Preminuo Aleksandar Matanović, simbol zlatnog doba našeg šaha

Rođen 23. maja 1930. u Beogradu. Posle ranih uspeha u šahu i titule omladinskog prvaka Jugoslavija 1948, u seniorsku reprezentaciju ušao je već 1950, u nezaboravnom radio-meču Jugoslavija – SAD, a 1955. je postao velemajstor, podseća sajt Šahovskog saveza Srbije.

Od 1954. do 1978. bio je stalni član olimijskog tima, a zatim 1980. selektor reprezentacije koja je osvojila našu poslednju olimpijsku medalju.

U zlatnom dobu našeg šaha, dok je sa Gligorićem, Ivkovom i Matulovićem činio je okosnicu druge velesile sveta, okitio se sa pet srebrnih i četiri bronzane olimpijske ekipne medalje, kao i sa pet pojedinačnih za rezultate na svojoj tabli: jednom zlatnom, tri srebrne i jednom bronzanom. Na pet evropskih šampionata, između 1957. i 1977, osvojio je četiri srebrne i jednu bronzanu ekipnu medalju.

Iako je takmičarske ambicije sa 36 godina podredio revolucionarnom projektu univerzalnoig šahovskog jezika i izdavačke kompanije „Šahovski informator”, čiji je bio osnivač, urednik i direktor, zadržao je visok nivo i u narednoj deceniji, dodajući tituli prvaka Jugoslavije iz 1962. godine (zajedno sa Minićem), još dve, 1969. i 1978.

Priznanje Svetske šahovske federacije (FIDE) dobio je izborom za potpredsednika FIDE 1990-94. Od maja 2022. Aleksandar Matanović je bio najstariji velemajstor na svetu.