Priručnik za osvajanje Mont Everesta bez kiseonika

Poslednji korak uspona ka olimpijskom vrhu Srbija je učinila pobedivši Francusku, ekipu koja je imala neuporedivo više novca i 64 puta veći broj registrovani igračica u zemlji.

Kada je Marina Maljković preuzela reprezentaciju 2011. godine rekla je da joj je cilj da „uspostavia sistem rada u ženskoj košarci“, a da bi to postigla obećala je „krv, suze i znoj“. U tom trenutku selektorka još uvek nije imala punih 30 godina, a ekipa na čije je čelo stala iza sebe je ostavila tri Evropska prvenstva bez rezultata – 2007. srpski tim je bio 11, dve godine kasnije zauzeo je 16. mesto, a na Eurobasketu 2011. nije učestvovao.

Tokom kvalifikaciija za Evropsko prvenstvo 2013. godine, koje je Srbija prošla sa šest pobeda i dva poreza, Marina Maljković često je naglašavala da je reprezentacija „mlad tim, tim u nastajanju“, a opet taj „tim u nastajanju“ završio je šampionat Starog kontinenta kao četvrtoplasirani. U jednom od razgovora 2013. godine na pitanje šta nedostaje Srbiji da bi bila na nivo na kome su Španija ili Francuska, Maljkovićeva je odgovorila – „Nedostaje im vreme i uslovi. Ništa više!“.

Što se tiče vremena, dobili su dve godine do narodnog Evropskog prvenstva, uslova ni približno kao njihove rivalke. Ana Joković, potpredsednica Košarkaškog saveza Srbije, rekla je nedavno da je reprezentacija za pet godina koštala savez milion evra – isto koliko se godišnje uloži u recimo tim Kanade, i mnogo manje od novca koji dobijaju reprezentacije zemlja poput Francuske ili Španije gde se za žensku košarku odvaja oko 70 miliona evra. Pri tome ženska košarka u Francuskoj je jedan od najrazvijenijih timskih sportova sa preko 185.000 registrovanih igračca. U Srbiji, prema podacima KSS, postoji 2.884 registrovanih košarkašica.

I onda kada selektorka kaže da je osvajanje olimpijske bronze „čudo“, čuje se najpreciznija definicaja postignutog uspeha. Jer kako racionalno objasniti podvig srpske ženske košarške? Pri tome mera tog podviga nije samo manjak novca, jer nijedan od timskih sportova u Rio nije otišao sa basnoslovnim budžetom, već i činjenica da je ženski sport u Srbiji često na margini. Kada bi se napravila anketa među građanima sa pitanjem kako se zove klub koji je osvojio žensku košarkašku ligu u Srbiji, procenat onih koji bi znali tačan odgovor sigurno bi bio mnogo manji od procenta poznavalaca muškog takmičenja. I to nije samo zato što domaćih klubova nema na evropskoj sceni.

Pre godinu dana kada su košarkašice Srbije postale prvakinje Evrope, finale sa Francuskom bila je pedeseta najgledanija emisija na RTS. Na prvom mestu bila je utakmica između Albanije i Srbije koja se igrala u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u fudbalu na koje domaći tim nije otišao.

Pred utakmicu za bronzu selektorki i igračicicama sigurno ni na kraj pameti nije bila gledanost, ali su zato razmišljale da ne razočaraju zemlju, da ne budu jedine među ekipnim sportistima koji će se vratiti kući bez medalje.

– Ogroman kamen sa srca mi je pao, prvi put u životu ne znam kako bih podnela poraz. Sinoć mi je bilo mnogo teško, taj osećaj da mi razočaramo zemlju, koja nam ne stavlja nikakav pritisak, pošto smo već napravile čudo. Ne znam, ne bi mi bilo dobro, jer mi je to životna deviza, spavaj mirno… – rekla je Marina Maljković.

Biće zanimljivo videti podatke RTS o gledanosti olimpijskih utakmica košarkašica, ali čak i ako pronceti budu manji od onoga koliko je očekivano, uspeh sa Evropskog prvenstva 2015 i ovaj olimpijski pokrenuli su promene koje bi mogle da budu početak dugoročnog razmišljanja o ženskoj košarci u Srbiji. Trenutno u zemlji trenira šest puta više dečaka nego devojčica, ali ta razlika bi mogla da se umanji u narednom periodu. Želeći da iskoristi uspeh sa EP u Mađarsdkoj, Marina Maljković osnovala je pokret za žensku košarku koji organizuje besplatne treninge za devojčice. Njena ideja polako sa širi, a sa poslednjom medaljom trebalo bi da prikupi još veće interesovanje javnosti. I sve to kako medalje budućih generacija ne bi bile čudo „sportske nacije“ i rezultat pregalništva pojedinaca već očekivani ishod planskog rada i zalaganje sa koliko-toliko novca.