Otrovan pred izlazak na stazu u Stokholmu: Prvi srpski olimpijac 1912. bio je Dušan Milošević iz Stragara

I dok naša javnost „zagrevajući se” za početak Olimpijskih igara u Parizu spekuliše – koliko ćemo medalja na njima osvojiti nije zgoreg da se podsetimo da Srbija na Igrama učestvuje već punih 112 godina, od petih Olimpijskih igara koje su održane u Stokholmu.

Atletičar, sprinter Dušan Milošević iz Stragara kod Kragujevca (uz maratonca Dragutina Tomaševića iz Petrovca na Mlavi), predstavljao je ondašnju Kraljevinu Srbiju te 1912. godine na igrama u Stokholmu.

Srpski olimpijski klub osnovan je dve godine ranije 23. februara. Godinu dana kasnije promenio je ime u Središnu saveznu upravu ili Centralni olimpijski klub, a 17. jula 1912. godine je Srpski olimpijski komitet, odnosno Olimpijski komitet Srbije.

Dušan Milošević, od oca Miloša i majke Jelisavete, rođen je 1. juna 1894. godine u Stragarima gde je njegov otac kao vojno lice radio u tamošnjoj Barutani. Nakon rođenja, zbog prirode očevog posla, sa roditeljima se preselio u Beograd, gde je završio osnovnu školu i nastavio dalje školovanje.

Pohađao je čuvenu beogradsku Realku, za čiji je fudbalski klub igrao do 1911. godine. Učestvuje u osnivanju Beogradskog sportskog kluba (BSK) 1911. godine, gde je bio prvi sekretar, a takođe se istakao i kao fudbalski igrač.

Kako se ističe u Olimpijskom komitetu Srbije bio je svestran sportista, i sem u fudbalu takmičio se u atletici i plivanju.

„Najbrži Srbin” pobedio i u Košutnjaku

Imao je nadimak, ne bez razloga, „Najbrži Srbin” i kako je ondašnja štampa beležila „kao najbrže krilo” umeo je da „napusti fudbalski teren na minut-dva i osvoji trofej u nekoj sprinterskoj disciplini i potom se sa peharom vrati u utakmicu”.

Kao neporaženi sprinter a, u ime državne propagande, slat je trke u kako se tada govorilo „nesolobođene krajeve”: Zemun, Kikindu, Suboticu, Temišvar, Arad… i svuda trujumfovao.

Učesnik Olimpijskih igara u Stokholmu 1912. godine Milošević je postao pobedivši na kvalifikacionoj trci koja je održana u beogradskom Košutnjaku.

Kako je svojevremeno legenda sportskog novinarstva Radivoje Raća Marković pisao, Milošević je bio glavni kandidat za učešće na Igrama, ali se baš pred kvalifikacije iz Švajcarske u Srbiju vratio poznati trkač Mileta Nedić, takođe pobednik mnogih trka u Evropi.

Javnost je iščekivala trku sa pitanjem – ko je brži? Staza je bila obeležena preko zelene livade „kroz špalir od raznolikog sveta”. U Košutnjaku se slegao svet, nekoliko pukova vojske, celokupan diplomatski kor a i kralj je poslao svog izaslanika.

Na startu je bilo dvadesetak takmičara Srba, Crnogoraca, Makedonaca i Albanaca. Ipak, svi pogledi su bili uprti u Nedića i Miloševića koji je trčao u „fudbalskom dresu i fudbalskim cipelama”. Pobedio je Milošević sa rezultatom od 12 sekundi, „za metar i po ili dva” ispred Nedića.

Istog dana u maratonu koji se trčao na relaciji Obrenovac – Beograd (36 kilometara) pobedio je Tomašević.

Srpski olimpijski tim otputovao je za Švedsku novcem dobijenim od Vlade, lično od Nikole Pašića.

Kako su hroničari sporta zabeleženi on je imao samo jedno pitanje: „Da li će se tamo vijoriti srpska zastava?”. Kada su mu rekli da hoće, odobrio je sredstva. Eventualni uspesi i rezultati srpskih sportista ga nisu interesovali. Po hroničarima sportskih zbivanja to je dokaz koliko je sport kod nas tada bio malo poznat i da mu se nije pridavala ikakva pažnja.

Ručak „posolio” sunarodnik iz Austrougarske?

Olimpijci su za Stokholm iz Beograda svečano ispraćeni. Železnička stanica je bila sva iskićena a okupljeni su klicali – Ej, Srbija šalje svoje sportiste na Olimpijske igre! Put Stokholma uz takmičare Miloševića i Tomaševića, kao članovi delegacije („vođe puta”) krenuli su i članovi Olimpijskog komiteta: Jović, Vojinović i Đukić.

Na igrama dva takmičara iz Srbije bili su među sportistima iz 27 zemalja sa pet kontinenata (po prvi put pet olimpijskih krugova je stvarno „zaživelo”) a kao pomoć našoj delegaciji dodeljen je poručnik Landegren koji je našim tkačima bio i trener. Naši sportisti su po prvi put u Stokholmu videli sprinterice i pravu atletsku stazu.

