Pripremni teren za NBA draft

Uostalom, Petrušev je izabran za MVP regularnog dela, i to kao najbolji strelac lige sa prosekom od 23,7 poena po utakmici. Istovremeno, juniori su nedavno, prvi put u istoriji kluba, postali prvaci Srbije, a ista generacija izborila je učešće na završnom turniru Evrolige, osvojivši kvalifikacioni turnir organizovan u Železniku.

Suštinski, reklo bi se da u Megi sve funkcioniše kao u fabrici Mercedesa, međutim, ako bi se situacija sagledala iz košarkaškog ugla, deluje da se na „ljubičastim“ trakama sve ređe „izbacuju“ prospekti vrhunskog formata, stasali u njenoj školi košarke.

Način funkcionisanja Mege jednostavno je personifikacija profitno orijentisane košarkaške agencije BeoBasket, jedne od najuticajnijih u Evropi, koja prvi tim gleda kao poligon za razigravanje svojih igrača čiji je domet, prevashodno, NBA draft.

Računica je tu jasna; agencija za uspešno sklopljene poslove sa NBA klubovima (preko američkih menadžera, što je uslov da bi bilo koji igrač mogao da se pojavi na NBA draftu) dobija masne procente (dva ili četiri), koji su neretko daleko veći, gledano kroz milione dolara, u poređenju sa 10 procenata, koliko menadžerske agencije uzimaju od evropskih klubova.

Shodno tome, prostora i šansu da vode prvi tim dobijaju treneri sposobni da na uštrb timskih rezultata, koji su manje bitni, prilagode igru najperspektivnijima iz agencije, pa tek onda onima koji su eventualno ponikli u njihovoj školi košarke.

Dejan Milojević, pre nego što je tokom sezone preuzeo Budućnost, uspešno je obavljao posao u prethodnih osam godina, dok je u takmičarskoj 2020/21 njegovim stopama krenuo Vladimir Vlade Jovanović.

Dokaz tome jeste i tekuća sezona u kojoj su u fokusu bili Filip Petrušev i Marko Simonović, momci koji su članovi BeoBasket agencije, a koji nisu deo Megine škole košarke. Petrušev je pritom tek prethodnog leta došao u agenciju (njegov višegodišnji menadžer bio je Zoran Savić, aktuelni sportski direktor Partizana).

Obojici je prioritet da se što adekvatnije izbore za mesto na NBA draftu (Simonović na poslednjem izabran od Čikago Bulsa u drugoj rundi), a najbolji put jeste da se (ne)ograničenom slobodom na parketu statistika „pumpa do neba“ koja je možda i najprioritetniji parametar za izbor na NBA draftu, uz neophodne fizikalije.

Mladi igrači se iz tog razloga i najčešće opredeljuju da promene agenciju i budu članovi brojnog jata BeoBasketa, ubeđeni da tako postaju deo mašinerije sa najboljim evropskim konekcijama u NBA ligi.

Genijalna stvar sa Nikolom Jokićem, koji je čist produkt Mege, odnosno BeoBasketa, za najperspektivnije igrače, i to ne samo srpske, iz regiona, već i iz Evrope, posebno Francuske, neodoljiv je „mamac“ a mnogi su ubeđeni i utabana staza do NBA.

To je i jedini razlog zbog kojeg je Petrušev prošlog leta promenio agenciju i došao sa Gonzage, američkog univerziteta koji ima odličan košarkaški program i samo poslednjih par sezona u NBA je direktno poslao brojne igrače na poziciji pet (na kojoj mahom igra Petrušev), pristavši da aktuelnu sezonu provede u Megi.

Buldozi su od leta 2016. do danas u NBA direktno poslali Domantasa Sabonisa (Indijana), Zeka Kolinsa (Portland), Brendona Klarka (Memfis) i Ruija Hačimuru (Vašington).

U datoj konstelaciji, u kojoj su NBA i milionski procenti osnovna ideja vodilja, za igrače iz Megine škole sve je manje mesta. U tekućoj sezoni Luka Cerovina bio je jedini igrač iz Megine škole koji je od prvog do poslednjeg kola imao jasnu minutažu i nešto važniju ulogu.

