Problem su efikasnost i kondicija

Naprotiv, posle „minimalca“ pred svojom publikom fudbaleri i struka iz Humske 1 imaju o čemu da razmišljaju i još više na čemu da rade do sledećeg četvrtka.

Pri čemu ih put do Slovačke vodi preko Novog Sada i superligaškog derbija kola sa Vojvodinom, pa će na „Karađorđu“ paralelno juriti bodove za ostanak na vrhu prvenstvene tabele, ispravljati krive Drine u fudbalu viđenom pre par dana i gledati da unaprede ono što već dobro funkcioniše.

Verovatno sa najjačim štihovima u igračkom špilu, pošto Aleksandar Stanojević nema na raspolaganju toliko dugačku i jaku „klupu“ da može previše kadrirati pri sastavljanju crno-belog dela protokola meča, a potreban mu je svaki takmičarski minut za slaganje igre i forme.

U ovom trenutku, prvenstveno realizacije i fizičke kondicije, jer da te stvari nisu škripale na početku ovogodišnje evropske misije u Sočiju bi već bili sigurni da ih u sledećoj rundi čeka srpski a ne slovački viceprvak, pošto su sami, ubedljivom pobedom nad azerbejdžanskom Kešlom, već kaparisali prolazak dalje.

Kao da je opet imao posla sa „malim“ Proleterom, čiju mrežu je napunio na otvaranju Superlige Srbije, tim iz Humske uputio je dvocifren broj šuteva u pravcu mladog Martina Jedličke, međutim nisu samo dobro postavljanje, koncentracija i refleks talentovanog Čeha sačuvali goste od teškog poraza.

Nisu sve šanse bile ziceri, pa opet, iz aviona vidljivo, bolji domaćin morao je da iskoristi najmanje još jednu priliku i mirnije glave dočeka drugih čin borbe sa sastavom krcatog strancima iz svih delova sveta.

Gomeš, Jojić, Pantić, Natho, Urošević, Jović… svi su na svoj način pokušavali da dupliraju vođstvo, ali je svaki put nešto nedostajalo da tehničko-taktička dominacija i veći posed lopte budu pretvoreni u jaču rezultatsku razliku.

U poslednjih pola sata najviše daha, pa su crno-beli izgubili na brzini i žestini onda kada je bilo za očekivati da dokrajče inferiornog i umornog protivnika.

S druge strane, Stanojeviću i njegovim izabranicima idu pohvale na račun brzog razmišljanja i protoka lopte (dok se imalo snage), odnosno njeno stalno guranje ka napred, sa željom da se Dunajska Streda pritiskom natera na grešku.

Obećavajuće deluje i Partizanova defanziva na početku takmičarske 2021/2022, jer Proleteru i slovačkom timu nije ostavljano prostora i vremena za česte i opasne pretnje.

A Vojvodina je ozbiljan izazivač. Najozbiljniji mogući u ovom momentu, ne samo zbog tradicionalnog rivalstva beogradskog i novosadskog kluba ili svaku godinu sve intezivnijeg animoziteta njihovih navijača, već zbog utiska i učinka „lala“ na njihova dva nastupa u poslednjih sedam dana.

Nisu puleni naterali Crvenu zvezdu na kapitulaciju ali nisu ni pali na kolena protiv branioca titule, da bi potom beogradski remi oplemenili slavljem na stadionu litvanskog Panevežisa.

I kao takvi biće pravi „lakmus“ za Zdjelara, Šćekića, Saničanina, Miljkovića… jer, ko nišani nacionalne trofeje i grupnu fazu UEFA takmičenja taj bi trebalo u kontinuitetu da preskače prepreke, ma koliko kratak bio predah između njih.

Ubedljiva razlika

Zvanična statistika prvog meča u Humskoj, posle tačno 405 dana bez publike na tribinama, jasno dokazuje da je Partizan napravio mnogo više šansi za gol od Dunajske Strede. Martin Jedlička imao je 15 puta razloga da brine, od čega je u sedam navrata bio direktno ugrožen. Vladimir Stojković imao je daleko manje posla, jer je slovački predstavnik zapretio u šest situacija, pri čemu je samo jedan udarac išao pravo u gol. Na žalost „grobara“ računa se samo rezultat, koji je mogao i morao ubedljivije da isprati razliku u fudbalskoj koncepciji i mogućnostima dva tima.