„Previše se žalim“: Luka Dončić, košarkaš kome je teško da kontroliše emocije

„Ne možeš ga zaustaviti. Toliko je dominirao. Neverovatno, stvarno neverovatno“, kaže nemački košarkaš Maodo Lo posle utakmice protiv Slovenije. Nije on jedini nemački košarkaš koji se u pogledu Dončića koleba između divljenja i očajanja: „Visok je dva metra, ima 100 kilograma, a igra na mestu plejmejkera. Težak protivnik. Zna da šutira, zna da povuče“, kaže centar Johanes Tieman, nakon što je Dončić, postigavši 36 poena, doveo Sloveniju do zaslužene pobede nad Nemačkom od 88:80.

Dončić je skromno rekao da je svaki slovenački igrač odigrao odlično: „Ponosan sam na naše igrače. Bilo je stvarno teško da se igra protiv ovog nemačkog tima pred 18.000 ljudi.“

Mada je sa 23 godine jedan od mlađih igrača, oko njega se sve vrti u ekipi branilaca titule. On je jedna od najvećih zvezda na Evropskom prvenstvu. Pritom igrač sa 2,01 metar i 103 kilograma ne izgleda baš potpuno utrenirano. Tamo gde su kod ostalih igrača mišići, Dončić čak ima i nešto sala.

Njegova fizička spremnost je stalna tema. Uoči prvenstva prikazan je jedan video na kojem Dončić sa drugarima iz ekipe igra karte uz koka-kolu i cigarete. Očito je Dončić dovoljno dobar – čak bolji od najvećeg broja igrača – i bez profesionalnog načina života.

Realov vunderkind – najbolji novajlija u NBA

Otac Luke Dončića, Saša, takođe je igrao u košarkaškoj reprezentaciji Slovenije. Sin je već sa 12 godina igrao u omladinskoj ekipi madridskog Rela u kategoriji do 14 godina. Sa 15 je debitovao u prvom timu. Sa 18 je bio izuzetno važan za Realov tim. Mada su u Realu uz njega igrali neki od najboljih evropskih igrača, on je u sezoni pre odlaska u Ameriku bio najkorisniji igrač sezone (MVP), osvojio je s timom i evropsku klupsku titulu.

U prvoj sezoni u NBA nastavio je da igra odlično. Za ekipu Dalas Maveriksa postizao je u proseku 21,2 poena, sedam skokova i šest asistencija po meču. To mu je donelo titulu ruki-godine – kojom se na kraju prve sezone odlikuju novajlije u NBA.

Učinak je konstantno popravljao. Posle četiri godine u najboljoj ligi sveta i 264 utakmice on ima prosek od 28,4 poena, 9,1 skok i 8,7 asistencija. Često mu je uspevao i takozvani tripl-dabl – to je dvocifren učinak grača u tri od pet kategorija (poeni, skokovi, asistencije, ukradene lopte i blokade). Najvećem broju igrača u američkoj ligi to pođe za rukom samo nekoliko puta u karijeri.

Na tragu Dirka Novickog

„On je stvarno fin momak s velikim srcem. Na terenu deluje zrelo po tome kako igra i kako čita igru“, rekao je Novicki o svom nasledniku u Dalasu. „A kad ga sretneš van terena, vidiš da momak ima tek nešto više od 20 godina. Fantastično i začuđujuće to što postiže“.

Njih dvojica su u dobrim odnosima. Novicki je nakon okončanja igračke karijere postao „posebni savetnik“ u klubu Dalas Maveriksa. On prati Dončića i misli da Slovenija ponovo može do titule evropskog šampiona, piše DW.

Dončić je već sada zvezda u američkoj košarci, dok je Novickom za taj status trebalo više vremena, jer se borio s početnim teškoćama. Dončiću se dive zbog čudesnog baratanja loptom, šuta sa distance, ali i zbog ulaska pod koš kada postiže poene i kad je okružen s više protivnika. Često slegne ramenima i nasmeje se kao da hoće da kaže da nema pojma kako mu je to opet pošlo za rukom. U tim trenucima je Dončić najjači, a kada dostigne taj nivo, skoro je nemoguće da ga neko zaustavi do kraja meča.

Dončić: „Previše se žalim“

Fanovi Dalas Maveriksa i slovenačke reprezentacije obožavaju svog Luku. Ko navija za protivničke timove, može, uprkos divljenju za učinak, i da izgubi živce. Naime, Dončićeva omiljena delatnost u igri je, pored košarke, i raspravljanje sa sudijama.

On se žali, kuka, lamentuje tokom utakmice, a to mu na osnovu njegove svetske klase zaista nije potrebno. Često mu polazi za rukom da ubedi sudije, ali isto tako često on time slabi i sebe i svoj tim, jer sudijama prekipi pa mu dodele tehničku ličnu grešku.

„Moram prekinuti sa tim“, rekao je prošle godine kada mu je zbog velikog broja tehničkih ličnih grešaka zapretila privremena zabrana igranja. „Previše se žalim“, priznao je Dončić, ali je dodao da mu je teško da se suzdrži uz sve te emocije. „Znam da moram na tome da radim“.

Teško je zamisliti koliko bi tek bio dobar Luka Dončić koji bi živeo kao profesionalni sportista i izvan terena i kada se ne bi žalio na skoro svaku odluku sudije.