U kvalifikacionoj trci sa takmičarima iz Francuske, Nemačke i Mađarske na 100 metara Dušan Milošević je zauzeo treće mesto, sa ostvarenim rezultatom od 11,6 sekundi, što je bilo nedovoljno za dalji plasman.

Međutim, na kraju trke se srušio pred ciljem, pokazaće se kasnije, usled posledica trovanja. Žalio se na vrućinu, maglenje pred očima i gubitak svesti. Prebačen je u bolnicu a švedska policija je sprovela istragu koja je pokazala da u njegovom organizmu ima arsena.

Govorilo se da je namerno otrovan, a lekari su konstatovali „trovanjem hranom”. Kako je ondašnja štampa pisala „bacili su mu malo otrova u ručak, tek toliko da odstrane konkurenciju”.

Dok je ležao u bolnci nekoliko nedelja svakodnevno ga je obilazio i bodrio da izdrži slavni baron Kuberten sa ćerkom. Kuberten je insistirao na istrazi ali je na kraju sve zataškano. Pominjali su se „neki mađarski trkači”, govorkalo se čak da je otrov u hranu ili piće ubacio „sunardodnik, Srbin iz austrougraske reprezentacije” ali istraga nikada nije okončana a Milošević je još dugo po povratku iz Švedske osećao posledice trovanja.

Štampa je decenijama pisala o trovanju prvog srpskog olimpijca Foto: Privatna arhiva

Štampa je decenijama pisala o trovanju prvog srpskog olimpijca Foto: Privatna arhiva

Štampa je decenijama pisala o trovanju prvog srpskog olimpijca Foto: Privatna arhiva

Srbija je ostala bez medalje jer su tokom maratona Tomaševića posle 12 kilometara nepoznati mladići presreli, odvukli u šumu gde se izgubio i nije završio trku u kojoj je vodio.

Po povratku iz Stokholma Dušan Milošević se nije više bavio atletikom. Ali je nastavio da igra fudbal u BSK-u.-u.

Savetnik u svom oduzetom rudniku

Za vreme Prvog svetskog rata, krajem 1915. godine, odveden je u logor u Mađarskoj, gde je bio do kraja rata. Kada je oslobađen iz logora, vratio se u Beograd, koji napušta zbog studija za rudarskog inženjera u Berlinu. Nakon studija se ponovo vraća u Beograd, gde se 1920. godine oženio suprugom Jelisavetom, sa kojom je imao tri sina – Miloša, Aleksandra i Nikolu.

Dolazi ponovo u rodne Stragare 1922. godine i osniva rudnik azbesta „Miloševo”, gde zapošljava oko 60 meštana Stragara. Ratna dešavanja su dovela do toga da mu rudnik nakon 1941. godine bude oduzet, prvo od strane nemačkih okupatora a posle rata trajno od strane narodnih vlasti. Međutim Milošević ostaje da radi u rudniku kao tehnički savetnik sve do 1965. godine.

Osim što je bio izuzetan stručnjak u svojoj oblasti, voleo je da prati i podržava fudbal u Stragarima, a svoje slobodno vreme je provodio sa meštanima i u banji Voljavči.

Umro je 19. maja 1967. godine u Beogradu, gde je i sahranjen.

Spomen soba, memorijal i ulica u rodnim Stragarima

Spomen soba posvećena Dušanu Miloševiću u Osnovnoj školi „Julijana Ćatić” u njegovim rodnim Stragarima obnovljena je i svečano otvorena 1. juna na dan kada je on rođen (po starom) i preminuo po novom kalendaru.

Idejni pokretač obnove je Udruženje „Dušan Milošević – prvi srpski olimpijac” osnovano u martu ove godine čiji je cilj da se ponovo (re)organizuje memorijalni prostor posvećen Dušanu Miloševiću kako bi za mlađe generacije ostala uspomena na slavnog sugrađanina, kao i da se kod njih „probudi svest” da je prvi srpski olimpijac bio iz njihovog mesta. Takođe, i da se nastavi (bio prekinut zbog korone) održavanje memorijalnog atletskog skupa u Stragarima sa njegovim imenom.

Spomen sobu posvećenu Dušanu Miloševiću još ranije osnovao je profesor fizičkog Zoran Jarić, koji je i autor knjige o Dušanu Miloševiću koja uskoro treba da izađe u septembru.

Srpski olimpijski komitet finasijski je pomogao da se spomen soba obnovi i opremi.

Kragujevačke vlasti, baš nekako prigodno, pred sam početak igara u Parizu prošle nedelje asfaltirale su ulicu sa njegovim imenom u MZ Stragari.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Promocija knjige „Uspomene na Crvenu Zastavu” na Joakimfestu

Policija u Kragujevcu zaplenila više od 2.800 paklica cigareta i stotine kilograma duvana

„Amazonke” kao „pozorišna arheologija”: Premijera predstave o drevnim ratnicama u Pozorištu za decu i mlade Kragujevac

Angažovanje privatnih detektiva za „kontrolu” bolovanja je ugrožavanje ne radničkih već osnovnih ljudskih prava zaposlenih: Jugoslav Ristić