Prelević: Poreski obveznici plaćaju policajce kojima glave razbijaju navijači klubova koje pomaže država. Pa ko je tu lud?!

Fudbalska asocijacija, Premijer liga i Engleska fudbalska liga udruženo su zapretili navijačima zatvaranjem stadiona u slučaju da se trend pojedinačnih ulazaka gledalaca na teren sa kraja prošle sezone prenese u novu.

Predsednica FA Engleske, Debi Hjuit, istakla je da je „teren sveto mesto za igrače, zvaničnike i trenere, koji moraju da imaju mogućnost da budu u bezbednom okruženju“, a njena odlučnost da sa drugim relevantnim faktorima spreči povampirenje nasilja na tribinama domaćih stadiona ujedno je bolno podsećanje na defetistički stav srpskih sportskih Saveza i klubova, našeg društva i, prvenstveno, države prema ljudima kojima su tuča, uništavanje tuđe imovine i nasrtaji na rivalske predstavnike omiljena razonoda ili ozbiljan posao.

Scene sa nedavno završene finalne serije ABA lige, tokom koje su i igrači Crvene zvezde i Partizana, treneri, kao i članovi uprava bili izloženi pretnjama i fizičkim napadima, već polako odlaze u zaborav, a država skoro da se nije ni oglasila tim povodom. Oba kluba će naredne sezone nastupati u Evroligi, a sa većim ulozima treba očekivati i veće izlive „emocija“ sa tribina.

Advokat Božo Prelević, koji se kao ministar unutrašnjih poslova Srbije bavio problemom huliganstva, smatra da treba očekivati incidente i na utakmicama ova dva kluba u košarkaškoj Evroligi i da država nije u stanju da to spreči.

– Država neće udaljiti huligane sa stadiona i dvorana, to dokazuje dug istorijat navodne borbe protiv huliganstva. Podsetiću vas da je ovde formirana jedna grupa u kojoj su bili policajci, sudije, tužioci i da oni apsolutno ništa nisu uradili. Imam osećaj da su navijačke grupe izabrale tužioce u ta tela. Očigledno je da vlasti ne žele da spreče incidente, a to je zato što imaju konekciju sa navijačima i zato što ih zloupotrebljavaju. Može se očekivati da će oni i u buduće iskoristiti svaku priliku da pokažu raskoš svog nasilja i da će oterati sve one koji bi na utakmicama da gledaju igrače a ne navijače – smatra Prelević.

Poseta „malim“ mečevima, pa sve više i večitim derbijima, pokazuje da se javnost umorila od ovog problema. Nasilje na sportskim događajima izaziva sve manje pažnje i u medijima.

– Javnost se umorila od svega i sve više ljudi znam koji prestaju da prate medije. Ne znam gde će to sociološki da završi, možda u nekoj zdravijoj varijanti koja nije depresija. Ne znam više nikog ko ide na utakmice, mislim da će ljudi prestati to da gledaju. Blizu smo toga da dižemo ruke od jedne po jedne vrednosti, pa će u tom dizanju ruku neminovno, sa ovakvim događajima, na red doći i sport. Huliganstvo nije eksponent navijača, nego slabosti države. Ne postoje huligani sa kojima se ozbiljna država ne može suočiti. Pitanje huliganstva bi ozbiljna ekipa od deset ljudi moglo da reši za mesec dana i to svi znaju. Država je tu da nameće pravila i da ta pravila sprovodi. Ako ih ne sprovodi onda pravila ne važe, a ako ne važe onda će na košarku da dolaze zaljubljenici u pljuvanje i gađanje igrača protivničkog kluba. Meni je šokantno da se neko tako ponaša prema proslavljenom treneru kakav je Željko Obradović. Čini se da su odnosi uprava dva kluba „militarizovali“ i navijače koji nisu deo huliganskih grupa.

– Pravi se socijalni milje koji proizvodi takvo ponašanje. Recimo, vređanje Vesna Čović. Kakva vam je meta ta žena, majka košarkaša Filipa Čovića? To je stvarno jako nisko. Nije ideja sporta da vređate nekoga. Sport je društveno koristan, država odvaja pare za sport koji onda unapređuje zdravlje tela i duha građana. A pare za sport u Srbiji se koriste za podsticanje patologije duha i tela građana. Država nema interes da pomaže patologiju koja će da bije policajce koje građani plaćaju. Svi poreski obveznici plaćaju policajce kojima glave razbijaju navijači klubova koje pomaže država. Pa ko je tu lud?! Verujem da je ta strategija rođena u jednoj od soba Klinike za mentalne bolesti Laza Lazarević. I to se lako rešava – one kojima se to sviđa vratite u ćeliju i uzmete im telefon, a sport postavite na zdrave noge. Jednostavno je rešenje, ali onima koji su pobegli iz „Laze“ to ne može da padne na pamet. Oni se i zakopčavaju na leđima zbog stvari koje njima padaju na pamet.

Neki smatraju da bi privatizacija klubova bila rešenje.

– Pa gde je privatizacija donela rešenje, mi nemamo pravila po kojima sport funkcioniše. Kakve veze ima da li su klubovi privatni ili državni? U Grčkoj su privatni, pa se tamo ubijaju međusobno. Zašto bi država privatizovala 100 hektara i stadion na Dedinju i to onima koji su se nakrali u poslednjih 30 godina. Kada je Margaret Tačer zavela pravila u Engleskoj, koja su nama dostupna i koja sam ja predlagao, a političari nisu hteli da ih usvoje, ona je to zavela tamo gde su klubovi privatni. Ona je skinula ogradu koja deli tribine od terena, a taj koji kroči na atletsku stazu više ne može da uđe na stadion. Nema tih huligana koje država ne može udaljiti sa stadiona, a to što vama huligani obezbeđuju red na inauguraciji, to je drugo pitanje – kaže za „Danas“ Prelević.

Bivši fudbaler madridskog Atletika i Verdera iz Bremena Rade Bogdanović tvrdi da se u Srbiji problem huliganstva na sportskim priredbama neće rešiti u dogledno vreme.

– Kod nas je nemoguće primeniti pravila koje važe u Engleskoj iz nekoliko razloga. Prvo, pričamo o Engleskoj koja ima višedecenijsku demokratju i nama koji smo u povoju. Drugo, pričamo o primeni zakona – u Engleskoj se oni primenjuju, a ovde se ne primenjuju. Takođe, ovde su klubovi državni, a kad je tako oni su pod patronatom svih mogućih „struktura“ i uticaja – političkih, finasijskih i drugih – kaže Bogdanović i dodaje da političari u Srbiji nemaju snage da se suoče sa huliganskim grupama.

– Kod nas je huliganstvo najviše zastupljeno na utakmicama Crvene zvezde i Partizana. Od uvođenja višestranačja u Srbiji to niko nije rešio, zato što je to vruća tema i problem se stavlja pod tepih da ga reši neko drugi – kaže Bogdanović za Danas.