Promaja na „četvorki“

Trijumf u Istanbulu (82:76) za crno-bele predstavlja rezultatsko zadovoljenje ambicija, međutim u igračkom smislu, košarkaši Partizana su protiv jednog prosečnog tima, bez pomoći povređenih Jaramaza i Mozlija, pokazali jasne limite koji ukazuju na to da bi uprava, uz pomoć stručnog štaba, trebalo u najskorije vreme da reaguje na košarkaškom tržištu.

Posebno je alarmantna, opšti je utisak, pozicija krilnog centra.

Problematika prisutna na mestu četvorke je i personifikacija čudnih okolnosti i nejasnog ambijenta u klubu, samim tim i u timu.

Na samom startu sezone Rašon Tomas, kapiten Novica Veličković i povratnik Stefan Janković trebalo je da predstavljaju osnovna rešenja na krilnom centru, poziciji koja je u modernoj košarci jedna od ključnih.

Kvalitativno, jedino Tomas nije trebalo da bude upitan; Veličković već godinama fizički nije u stanju da izdrži čitavu sezonu u visokom ritmu, dok je ostalo nejasno po kojim je kriterijumima odlučeno da se Jankoviću pruži nova šansa.

Posle loše uvodne sezone u crno-belom dresu (2018/19) bivši student Mizurija i Havaja prosleđen je na pozajmicu u grčki AEK u kojem je toliko dobro igrao da je već u januaru otišao u Razvojnu ligu, nastupajući za filijalu Vašington Vizardsa, prosečno beležeći pet poena, uz 2,5 skoka.

Pod ugovorom, Janković se pojavio na pripremama Partizana za novu takmičarsku 2020/21, međutim na prijateljskim utakmicama nije odavao utisak igrača koji je značajno unapredio igru u odbrani, poboljšao razumevanje igre, opštu agresivnost i sigurnost prilikom šuta sa distance, odnosno u igri leđima ka košu.

Očekivalo se da će klub Tomasu i Veličkoviću pridružiti nekog daleko boljeg i iskusnijeg igrača, naročito nakon lošeg rastanka sa Stefanom Birčevićem, pritom imajući u vidu da kapiten nije u stanju da veže nekoliko utakmica visokog inteziteta.

Umesto toga, Jankoviću je pružena nova šansa, iako se moglo pretpostaviti da ekipa od njega neće dobiti ono što joj je neophodno – sigurnost u šutu sa distance i agresivnost u odbrani, naročito na strani pomoći.

Janković jednostavno ima spore noge, slabo telo i u kontakt igri je gotovo beskoristan, pritom nekonstantan u svim ofanzivnim segmentima.

Ideja da Rade Zagorac, odnosno Nemanja Dangubić budu rotirani na četvorci u takozvanim niskim petorkama potpuno je legitimna od strane trenera Vlada Šćepanovića, na momente vrlo gledljiva i ofanzivno produktivna, ali i sa očekivanim nedostacima.

Možda je i meč sa Bahčešehirom bio i najbolji primer defanzivnih limita Zagorca, koji u izolaciji nije mogao da se nosi sa sporim, ali fizički snažnim Jidizlijem.

Sporih bočnih kretnji, Zagorac je gubio kontakt sa Jidizlijem već u prvom koraku turskog igrača, koji mu je pritom pravio probleme i na niskom postu, delu reketa u kojem se defanzivno najslabije snalazi i Dangubić zbog fizičke krhkosti.

Istovremeno, popularni Danga ima krajnje prosečan šut, sporu mehaniku i procente od nekih 30 odsto, uglavnom ostvarenih šutevima bez pritiska i iz mesta.

Tomasovi problemi sa šutom

Trebalo je da bude nosilac igre, međutim od početka sezone Rašon Tomas ne pruža konstantne partije. Statistički, Amerikanac je bio dobar protiv Huventuda i Venecije, solidan u meču sa FMP, ali i neprepoznatljiv u duelima sa čačanskim Borcem, ekipom Budućnosti, kao i Bahčešehirom. Tomas je u međuvremenu uspeo da se posvađa sa trenerom Šćepanovićem, zbog čega nije ni otputovao sa ekipom u Kazanj, na megdan sa Uniksom. Kvalitetan u igri jedan na jedan, posebno na niskom postu i koristan u tranziciji, Tomas je u uvodnih šest utakmica podsetio na start iz prethodne sezone, u kojoj je u prvih pet abaligaških utakmica imao 0-10 za tri poena. Gledajući oba takmičenja (Evrokup i ABA liga) Tomas je na ukupno šest utakmica pogodio samo dve trojke, bez pokušaja van 6,75 u regionalnoj ligi. Njegova nekonstantnost u šutu sa distance takođe je jedan od problema sa kojim se Partizan suočava na početku takmičarske godine.