Prekretnica zvana Radonjić

Crnogorski stručnjak je upravo tokom finalnog serijala protiv Partizana prestigao po broju pobeda na liderskom mestu trenera koji mu je nesebično delio savete po dolasku u klub koji je vapio za trofejima. Radonjić je nakon druge pobede nad crno-belima u finalu ušao u istoriju Zvezde kao stručnjak sa najviše trijumfa od osnivanja kluba, što je zapravo bila najveća moguća satisfakcija za učinjeno u takmičarskoj godini obeleženoj plasmanom u Top 8 Evrolige i „odbranjenim“ titulama u ABA i Superligi.

Od aprila 2013. Radonjić je sa Zvezdom osvojio šest trofeja po principu dva plus dva plus dva (dve ABA titule, dve u Superligi i dva KRK). Posle 22 godine crveno-beli su vezali titule u domaćem prvenstvu, a prvi put nakon 1969. dogodilo se da fudbaleri i košarkaši u jednoj sezoni budu najbolji u zemlji. Iz svega navedenog jasno je zbog čega navijači željno iščekuju sastanak Nebojše Čovića i Dejana Radonjića koji bi trebalo da se održi u narednih nedelju dana i posle kojeg bi trebalo da bude jasno da li crnogorski stručnjak ostaje u Zvezdi. Rođeni Podgoričanin ima još godinu dana ugovora sa crveno-belima, ali i opciju po kojoj može već ovog leta da ode u inostranstvo.

U brojnim evroligaškim klubovima se očekuje da u naredna dva meseca dođe do određenih promena na mestima trenera tako da će i Radonjić biti jedna od opcija, zbog čega crveno-beli moraju da budu daleko brži i konkretniji.

Nije tajna da odlični stručnjak voli Beograd u kome i njegova porodica uživa. Zvezda mu je pružila priliku da se dokaže u Evroligi, što je on i iskoristio. Sa predsednikom Čovićem ima dobru saradnju, međutim i konstantan osećaj da nema apsolutnu podršku svih ljudi u klubu, što je možda i krucijalan razlog njegovog premišljanja. Ako ostane imaće idealnu osnovu za formiranje još boljeg tima, ali i konstantne finansijske trzavice prouzrokovane realnim okolnostima u kojima se Srbija nalazi. Osvojeni trofeji predstavljaće garanciju da će njegova biti poslednja u dovođenju i selekciji igrača i pravljenja određenih promena u radu mlađih kategorija. Odlaskom bi se sigurno finansijski obezbedio, susreo sa novim izazovima, ali bi svakako bio i pod daleko većim pritiskom, jer bi kao stranac koji raspolaže sa velikim budžetom već u prvoj sezoni morao da osvoji značajniji trofej i plasira se najmanje u četvrtfinale Evrolige.

Cirbes i Miler na putu ka Tel Avivu

Posao koji su završili krajem aprila Maik Cirbes i Kvinsi Miler ozvaničiće u nedelju kada će se u Tel Avivu održati njihova promocija u prostorijama Makabija. Cirbes iz Zvezde odlazi posle dve sezone i pet pehara sa zvanjem MVP poslednjeg finala Superlige, a Miler stečenom afirmacijom u evropskim okvirima: „Došao sam po ono šta sam hteo i to sam uzeo zajedno sa celim timom. Ponavljam, kao tim smo osvojili titule i igrali odlično u Evroligi. Publika je bila, kao što se očekivalo, neverovatna, a naš cilj je bio da osvojimo pehar. U tome smo uspeli“, bila je među poslednjim porukama Amerikanca u Zvezdinom dresu.

Promene u svim linijama

Luka Mitrović, Nemanja Dangubić i Marko Gudurić sigurno ostaju u Zvezdi i naredne sezone. Stefan Jović ima želju i aktivan ugovor na još godinu dana, međutim ovoga leta uprava jedino njegovom prodajom može da zaradi na obeštećenju više od pola miliona evra. Ostanak Vasilija Micića zavisi upravo od odlaska Jovića i dogovora Bajerna i crveno-belih iz čijih je redova došao na pozajmicu do kraja sezone. Tarens Kinzi je voljan da ostane, ali uz određeno povećanje zarade (mesečno zarađivao oko 30.000 evra). Marko Simonović i Vladimir Štimac izvesno napuštaju klub da bi oslobodili mesta mladim igračima i pojačanjima, a istim putem mogao bi da krene i Branko Lazić. Zvezdu očekuje potpuna rekonstrukcija centarske linije (Milutinov i Kuzmić moguća pojačanja), značajne promene na pleju i spoljnoj liniji (Rade Zagorac), što podrazumeva i davanje adekvatne šanse momcima iz FMP (Lazarević, Dobrić, Davidovac).

Slavlje do zore

Posle zvanične ceremonije dodele pehara i medalja košarkaši i uprava Crvene zvezde uputili su se na Mali Kalemegdan gde su ih, već po tradiciji, dočekali navijači. Slavilo se do zore; pristalice su skandirale Dejanu Radonjiću, aplaudirali Nebojši Čoviću, ponovo dobili sako od Nebojše Ilića, klicali Branku Laziću da je „ministar odbrane“, Maika Cirbesa su pozivali da ostane u klubu, uz poruku „Danke Zirbes“. Luka Mitrović poveo je tradicionalnu pesmu kojom delije „otvaraju“ utakmice u Evroligi, Nikola Rebić setio se ubijenog Marka Ivkovića skandiravši njegovo ime, a glumac Ivan Bekjarev recitovao je svoju pesmu posvećenu ovom Zvezdinom timu… Kratko iznenađenje slavljeničke publike izazvao je u jednom trenutku plejmejker Vasilije Micić, počevši da peva navijačku pesmu Partizana „Da volim crno-bele“. Shvativši nakon nekoliko reči da je pogrešio, plejmejker se brzo „prebacio“ na reči Zvezdine pesme, na sličnu melodiju, koju je hteo da zapeva. Naravno, zbog lapsusa mu nije zamereno, pa je brzo podržan skandiranjem „Vaso, cigane“. Uz točeno pivo i veliki broj zapaljenih baklji, slavlje na Kalemegdanu trajalo je dugo i nakon odlaska igrača i članova stručnog štaba, koji su uglavnom kretali kućama oko dva časa.