Ne garantujem ni Evroligu ni Evrokup

Na predstavljanju, Zoran Savić bio je vrlo realan, ali i pomalo konfuzan verovatno u želji da što iskrenije obrazloži razloge dolaska u domaću košarku posle tri decenije života i rada u inostranstvu. Zapravo, nekadašnji naš vrhunski košarkaš i trofejni reprezentativac je ipak revnosno pratio dešavanja i kao košarkaški menadžer bio dobrano upoznat sa potencijalom mladih igrača. Iako Partizan vapi za vrhunskim rezultatima, Savić u uvodnom izlaganju ništa nije hteo da obeća, a kamoli ekspresni povratak u Evroligu, odnosno mesto u Evrokupu.

Sa pozicije generalnog menadžera u Fortitudu i Barseloni aktivno je radio na stvaranju bolonjskog sastava koji je 2004. igrao finale Evrolige sa Makabijem, odnosno tima Barse koji će 2010. po drugi put u klupskoj istoriji osvojiti Evroligu. Za početak, Savić želi da Partizan iskoristi stvoreni brend dovođenja ili afirmacije ne samo domaćih mladih igrača, već i onih nalik Janu Veselom ili Leu Vestermanu.

– Partizan mora da iskoristi brend koji ima. Da nađe razmer između kvalitetnih stranaca i domaćih igrača – ako ih nemamo, da ih napravimo. Moramo da razmišljamo da ekipa ima duh Partizana, građen godinama, koji ne sme da se izgubi. Treba da napravimo mlade igrače. Postoji i tendencija da odlaze, ali ne zato što ne vide budućnost, već su u pitanju mnogi drugi razlozi, u vezi sa školovanjem, Amerikom. Ako igrač hoće ovde da napravi karijeru, poput Bogdana Bogdanovića, to je odličan model. Moramo da napravimo hibridni model, sa talentovanim mladim igračima. Svi bi voleli da se Partizan vrati gde je bio. Od Duška Vujoševića i Predraga Danilovića. Niko se nije žalio zbog dolaska Veselog ili Vestermana. Pasoš ništa ne znači – poručio je Savić i tako naznačio da će crno-beli motriti i na mlade inostrane igrače.

S obziron na to da nikada nije živeo u Srbiji, novi sportski direktor Partizana otkrio je zanimljiv detalj koji ga je nagnao da se vrati „korenima“.

– Više sam čovek koji radi u klubu, nego sportski agent koji nekome nešto nudi. Nemam mentalitet da okrećem nekoga sto puta i budem dosadan. Poslednjih pet godina nisam ni regrutovao igrače. Iz nekih familijarnih odnosa sam imao neke trenere i igrače, poput Mačvana i Paskvala (aktuelni trener ruskog Zenita). Posao agenta mi nije bio ideal i životni poziv. Najveći stres sam imao radeći u klubu. To mi je nedostajalo. Prošle godine, posle jedne utakmice u Valensiji, bio sam sa Željkom Obradovićem na večeri. Tada sam video da mi nedostaje taj stres, to je bio prelomni trenutak i tada sam odlučio. Za 90 odsto ljudi je to bilo iznenađenje, jer sam otvoreno govorio o problemima u prošlosti – ispričao je trofejni reprezentativac, priznavši da nije očekivao da će se naći na poziciji sportskog direktora u Partizanu.

– Vrlo brzo sam završio dogovor sa Ostojom Mijailovićem, za pet dana. Došao sam na poziciju koju nisam očekivao. Mislim da se ekipe prave u velikim klubovima u januaru-februaru, a ne na kraju sezone. Na limitu smo da završimo ovu sezonu i razmišljamo o budućnosti na vreme – optimista je Savić koji će posebnu pažnju obratiti na imenovanje novog trenera, s obzirom na to da je Aleksandar Matović privremeno rešenje.

