Prilika koju „Orlovi“ ne smeju proćerdati – pobeda protiv Crne Gore ili uplitanje u kalkulacije

To bi onda značilo da se ćerdaju i poslednje nade za kartu za Nemačku dogodine i da se kiksnulo u utakmici u kojoj kiksa nije smelo da bude.

Uprkos porazu protiv Mađarske u Budimpešti onomad (2:1) Srbija je i dalje kovač svoje sreće. Protiv Crne Gore, koja na Marakanu dolazi odmorna jer je u prethodnom kolu bila slobodna (nije, istina, lenjo dangubila već je u prijateljskom meču u Podgorici savladala Liban s 3:2), izabranici Dragana Stojkovića jesu favoriti, bolji su tim i imaju šansu da na domaćem terenu široko otvore vrata kroz koja se nije prošlo više od dve decenije.

Na stadionu „Ferenc Puškaš“ imali smo i prazne puške ali i dobre momente iz kojih se crpi optimizam za duel orlova sa sokolovima. Bude li kapiten Ctnogoraca Stefan Savić, centralni bek najvišeg formata, pod čestim naletima lopti koje traže Aleksandra Mitrovića, našu najveću golgetersku uzdanicu, Srbija će se približavati pobedi. Bude li Nikola Krstović, novajlija u italijanskoj Seriji A koji se ističe pogocima u dresu Lečea, dobijao prilike da umakne našoj poroznoj odbrani, dobra biti neće.

Crna Gora nikako nije tim za potcenjivanje, ali teško da može odoleti i sačuvati mrežu ukoliko ataci Srbije budu neprestani kao kad se jurio rezultat u Budimpešti. Srbija od početka mora da se nametne kao favorit, a da bi njene pretnje protivničkom golu bile ozbiljne, pojedini igrači, u prvom redu se to odnosi na Sergeja Milinkovića Savića i Sašu Lukića, moraju da preuzmu odgovornost nosilaca Piksijevih zamisli.

Stojkovića poraz na severu tišti, ali ga igra ohrabruje. Isti pristup zahteva i za sledeću utakmicu.

„Ostao sam tužan i isključivo razočaran zbog rezultata. Ponosan na momke i sve što su uradili i pokazali, ljudi to vole i niko nema pravo da nam zameri… Imali smo stav, autoritet, onakvi kakvi želimo da budemo izgledali smo na terenu. Ne znam šta više da očekujem od igrača, jedino da ugradimo krila. Nismo dobili šta smo zaslužili, samo želimo da materijalizujemo pokazano. Pokazali smo sve što smo tražili, neverovatan nivo verovanja i borbenosti. Puno je moje srce satisfakcije i sreće“, rekao je Piksi.

I da Srbija savlada Crnu Goru, a ona u novembarskim utakmicama kod kuće Litvaniju (kad je naš tim slobodan), utakmica s Bugarskom u Leskovcu 19. novembra u poslednjem kolu neće biti beznačajna, ali s pobedom protiv drugog oka u glavi neće biti na život i smrt kao ona na Poljudu 1983. U suprotnom, prizivaćemo i Radanovića i Mladena Delića.