Prvi put sa Terzićem na jutrenje

Sportsko društvo Crvena zvezda održalo je 24. maja redovnu, ali i izbornu Skupštinu, uz sve druge manje-više protokolarne stvari, dobilo i novo rukovodstvo. Za predsednika Upravnog odbora jednoglasno je izabran direktor fudbalskog kluba Zvezdan Terzić, a za predsednika Skupštine Stojan Vujko, suvlasnik u poslednje vreme veoma popularne kompanije „Milenijum tim“.

I to bi otprilike bila fleš-vest sa tog događaja, koji ne bi, a u mnogim medijima i nije, izazvao veću pažnju jer je funkcija u ta dva najveća sportska društva odavno već daleko od „moćne“, slovila je i za „penzionersku“ sve dok je se kod najvećeg rivala nije prihvatio Duško Vujošević.

Nešto kasnije sa druge strane ju je prihvatio Nebojša Čović, i to je izgledalo kao da su dva čoveka koja su personifikovali jedne odnosno druge navijačke boje, udahnuli novi život, inače protokolarnoj funkciji. Vujošević je nešto kasnije i odatle smenjen, postavljen je Milorad Vučelić iz za sada nepoznatih razloga, osim što je došao iz fudbalskg kluba.

Za razliku od Partizana koji u poslednjih mnogo godina baštini rezultatsku dubiozu u skoro svim sportovima, a najbolnije su one u dva najpopularnija, u Crvenoj zvezdi je skroz suprotno. Na sceni je potpuna dominacija u fudbalu i košarci, ruše se rekordi, prišivaju zvezdice.

Važi to za oba najvažnija kluba u toj crveno-beloj „porodici“, baš bi se sa strane moglo reći da „cveta cveće u preduzeće“, ali baš ta sednica Skupštine Sportskog društva pustila je iz boce nekog čudnog duha, možda naknadno i saznamo nešto o njegovom karakteru, ali za sad ne izgleda kao „dobri“.

Naime, taj događaj u medijima nigde nije najavljen, pa makar kao rutinski nakon četiri godine. Zatim, niko se naravno nije potrudio da objasni zašto se s njim žurilo, jer je mandat prethodno izabranom rukovodstvu trajao do 7. jula, a u ovom trenutku još traje takmičarska godina baš u dva najpopularnija kluba.

I konačno, čemu sve to što je očigledno ranije negde dogovoreno na dva dana pred finale Kupa koje igraju fudbaleri, i tri pred početak finalne serije u ABA ligi za košarkaše. A i jedni, i drugi igraju protiv Partizana.

Verovatno sve ovo ne bi ni upalo u oči da je u pitanju samo vest da je Petra Škundrića koji je to bio 12 godina, na mestu predsednika Skupštine zamenio očigledno perspektivni Vujko, o kome, uzgred, u saopštenjima sa skupa, nema ni elementarne informacije. „Zvezdašku javnost“, ko god beše da je patentirao tu malo nelogičnu sintagmu, zaintigriralo je što je Zvezdan Terzić na funkciji predsednika Upravnog odbora zamenio Nebojšu Čovića.

Čaršija je odmah tu tražila prste onog koji u ovoj državi manje-više o svemu odlučuje, pa i u voljenoj Zvezdi, i čaršija bi ostala to što jeste u Srbiji, dakle brzo i kratko uticajna, da se nisu namestile još neke stvari koje su nedvosmisleno pokazale da se u toj riznici trofeja iza zidova dešavaju i stvari koje nisu baš slavljeničke.

Običan Zvezdaš je tokom jednog dana sa nekoliko klikova to mogao da vidi, samo posetivši sajtove klubova, pa i SD. Fudbalski klub je vest da je Skupština održana pustio već u 10.10 tog prepodneva, a kompletno obraćanje Terzića pet minuta kasnije. Sa sve setom fotografija sa skupa. Naslovi su sugerisali najvažniju stvar, a to je da je direktor fudbalskog kluba, sada i prvi čovek Društva.

Sportsko društvo je, valjda i u skladu sa svojom nemerljivo slabijom logistikom, kasnilo, ali otprilike „prepisalo“ ovo pre, s tim što su i Vujka stavili u naslov. Ostali klubovi su bili skroz šareni, uglavnom u zavisnosti od toga koliko važnosti pridaju svom sajtu, ali su se uglavnom držali priče SD.

U oko je upalo da je Košarkaški klub kasnio sa tom informacijom, ali za kašnjenje može da bude mnogo razloga i tu nije bio ključ za dodatno interesovanje i pomenute ali i uopšte sportske javnosti. Priča koja je postavljena nešto pre 19.00 bila je baš simptomatična. Pod naslovom Održana redovna Skupština, Stojan Vujko novi prvi čovek Sportskog društva Crvena zvezda. Sledi da je jedan od potpredsednika Skupštine i Nebojša Čović, da je jedan od potpredsednika UO SD i predsednik UO KK Dušan Milosavljević, a tek onda da je predsednik UO SD Zvezdan Terzić.

Pored onih sa početka- „čemu žurba“ i „čemu diskrecija“, otvara se ovde još nekoliko i previše zanimljivih, i previše „škakljivih“ pitanja. Kao prvo i banalno se nameće- kad je ta Skupština počela kad je već u 10.10, odnosno nešto ranije završena sa 12 tačaka dnevnog reda?

Da li je među 60 od 77 delegata koji su sve odluke doneli jednoglasno bio i dosadašnji predsednik UO Nebojša Čović, koga nema ni na jednoj od objavljenih fotografija sa tog skupa, i da li se možda i obratio, iako o tome nigde nema ni reči? Od tih „faktografskih“ i zašto nigde nije objavljeno obraćanje Stojana Vujka, za mnoge Zvezdaše potpuno novog lika u porodici?

Mediji su u naslove izvukli pola miliona evra koje je Terzić obećao kao pomoć fudbalskog kluba onim siromašnijim, većina nije ni mogla, neki sigurno nisu ni želeli da tu traže nešto više. Što zvuči i pomalo neverovatno jer je bilo sjajna prilika za tabloidne naslove tipa „Terzić smenio Čovića“, ili „Čović se povukao pred Terzićem“, što sigurno ne bi odgovaralo makar dostupnim faktima, ali koga to još u srpskom novinarstvu to dotiče, čast izuzecima.

Čaršijska nagađanja o uzrocima ove „kadrovske vrteške“ na nevažnom mestu, ali u „važnom“ trenutku nisu štivo koje ovaj medij objavljuje. Ma koliko u svakom od njih ima makar trunka istine. Ono što je opšte poznato je da Terzić i Čović privatno nisu ni u najmanje dobrim odnosima, što je suštinski nevažno za poslove koje u klubovima obavljaju.

Da „neslaganja“ vuku korene još iz doba kad je Čović kao spasilac bio angažovan u Fudbalskom klubu, da su „sekire“ zakopane zbog mira u kući.

Fudbaleri su završili sezonu, košarkaši će ono bitno finiširati za najviše 15 dana, a nekako se čini da „zamena“ na funkciji u Sportskom društvu, po definiciji bez težine osim one političke, neće biti baš tako lako zatrpana. Jer ona naravno nema veze sa „pola miliona evra“ koji naravno nisu Terzićevi, i o takvim stvarima neko drugi odlučuje, niti sa mačevalačkim ili rukometnim klubom.

Već sa „obaranjem ruku“ daleko od očiju javnosti.