Rade Bogdanović tvrdi da je reprezentacija jedina svetla tačka srpskog fudbala: Piksi nije veliki stručnjak, ali je neverovatno taličan

On je dodao i da je nacionalni tim jedina svetla tačka u srpskom fudbalu, pogotovo u poređenju sa domaćim klubovima.

– Odlazak na EURO je sam po sebi jako veliki uspeh, pogotovo što imamo katastrofalno stanje u domaćem fudbalu. Liga nam je jako loša, ne liči ni na šta. Vidite Crvenu zvezdu na šta liči, vidite Partizan na šta liči, sve ostale klubove. U ovom momentu je reprezentacija jedna svetlost, jedan sjaj za opštu situaciju i atmosferu u srpskom fudbalu – rekao je Bogdanović gostujući na K1 televiziji.

Iako je Dragan Stojković sada postao prvi selektor u istoriji koji je uspeo da reprezentaciju odvede i na Svetsko i na Evropsko prvenstvo, Bogdanović još uvek ne može da se složi da je Piksi veliki stručnjak.

– To je jako dobar uspeh, ali isto tako treba reći da nas je Gospod Bog pogledao, imali smo laku grupu. Piksi je talična osoba, ja sam malo sreo ljudi u životu da su tako talični, a da sad kažem da je veliki stručnjak, ne mogu to da kažem. On jeste bio veliki fudbaler. Fudbaler i stručnjak su dve različite stvari. Dragan je počeo svoju trenersku karijeru u Japanu, napravio uspeh, otišao u kinesku nedođiju kod „brata“ Sija Đinpinga kad su odlučili da naprave od kineske lige nešto što ne možete da napravite – rekao je Bogdanović, a zatim dodao:

– Sad da ga poredim sa Boškovom, Ivicom Osimom, neprimereno bi bilo, pa i on bi sam to rekao. Ali, Dragan je bio jedna svetlost, jako dobra, došao je u situaciji kada niko pametan ne bi došao da vodi reprezentaciju. Harizmom je doneo jako dobru atmosferu i to nam je donelo plasman na Mundijal. Ali, problem je što se to nije nadogradilo. Drugi sada snimaju šta vi igrate i onda tu dođe do promene koncepcije, pa malo taktike, pa vam uđu malo u mozak, kao što i Novak Đoković sve snimi na vreme kod protivnika. Verujte mi da je to tako – rekao je Bogdanović.

On je dodao da je za selektorsku funkciju u Srbiji potrebna ličnost poput legendaarnog Ivice Osima.
– Vraćam se na Ivicu Osima. U Antaliji sam sa njim 2002. godine proveo sa čak sedam sati. I sada prenosim iz njegovih usta. Kaže on meni: „Tokom 1990. godine, sa svih strana udarili pritisak, treba da ide ovaj, treba onaj. Ja napravim spisak svojih 15 i kažem im – evo mojih 15, sad vi dopisujte“. I to je rešenje – objasnio je Bogdanović.