Punim jedrima u osminu finala sa stotog meča na Australijan openu: Đoković u trećem kolu pokazao igru koja je nedodirljiva za njegove protivnike 1Foto: EPA-EFE/JAMES ROSS

Najzad je Novak Đoković pokusao i med i mleko na putu ka 11. trofeju na Australijan openu, gde se pred publikom u Melburnu pojavio stoti put od bojažljivog debija 2005. sa 17 godina.

Odigrao je u trećem kolu bez kolebanja u igri i bez unutrašnjih nemira kad mu ne polazi sve od ruke, što su prethodna dva protivnika koristili da unose neizvesnost u duel i da seju strepnju među poklonike najboljeg tenisera sveta.

Rutinom šampiona sa 6:3, 6:3, 7:6 (7:2) savladao je 24-godišnjeg Argentinca Tomasa Martina Etčeverija, igrača s 32. mesta na svetskoj listi, neskriveno zanesenog istorijskim podvizima svog najvećeg uzora, a kadrog da mu se ozbiljnije suprotstavi tek kada se potpuno rasteretio u prvom međusobnom ogledanju na najznačajnim pozornicama.

Ishod poslednjeg seta je upravo bio slika njegove zadnje nade, kada je psihološki teret pao na Đokovića koji je na pragu uspeha trebalo da uloži i najveći napor.

Đoković je kao i na prethodna dva meča vrebao priliku da u prvom setu brejkom neuhvatljivo odmakne. Ona mu se stvorila za vođstvo s 4:2.

Tu je sudbina prvog seta i prelomljena. Najbolji teniser sveta je istrajao do njegovog kraja.

 

 

I činilo se da igra i bolje i opuštenije nego protiv Prižmića i zatim Popirina i zato je bilo zanimljivo videti hoće li njegovo šampionsko držanje potpuno da obeshrabri protivnika u drugom setu ili će i Etčeveri da pokaže zube kao što su prethodna dvojica, kojima je pošlo za rukom da izjednače.

Argentinski teniser je nesumnjivo borben, ima solidan forhend, ali mu je drugi servis bolna tačka. Đoković se na tu šansu i usredsredio pošto je stekao loptu za brejk u trećem gemu. Poveo je s 2:1 pa i s 3:1. Razvoj događaja na terenu je tekao sasvim po njegovim zamislima.

Etčeveri je nadalje držao rezultatski priključak na svoj servis, ali na Đokovićev mu je brejk-šansa bila daleka kao prvoplasirani od njega kad je prvim bodom kao 17-godišnjak stupio na svetsku listu.

 

Pod teretom da onome na koga se ugleda ne može da pronađe slabu tačku popustio je servirajući da mu se još jednom primakne – 6:3.

I u trećem setu se sav cilj Đokovićevog delovanja na igralištu „Rod Lejver“ arene skupio u nameri da stanje stvari prelomi brejkom koji bi mu tada široko otvorio i vrata pobede.

Pri 3:3 desetostruki osvajač se prvi put součio sa žešćim otporom na svoj servis. Etčeveri je, što bi se reklo, pustio ruku. Dosegao je do izjednačenja u najdužem gemu na servis Đokovića, ali su mu nade razvejane sa sledeća dva poena srpskog asa.

Šansa za brejk, međutim, Đokoviću je izmicala. Etčeveri se držao, poravnao je na 4:4 i na 5:5 i na 6:6. Njegova hrabrija igra, očigledno i bolja, izvirala je iz potpunog rasterećenja za svoju sudbinu.

Međutim, upravo u takvim situacijama Đoković i pokazuje zašto je veliki šampion. Jeste Etčeveri istrajao do taj-brejka, ali je i dobio lekciju iz mentalne čvrstine kad je stani-pani. Stavio je tačku s dva asa.

Đoković, četvosostruki uzastopni prvak, postigao je 31. uzastopnu pobedu, po čemu je i nadmašio domaću legendu Roja Emersona, koji je svoju seriju pleo šezdesetih godina prošlog veka.

 

 

 

 

 

 

 

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari