Problem koji je Crvenu zvezdu koštao plasmana u TOP 8: nemanje automatizma i previše oslanjanja na Fakunda Kampaca

Košarkašima Crvene zvezde prostale su još dve utakmice do formalnog oproštaja od ovosezonskog učešća u Evroligi.

Posle sutrašnjeg meča sa Olimpijakosom i poslednjeg sa Fenerbahčeom 13. aprila, u Crvenoj zvezdi bi trebalo da dobrano izanaliziraju sve faktore koji su prouzrokovali neulazak u plej-of Evrolige, što bi, shodno uloženim sredstvima i rosteru od osamnaest igrača moglo da se okarakteriše kao neuspeh.

Pravdaće se na Kališu da im je Evroliga višemesečnom zabranom registrovanja Fakunda Kampaca uskratila pravo da se ravnopravno takmiče sa ostalim klubovima (iako je kazna izrečena pre nego što je Argentinac potpisao za Zvezdu), čestim povredama važnih igrača, promenom trenera i stručnog štaba, možda i nekim nesrećnim porazima – bez akcentovanja suštine da je ekipa još letos loše selektirana, kao i da tokom sezone igra nije unapređena u meri da je kontinuirano Zvezda mogla da igra u visokom tempu, pogotovo na gostovanjima.

REZULTATSKI BRODOLOM POSLE TROFEJA U NIŠU

Euforija po dolasku Duška Ivanovića na kormilo Crvene zvezde počela je da polako splašnjava nakon vezanih evroligaških poraza u Milanu i Bolonji koji su prethodili završnom turniru Kupa Radivoja Koraća.

Zvezda je već na „italijanskoj turneji“ izgledala veoma loše – protiv Virtusa je, recimo, za tri šutirala svega 27 odsto, u Milanu očajnih 19 odsto sa samo dvojicom dvocifrenih igrača u obe utakmice.

Navijači su, kao i klub, brojali dane do prvog evroligaškog nastupa Fakunda Kampaca, verujići da će sa Argentincem kao liderom mnogo toga moći da se nadoknadi.

Usledio je završni turnir Kupa Radivoja Koraća na kojem je Kampaco odigrao šampionski ples težine podizanja Žućkove levice.

Zvezda se sa vrednim trofejem vratila za Beograd iščekujući naredne evroligaške izazove, među kojima su uvodni protiv Albe i Bajerna delovali rešivo.

Meč sa ekipom iz Berlina bio je, ujedno, i poslednji bez Kampaca u sastavu, međutim, i sa njegovim debijem krvna slika ekipe nije bila bolja.

Umesto napretka, dueli sa Albom i Bajernom nagovestili su regresiju u igri crveno-belih koja se posebno manifestovala u drugom poluvremenu.

Iako je redovno trenirao sa ekipom i igrao u abaligaškoj konkurenciji, Kampacu je, ipak, trebalo vremena da se navikne na zahteve i igračke standarde u Evroligi.

Možda i neobjašnjivo, pogotovo nakon pobede nad Partizanom u polufinalu Kupa Radivoja Koraća, Zvezda je protiv Albe izgledala toliko loše i negledljivo, počevši od druge četvrtine, da se postavljalo pitanje kako je uopšte meč sa Albatrosima dočekala na skoru 11-13.

Optimisti su verovali da se nešto slično neće ponoviti nakon evroligaškog debija Fakunda Kampaca, međutim, u prvom evroligaškom nastupu u crveno-belom dresu, protiv Bajerna, Argentinac se utopio u igračko sivilo čitavog tima.

Simptom drugog poluvremena dobio je poglavlje i u Bavarskoj. Zvezda je očajno odigrala u poslednjoj četvrtini i time produžila niz gostujućih poraza u elitnom rangu na četiri u poslednjih pet utakmica.

Da je nešto zaista alarmantno u dijagnozi igre crveno-belih izvan hale „Aleksandar Nikolić“ pokazao je naredni susret u Atini.

Zvezda je optimistično krenula na putovanje u prestonicu Grčke. Uprkos tome što je u Zagrebu protiv Cibone ispustila lidersko mesto u ABA ligi, ponovo očajno odigravši u drugih 20 minuta, trijumf nad Efesom u Beogradu i briljantna partija Kampaca omogućili su igračima da stave „ružičaste naočare“ i krenu na megdan Panatinaikosu.

Iako je PAO tokom prvog poluvremena potvrđivao zašto je među najslabijim ekipama u Evroligi, Zvezda je tako lako prokockala šesnaest razlike iz treće četvrtine da je na momente izgledala kao da je sa plaže direktno stigla na meč sa „zelenima“.

Već posle duela u Atini, na skoru 12-16, moglo se naslućivati da će mesto u TOP 8 i ove sezone za Zvezdu predstavljati misaonu imenicu.

U javnosti, niko iz crveno-belog tabora nije želeo da se bavi konkretnim razlozima naglih padova u igri tokom drugog poluvremena mečeva sa Albom, Bajernom, Panatinaikosom, Cibonom.

Svi su se „sakrivali“ iza uobičajenih i izbledelih fraza verujući potajno u čuda, nesvesni da se ona pojavljuju jednom u deceniji ili dve, možda i ređe.

Usledio je novi večiti derbi, ovoga puta abaligaške konotacije, i ponovo je Zvezda neobjašnjivo ispustila ogroman kapital stečen do poluvremena.

Crveno-beli su imali i plus 16 u jednom trenutku i za nekih 15 minuta doveli su sebe u poziciju da ubedljivom razlikom izgube od Partizana i omoguće mu da se osami na liderskom mestu u ABA ligi.

Izabranici Duška Ivanovića, ispostaviće se, u krucijalnom delu takmičarske godine, vezali su pet poraza na gostovanjima, odnosno sedam na poslednjih deset odigranih mečeva izvan nekadašnjeg Pionira.

Uprkos kasnijem, povoljnijem rasporedu, i mečevima sa Baskonijom, Valensijom i Asvelom, već napravljena šteta nije mogla da se nadoknadi.

„SPORI RITAM BEND“ I PREVELIKI UTICAJ KAMPACA

Jasno je i laicima da je Fakundo Kampaco, počevši od debitantskog evroligaškog nastupa u Minhenu, na većini mečeva demonstrirao vrhunski igrački kvalitet i partije u kojima je, neretko, odskakao od ostatka kolektiva.

Ipak, kada se pogleda statistika, postaje evidentno da Zvezda timski nije unapredila igru, odnosno da je po efikanosti i dalje među najlošijim evroligaškim timovima (15. napad u EL).

Takođe, sa Kampacom i Vildozom broj asistencija jeste podignut za prosečno 3,5 uspešnih dodavanja, ali nivo timske kohezije nije veći, odnosno, Zvezda rešenja u napadu retko pronalazi iz uigranih akcija i izgrađenih napada.

Posebno od momenta kada je Luka Vildoza igrački potpuno potonuo, tačnije od gostovanja Virtusu u Bolonji, napadački setovi crveno-belih sveli su se na igračku imaginaciju sjajnog Fakunda Kampaca, odnosno šort-rol umetnost Luke Mitrovića.

Bez Kampaca u igri, napadačka produktivnost naglo opada, posebno u fazi tranzicije, odnosno egzekuciji u igri na otvorenom terenu.

Na uzorku od svega sedam evroligaških utakmica, Argentinac je ubedljivo najbolji asistent ekipe sa prosečno šest uspešnih dodavanja, i drugi najbolji strelac sa 13 datih poena po meču.

Zvezdina produktivnost u tranziciji nemerljivo je povećana i zbog njegove izvrsne odbrane na perimetru, takozvana „deni“ odbrana kada rivalskom beku svoje ruke stavlja u džepove.

Uostalom, sa 1,4 ukradenom loptom, zajedno sa Lukom Vildozom ubedljivo je najbolji pojedinac u redovima crveno-belih.

Zbog takvog uticaja na igru, deluje na momente da su saigrači počeli i previše da se oslanjaju na njegove igrače sposobnosti, odnosno, da brojne slabosti dolaze do izražaja kada je Kampaco na klupi.

Neobjašnjivi padovi u drugom poluvremenu, povezani su i sa realnom nemogućnošću da 32-godišnji plej svo vreme igra svež i bez oscilacija na parketu.

Bez Kampaca, Zvezda naročito upada u problem u pozicionim napadima, posebno kada primarne akcije ne prođu.

I sam Ivanović je , neretko, svojim taktičkim postavkama i kadrovskim rešenjima kumovao lošoj igri stavljajući u petorku po trojicu igrača bez šuta sa distance, izražene kreacije, odnosno veštine na niskom postu.

Sa Vildozom koji ne liči na sebe u poslednja, gotovo dva meseca, odnosno u momentima kada Kampaco mora da odmara, crveno-belima ponestaje timske hemije.

Rešenja se retko kada pronalaze iz jasno izgrađenih akcija; posledično, nakon brzog i adekvatnog protoka lopte, odnosno čitanja protivničkih defanzivnih nedostataka.

Kao dokaz tome, činjenica da bez Kampaca, Zvezda u poslednjih sedam evroligaških mečeva nije imala ni deset timskih asistencija, pokazuje koliki je uticaj na igru reprezentativca Argentine.

Mnogo individualnih rešenja iscrpljuje igrače, iziskuje veliku potrošnju energije i gubitak svežine, što, između ostalog, i dovodi do neshvatljivih padova u drugih 20 minuta.

Moguće je i da su metode rada dokazanog sturčnjaka dovodile do pretreniranosti za period sezone u kojem je raspored bio prenatrpan što se , takođe, odražavalo na svežinu igrača u krucijalnim periodima mečeva.

Poslednji večiti derbi i nedavni meč sa Megom možda su i eklatantni primeri u kojoj meri igra Zvezde u poslednjih mesec i po dana zavisi od raspoloženja i umeća Fakunda Kampaca.

U Beogradskoj areni, Partizan je počeo da topi prednost Zvezde od momenta kada je Kampaco dobio četvrtu ličnu grešku. Tačno je da su prethodno van igre ostali Dobrić i Nedović zbog povreda, ali se igra raspadala kada Argentinac više nije mogao da igra tako agresivno u odbrani na liniji dodavanja.

U Hali sportova „Ranko Žeravica“ Mega je u poslednjih sedam minuta mogla čak i da istopi maksimalnih plus 21 u korist Zvezde, na sedam minuta pre kraja 40. minuta.

Ivanović je odlučio, uveren da drame neće biti, da Kampaca izvede iz igre kod rezultata 59:80, međutim, u njegovom odsustvu, „ljubičasti“ su u samo par minuta razliku sveli na svega dva poseda (76:82).

Da se Argentinac nije vratio na parket, možda bi Zvezda doživela „već viđeno“ iz Zagreba…..