Previše naivni za „tuču“

„Ovo je bila upravo utakmica za koju smo se pripremali. Igrali su agresivno, na početku smo dobro otvorili, ali su se oni polako, ali sigurno vraćali zbog agresivnosti njihove, a onda i zbog naših izgubljenih lopti. Znaju kako da igraju i zasluženo su slavili. Svaka im čast na tome. Ovo je dugačak put, imamo još mnogo utakmica do kraja, pa da vidimo kako će se sve završiti“, rekao je Obradović i tako otkrio samo deo razloga za poraz koji jeste bolan, trebalo bi da bude i poučan, ali je daleko od sudbonosnog.

Gubitak bodova je sigurno mnogo manje važan od nekih hroničnih slabosti u igri u oba pravca koje su se u igri crno-belih jasno videle. O odbrani šuta za tri poena su već potrošene sve reči, nije ovde Huventud neki konačni reper iako im je omogućeno da za tri šutnu 35 puta a pogode u čak 16 navrata, i pre je mnogo ekipa imalo šutersku eksploziju baš protiv Partizana. I to nemerljivo manje potentnih od ekipe iz Badalone. Očigledno je problem u načinu odbrane od toga, biće da crno-beli nemaju dovoljno defanzivno „kreativne“ igrače i da se tu nešto ili sve mora promeniti pre nego što sezona uđe u odlučujuću fazu. Rotacije su spore i preuzimanja neselektivna, što rezultira velikim brojem otvorenih pozicija za rivala i to je na ovom nivou takmičenja po pravilu kobno za konačni rezultat.

U Badaloni je ekipa pokazala i psihičku nedovršenost, kad su domaći krenuli iz minusa od 15 poena „svim sredstvima“, ekipi nije radila „ručna“, do kraja se njihovoj rukometnoj odbrani, promeni sudijskog kriterijuma i pritisku publike nisu prilagodili. Bilo je već takvih situacija, prvi „večiti derbi“ je bio po tome sličan, u „tuči“ se ni tad nisu snašli i to bi mogla da bude i prevelika mana ubuduće. Mogu iz tabora Partizana sasvim opravdano da kažu da su na Panteru pravljena po dva-tri faula pri svakom izlasku iz bloka, da je kriterijum bio neujednačen, ali od toga nema pouka. Slične stvari ih očekuju, recimo, i u Podgorici u ABA ligi, ali verovatno i na ostalim terenima pogotovo sada kad su rivali videli šansu u toj prevelikoj „mekoći“ crno-belih.

Partizan je ponovo bio neubedljiv sa distance (4-15 za tri), skoro kompletna ofanzivna efektiva prebačena je na Pantera, Ledeja i Lesora, tu negde bili su još samo Madar, i Smailagić kad je sve već bilo rešeno. Nije prvi put da četiri-pet  igrača završe utakmicu skoro bez napadačkog učinka, ponekad čak i bez pokušaja. „Poluvreme“ usred utakmice, drugu i treću četvrtinu, crno-beli su izgubili 53:32, i tu su se najbolje videle posledice tih predugih „žutih minuta“ i problem prilagođavanja na „rat“ na parketu. Čak su i dozvolili da budu isprovocirani, što se direktno odrazilo i na koncentraciju.

Partizan sada zaostaje dve pobede za Huventudom plus lošiji mešusobni skor, a ima isti učinak kao Lokomotiva Kubanj. Ostalo je da se odigra još šest kola do kraja prvog dela takmičenja, tako da je osvajanje prvog mesta u grupi verovatno i nedostižno, ali i ne treba da bude veliki pritisak na igrače, bez obzira na klasični nokaut sistem takmičenja koji donosi prednost domaćeg terena u jedinoj utakmici.

Još šest rundi do kraja

Na šest preostalih mečeva u Grupi A, Partizan gostuje tri puta. Naredne nedelje u dvoranu „Aleksandar Nikolić“ stiže Andora, a onda nastupa pauza pauza od mesec dana zbog završnice nacionalnih kupova i reprezentativnog prozora. Crno-beli 8. marta gostuju Lijetkabelisu, osam dana kasnije dočekuju Metropolitan, pa 22. marta sledi put u Poljsku na duel protiv Šlonska. Direktan takmac za vrh Lokomotiva dolazi u Beograd 30. marta, a u poslednjem kolu Partizan igra u Italiji protiv Trenta 6. aprila. Španci četiri puta gostuju, protiv Turk Telekoma, Andore, Metropolitana i Lokomotive.