Upornost i sreća najveći saveznici: Koji su sve faktori doneli preokret košarkašima Partizana protiv Fenerbahčea?

Iscedili su košarkaši Partizana pobedu nad Fenerom kao „suvu drenovinu“ uspevši da u finišu meča završnicu prevedu u pozitivan epilog, mada je u većem delu utakmice gost bio u glavnoj ulozi.

Mnogo toga će Željko Obradović imati da kaže svojim pulenima, koji su tek u drugih 20 minuta pokazali da imaju sposobnosti da defanzivno odigraju na evroligaškom nivou (rival sveden na 28 poena).

DEFANZIVNA PROMAJA I POVRATAK OTPISANIH

Desetkovani su bili i jedni i drugi u 7. kolu Evrolige. Uprkos tome što je u Beograd stigao bez petorice važnih igrača, Fenerbahče je u prvom poluvremenu delovao kao tim koji je na vešt način pročitao sve defanzivne mane rivala i to primenio na delu.

Od starta sezone, odbrana i kontrola defanzivnog skoka dve su stavke u igri crno-belih zbog kojih evroligaški skor nije bolji (3-4). Primljenih 56 poena na poluvremenu ukazivali su na to da bi Partizan ponovo mogao da kapitulira zbog identičnih problema.

Tačno je bilo i to da su gosti izvanredno šutirali za tri poena (9/19) međutim, u većini situacija dolazili su do egzekucije koristeći defanzivne propuste crno-belih. Poroznost je bila toliko očigledna da se stekao utisak kao da je Fener do realizacije dolazio u svakom svom napadu.

Uostalom, od 32 poseda, puleni Dimitrisa Itudisa materijalizovali su čak 20, dakle više od 50 odsto. Nisu imali većih problema ni u realizaciji za dva poena, a sve to začinili su sa ukupno 14 timskih asistencija.

Naravno, bilo je teško očekivati da u istom ritmu odigraju u drugom poluvremenu, pogotovo jer je trener Itudis u rotaciji koristio svega osam igrača. Pre ili kasnije moralo je doći do energetskog pada, umora koji se najpre odrazio na preciznost u šutu sa distance.

U nastavku meča, Fener je ukupno ubacio svega dve trojke iz 12 pokušaja, gotovo da je ostao bez kreacije igre (svega četiri asistencije), a na sve to nije dolazio do produkcije iz ponovljenih napada.

– Veoma smo loše počeli utakmicu, zapravo, loše smo odigrali kompletno prvo poluvreme. Na fantastičan nači smo se vratili u nastavku, Poslednji minut je bio prava ludnica. Videli smo neverovatnu neizvesnost na parketu, na kraju je Anđušić preuzeo odgovornost i ispao junak utakmice – poručio je Ognjen Jaramaz posle trijumfa.

KAMINSKI I DOUŽER

Više je faktora koji su doprineli preokretu i trijumfu crno-belih. Od apsolutne kontrole skoka u poslednjoj četvrtini (Fener ostao bez ijednog ofanzivnog) mnogo veće krerativnosti (ukupno devet asistencija u četvrtom kvartalu) pa do toga da je protivnik nateran na četiri izgubljene lopte.

Ipak, akcenat bi trebalo da bude stavljen na saradnju između Pi Džej Doužera i centara Frenka Kaminskog odnosno Alena Smailagića.

Pogotovo u poslednjoj četvritini, Amerikanac je iskažnjavao svako kašnjenje Jorgosa Papajanisa u odbrani od „pik en rola“. Grčki centar nikada nije bio prepoznat kao dobar defanzivac, međutim, njegove spore noge, kao i manjak koncentracije poslužili su Kaminskom, naročito, da prelako završava većinu akcija na obruču.

Takođe, Fener je u drugih 20 minuta energetski toliko pao da je u odbrani konstantno preuzimao na „piku“ što je Partizan vešto kažnjavao, čitajući lako brojne mis-meč situacije.

Partizan je u odlučujućoj deonici realizovao svaki drugi posed i da nije bilo lošeg šuta sa distance, uspešnost bi bila još veća. Doužer, zajedno sa Danilom Anđušićem najviše se istakao u organizaciji igre.

Kako vreme prolazi, nekadašnji košarkaš Denvera sve bolje oseća ritam utakmice, prepoznaje tajmig za dodavanje, što se videlo u lomnim delovima meča.

U više navrata je pravovremenim pasovima ka Kaminskom razoružavao odbranu Fenera. Takođe, Smailagić se isticao u izolacijama protiv Papajanisa, a kada je bilo najvažnije bio je sve prisutniji u igri na otvorenom terenu.