Rade Bogdanović za Danas: Čestitam Vidiću na hrabrosti da se bori protiv svih, Džajić bi bio samo ikebana u FSS

Još 22. marta 2021. godine, Slaviša Kokeza je pod balastom optužbi dobrog dela medija i visokih predstavnika države da je blisko sarađivao sa kriminalnim klanom Veljka Belivuka podneo neopozivu ostavku na mestu predsednika Fudbalskog Srbije, a da u međuvremenu nije dobio naslednika.

Barem ne u punom mandatu, jer je Nenad Bjeković njegov posao obavljao u svojstvu zamenika predsednika. Nekadašnji igrač, trener i funkcioner Partizana bio je prošlog oktobra već viđen u Kokezinoj fotelji, bez prefiksa u nazivu funkcije, ali je jedini kandidat izminiran u zadnji čas, a izbori su propali.

Uz intervenciju i na radost fudbalskih i političkih krugova opredeljenih za doskorašnjeg ministra poljoprivrede u Vladi Srbije, Branislava Nedimovića, kog je „čekala“ pomenuta kancelarija na Terazijama 35. Ali, ne lezi vraže, u međuvremenu se 41-godišnji Nemanja Vidić usudio da, preko Jedinstva iz Uba, uđe u Skupštinu FSS a onda i javno najavi kandidaturu.

Opozicija lgendarnog kapitena Mančester junajteda, neukaljanog domaćim fudbalskim muljem, na trenutak se našla u pat poziciji, ali se brzo sabrala i izbacila svoj adut u liku, zvanično, najboljeg srpskog fudbalera 20. veka, 76-godišnjeg Dragana Džajića, s tim da eks igrač i funkcioner Crvene zvezde još nije javno potvrdio da će 14. marta stati Vidiću na crtu.

„Prvo bih čestitao Vidiću na hrabrosti da se kandiduje za predsednika ovakve fudbalske Srbije, tj. da se bori protiv svega i svakoga! Drugo, ne razumem zašto mu je bilo potrebno da nakon onako fantastične karijere izađe iz zone ličnog životnog komfora?! Kada zna da bez ozbiljnih državnih resursa ne može da razmontira truo sistem.

Za početak, nema šanse da postane predsednik ako država ne podrži njegovu kandidatiru. Niti da sprovede sve što je naumio, ako ne dobije slobodu da sprovede sve planove. U prvom redu, rastera sve pijavice što godinama i decenijama lepo žive od fudbala, a samo mu štete“, kaže Rade Bogdanović za Danas.

Bivšem fudbaleru, britkog jezika u komentarisanju sportskih i srodnih tema, dve stvari posebno bodu oči dok prati talasanja, grupisanja, prestrojavanja, lobiranja…. u srpskom fudbalu u susret izborima.

„Dve činjenice su zapanjujuće. Vidić je Užičanin, a Zapadna Srbija nije stala iza njega nego uz Džajića. Van pameti je da deo FSS predvođen Bata Đorom (Milovan Đorić, prim. aut) ne izabere svog čoveka nego nekog drugog. A, opet ako se zna da tamo stvari nadgleda čovek koji prisustvuje sednicama Skupštine FSS iako nije delegat, valjda da bi kontrolisao ko kako glasa…

Nelogično je i da Crvena zvezda ne podrži nekoga ko je ginuo u njenom dresu i ostavio joj pare od svog transfera. Jako je interesantno pitanje zašto toliko ne vole Vidića i zbog čega se tako boje Nemanje?!“.

Sve do skora Dragan Džajić nije uopšte figurirao kao potencijalni kandidat za predsednika krovne organizacije, ali su u međuvremenu mnogi zalegli za čuvenog Džaju, u čije vreme je Crvena zvezda bila prvak Evrope i sveta. A neki mediji,  pre nego što je iko od pobrojanih podneo zvaničnu kandidaturu (rok ističe 27. februara), požurili s tvrdnjama da će ogromna većina od 85 delegata sigurno glasati za njega.

„Ako se Džajić bude kandidovao to neće biti njegova odluka već volja ljudi oko njega, rešenih da sačuvaju svoje pozicije i uticaj. Uz sve poštovanje za njegovu karijeru na terenu i pored njega, kao i autoritet koji je nekada imao, ne mogu da zamislim da ima energiju da gleda teletabise oko sebe, sve te džojstik dizače i spuštače ruku.

Džajić bi bio samo ikebana ukoliko bi ga izglasali. Kao Vujadin Boškov 1998. godine, kada su se razni mešetari sakrili iza njegove selektorske funkcije i treće životne dobi. Samo da bi protežirali svoje igrače u reprezentaciji. To ne tvrdim ja, to su priče igrača iz tog vremena, koji su bili u ili pri nacionalnom timu“.

Zagovornici Vidićevog predsednikovanja, a naš sagovornik, zbog trenutnih okolnosti među njima posebno izdvaja i hvali trenera i fudbalere Partizana, tipuju na pozadinsku podršku Aleksandra Čeferina. Nadajući se da bi prvi čovek Evropske fudbalske federacije hteo i mogao da iskoristi svoj uticaj, odnosno „nađe se“ čoveku projektovanom za njegovog budućeg saradnika u UEFA.

„Čeferin i njegovo predsednikovanje su tek posebna priča, na više nivoa. I zahtevali bi posebnu analizu. U ovom kontekstu, ne verujem da se Slovenac bavi izborima u FSS. On da želi dobro fudbalskoj Srbiji, odnosno vidi dalje od našeg glasa njegovoj kandidaturi u UEFA, davno bi rešio pitanje nameštanja ovdašnjih utakmica“, zaključuje Bogdanović.