Prljave igre bez granica

Naprotiv, taj prljavi rat nije prestajao ni kada ih je država, oličena u novom predsedniku Fudbalskog saveza Srbije Slaviši Kokezi, naterala da sednu za pregovarački sto i smanje međusobne tenzije, barem u delu dostupnom javnosti, zgrožene prostačkim i beskrupuloznim obračunom bivših bliskih saradnika ili njihovih eksponenata u aktuelnoj privremenoj upravi, među onima što su se odmetnuli iz iste, odnosno klupskim legendama i činovnicima na prekinutoj majskoj skupštinskoj sednici.

I ekipa okupljena oko sive eminencije crno-belih Žarka Zečevića, nekadašnjeg generalnog sekretara čija se sluša(la) i posle formalnog odlaska iz kluba, i tim bivšeg sportskog direktora Nenada Bjekovića, čiji stavovi još imaju težinu, iza kulisa nastoje da namaknu većinu na predsedničkim izborima, od čijeg ishoda zavisi i sastav ljudi koji će se narednih četiri godine pitati za transfere igrača, u siromašnom i neuređenom fudbalu kakav je naš, najvećem izvoru prihoda, često i različitih malverzacija. To jest posvađani kumovi i s vladajućim režimom usko povezani kumovi – generalni direktor Miloš Vazura (iz Zečevićevog štaba) i Novak Nedić, čiji je otac ne tako davno bio potpredsednik Partizana, a sada s Bjekovićem pod ruku pokušava da se vrati na velika vrata u Humsku 1.

Dva su koloseka te borbe. Cilj jednog su glasači, koji su i u ranijim prilikama ucenjivani, zastrašivani i podmićivani. Novina je navodno falsifikovanje članskih karata, odnosno sumnjiva zamena bivših članova Skupštine ljudima lojalnim sadašnjoj upravi, čime se (po dojavi nepoznatog izvora iz kluba ili opozicije) od pre neki dan bave i inspektori Službe za borbu protiv organizovanog kriminala.

Poenta drugog je veća podrška Srpske napredne stranke, koja se kao i svaka vladajuća partija pre nje pita za sve u zemlji, pa i za kadrovska rešenja na tzv.  strateškim pozicijama u fudbalu, što Partizan svakako jeste. Ko bolje obavi ova dva domaća zadatka tome će u ruke zadužen i potpuno dezorijentisan klub, od čije (iz usta premijera Aleksandra Vučića) najavljivane privatizacije (kao ni još zaduženije Crvene zvezde) nema ništa, sve dok se o njega „češu“ finansijski i politički centri moći.

IN MEMORIAM: Odlazak Vladice Kovačevića

Legendarni kapiten čuvene generacije Partizana koja je 1966. godine igrala finale Kupa šampiona protiv madridskog Reala, Vladica Kovačević, preminuo je juče u 77. godini. Neponovljivi organizator igre odigrao je 487 utakmica i dao 319 golova za klub u kojem je ponikao, osvojivši četiri titule s crno-belima. Vrhunac reprezentativne karijere u dresu nekadašnje velike Jugoslavije bilo mu je četvrto mesto na Svetskom prvenstvu u Čileu 1962. godine. Trenerskim poslom bavio se u Olimpiku iz Liona (1981-1983), a u Partizanu je ostao upamćen i kao uspešan direktor omladinske škole.

 

Sindikalci MUP-a Partizanu: Ne pritiskajte nas’]

Samostalni sindikat policije Srbije (SSPS) obratio se fudbalskom klubu Partizan javnim saopštenjem, u kome od rukovodstva crno-belih traži da omogući zakonski rad radnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, uzdrži se od izjava o „navodnoj sprezi pojedinih struktura u FK Partizan i pripadnika MUP-a“, „svakog vida mešanja u njihov posao i pokušaja pritiska na njihov rad“. 

Lukić i definitivno u Torinu’]

Do ove sezone bio je velika budućnost Partizana, a već od subote jedan od perspektivnijih igrača koji će konkurisati za startnu postavu u ekipi Siniše Mihajlovića. Saša Lukić (1996) danas bi trebalo da prođe lekarske preglede i potpiše petogodišnji ugovor sa Torinom. Talentovani veznjak iz Šapca nije bio u zamislima trenera Ivana Tomića tako da je Partizan za 1.500.000 evra odlučio da ga proda Torinu gde će mu Adem LJajić sigurno biti saigrač, a možda i Nikola Maksimović, ukoliko ne pređe u neki od bogatijih i kvalitetnijih klubova poput Napolija u Seriji A.