– Najbitniji čovek u klubu je trener, to je uvek bilo moje mišljenje. Takođe mislim da treba izdvojiti od 15 do 20 odsto budžeta za trenera, jer će dobar trener od prosečne ekipe napraviti dobru. Tu ne smemo da pogrešimo. Ambijent u srpskoj košarci je takav da su predsednici klubova ili ljudi iz sportskog sektora iznad igrača, a to tako ne sme da bude. Situacija nije lagana i ne mogu ništa da garantujem – ni Evroligu ni Evrokup – iskren je Savić koga brine pad samopouzdanja kod igrača koji čine aktuelni sastav Partizana.

– Najgore je kad se izgubi samopouzdanje. Potreban ti je karakter i banku da opljačkaš, što kaže jedan moj prijatelj. Sve je karakter. Želja i milion stvari. Svi se sećaju i kada je Dule bio, po šest sati trčanje uz stepenice ali kad se osvoji trofej malo ko će reći da to ne bi ponovio- naglasio je novi sportski direktor crno-belih.

„Bacanje para u bunar“

Zoran Savić je neko ko je radio kao generalni menadžer u Fortitudu i Barseloni, klubovima koji finansijski funkcionišu po drugačijim principima. U Italiji novac ulažu biznismeni, dok je Barsa „samo“ košarkaška sekcija fudbalskog giganta.

„Moje shvatanje košarke i organizacije kluba jeste da svi moraju da žive kao familija. Ne možemo da funkcionišemo kao fudbal. Košarka je deficitaran sport u Srbiji, Španiji, Grčkoj, Italiji… Pitajte porodicu Janakopulos (vlasnici Panatinaikosa). Poštujem svakog ko ulaže u košarku, jer zarade nema. To je kao da baciš pare u bunar. Zbog čega Evroliga pokušava da ubaci mnogo klubova vezanih za fudbal? Svuda je drugačije finansiranje, u Italiji privatna lica finansiraju. Kada dođe kriza, svi su u problemu. Šta sada, da plačemo i kukamo… Ne, nego da gledamo u budućnost, taj hibridni sistem, da igrači idu u Evroligu ili NBA“, razmišlja sportski direktor crno-belih.

Voleo sam Džaju i Pižona

Zoran Savić je na mesto sportskog direktora Partizana došao kao deklarisani zvezdaš što sigurno nije po ukusu dela navijača crno-belih.

„Igrao sam za Real i Barselonu, Fortitudo i Virtus (najveće košarkaške rivale u Španiji i Italiji). Uvek sam se postavljao isto, sa respektom. U Bolonji me je dočekao transparent ‘Zoran radi za nas, Zoran ne igra za nas’. Posle smo došli u situaciju da pričaju sa mnom pred derbi. Rekao sam im da to što je bilo pre – ostaje. Ne postoji Hercegovac koji nije navijao za Velež. Navijao sam potom i za Čelik iz Zenice. Voleo sam i Džaju i Pižona. To ne znači da sam imao kontakata sa Zvezdom. Da nisam otišao u Barselonu onda zbog rata u Jugoslaviji, verovatno bih došao u Partizan. Svi prijatelji su mi partizanovci, porodica Antić, Loki, Željko, Mačvan…. Niko mi nije rekao jednu lošu reč o Partizanu, čak i oni koji su tužili klub zbog dugovanja. Imao sam poziva i iz Zvezde 2000. ali nisam hteo da mešam politiku i sport, niti ću ikada. Partizan ima svu moju koncentraciju. Nemam problem ni sa navijačima Zvezde, niti Partizana“, pokušao je da objasni Savić.

Mijailović: Trinkijeri dobio šta je zaradio

Partizan ima problema sa potraživanjima, ne samo bivših igrača, već i Andree Trinkijerija, trenera koji je u Humskoj dočekan kao domaći. Italijanski stručnjak pred BAT trubunalom traži 700.000 evra,  uveren da je to novac koji mu sleduje na osnovu završne godine ugovora koju je imao sa crno-belima.

„Trinkijeriju je plaćeno sve do momenta kada je bio i što je zaradio. Sada traži ono što nije zaradio i o tome će sud da odlučuje. Nismo očekivali tužbu, jer je imao podršku od našeg kluba, sve što je tražio dobio je. I Mačvanu je plaćeno što je zaradio, a on potražuje kamatu. To je sa punim pravom, jer je to neko ugovorio“, istakao je Ostoja Mijailović, predsednik Partizana.