998. godine.
I to je plaćanje cene ljubavi prema Partizanu zarad opstanka kluba, polaganje računa za svojevrsni “protivprirodni blud” u kojem je većina zadovoljna ili se barem ne protivi. I trajaće sve dok se jednog lepog dana, jedne lepe godine, ne usvoji Zakon o privatizaciji sportskih klubova.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.