Svi ostali: Jovičić, Langović, Kljajević, a posebno Mišković bili su puki epizodisti. Nikola Mišković je posebna priča sa više poglavlja: od jednog od najperspektivnijih srpskih igrača na mestima tri i četiri, za samo dve godine, postao je višak, „zakucan“ za kraj klupe sa prosekom od 14 minuta, tek pet poena i 0,7 ubačenih trojki po meču.

U smiraj sezone šansu su dobili Nikola Jović (18 godina) i Nikola Đurišić (17 godina), ekstra talentovani momci koji bi na pozicijama tri i četiri mogli da naprave vrhunske karijere. I kao takvi, daleko više vremena provodili su u OKK Beogradu (Đurišić seniorski deo sezone proveo u „klonferima“ u kojima je bio najbolji strelac sa 16,3 poena), odnosno juniorima Mege, iako su obojica prevazišli taj uzrast.

Jednostavno, igrajući na Evroliginom juniorskom turniru i završnom juniorskom Srbije obojica su napumpavali statistiku za oči i srca brojnih NBA skauta, uprkos tome što su za rivale imali, mahom, fizički daleko slabije i atletiski skromnije čuvare.

U školi talenti iz regiona i Evrope

Treneri mlađih kategorija Mege ne selektiraju samo igrače iz Srbije, naprotiv, u fokusu su svi mladi igrači iz regiona, posebno Crne Gore, koji prevashodno, atleticizmom mogu da zadovolje jasne kriterijume (Mega i u Crnoj Gori ima svoj klub). Među njima su, neretko, i momci iz „šireg“ inostranstva.

Jedan od prvih bio je Goga Bitadze, talentovani centar iz Gruzije, koji je u Megu stigao sa 16 godina. Izborom u prvoj rundi prošlogodišnjeg NBA drafta, ostvario je dečački san da u dresu Indijane zaigra u najjačoj ligi na svetu. Za aktuelnu juniorsku generaciju igra Oleksandr Kobzistij, izuzetno talentovani Ukrajinac, dobrih fizikalija.

Inače, Mega sve češće regrutuje perspektivne francuske igrače, između 18. i 21. godine, dovodeći ih direktno iz njihove lige zahvaljujući Predragu Materiću, nekadašnjem košarkašu Partizana, koji kao skaut BeoBasket agencije pokriva francusko govorno područje. NJegov rukopis ogleda se u dovođenju: Alfa Kabe, Adama Mokoke, Timotija Lvavua, Malkolma Kazalona… koji zahvaljujući urođenom atleticizmu uglavnom završavaju na NBA draftu.

Jokić i Micić „vrhunski izuzeci“

BeoBasket agencija počela je sa radom daleke 1995. godine, a prvi igrač kojeg je zastupala bio je Branko Sinđelić, bivši košarkaš Partizana, Radničkog, Beopetrola, kasnije brojnih francuskih klubova. Prvi čovek agencije, Miodrag Miško Ražnatović, 2004. preuzeo je vođenje Avala Ade, kluba osnovanog 1998. i već 2005. preimenovao ga je u Megu.

Marko Kešelj i Nikola Dragović, tada mladići od 17, 18 godina bili su među prvima koji su početne seniorske košarkaške godine proveli u Avala Adi. Gledano kroz prizmu onih koji su ponikli u Meginoj školi košarke, malo ih je koji su kasnije napravili vrhunske karijere. Vasilije Micić, plejmejker Efesa, i Nikola Jokić, najbolji centar današnjice, vrhunski su izuzeci.

Neuporedivo je više onih koji su kao članovi BeoBasket agencije pronašli angažmane u brojnim evropskim klubovima. Čak i oni poput Luvavua, Bitadzea, Kabe, Jaramaza, Čančara… (iz Mege 12 igrača izabrano na NBA draftu) ili nisu zaigrali u NBA ili su mahom puki epizodisti, izuzev hrvatskog centra Ivice Zupca u Los Anđeles Klipersima.