Rade Zagorac: Povratak u NBA mi je ultimativni cilj

Perspektiva Radeta Zagorca nije znatno drugačija: ostvario je san da zaigra u dresu Partizana, međutim debitantsku sezonu u crno-beloj opremi iseckale su mu česte povrede. Zdravih rezona, vrlo samokritičan, 24-godišnji košarkaš nema dilemu da je Partizan u takmičarskoj 2018/19 morao više i bolje. Kao da mu je forma usko bila povezana sa rezultatima; kada je bio na igračkom vrhuncu, Partizan je bio kompetitivan na svim takmičarskim frontovima; bez njegovog učinka crno-belih nijansi kao da nije ni moglo biti na peharima ABA lige i domaće Superlige. Zbog lične, ali i klupske nedorečenosti, neigranja u Evroligi (klub ostao bez specijalne pozivnice), Zagorac ima veliku želju da ostane i naredne sezone u Partizanu, svestan da se mnogo toga može promeniti tokom leta.

– Sezona je bila izazovna za sve nas u Partizanu. Predsednik Ostoja MIjailović je pričao o tome da je Partizan u procesu rasta i dizanja kako rezultatski, tako i logistički. Optimista sam i verujem u bolje sutra. Na tom nekom putu ima poteškoća, stvari koje nisu sjajne. Možemo biti zadovoljni procesom, ali kao krajnjom stanicom želimo bolje i više. Partizan mora bolje i više – i da osvaja trofeje. Jedan trofej Kupa Srbije je lepo, ali Partizan mora više – jasan je i nedvosmislen Rade Zagorac, košarkaški stasao u Mega Bemaksu, sa iskustvom surovog profesionalizma u NBA ligi, u kojoj je 2017. „preko noći“ ostao bez potpisanog trogodišnjeg ugovora sa Memfis Grizlisima.

* Partizan je mogao do domaće „duple krune“, međutim rešio je samo jednu od četiri utakmice finala na „jednu loptu“. Po gotovo svim parametrima napredne statistike, crno-beli su bili bolji, ali je Zvezda vezala petu titulu. Zašto?

– Odigrali smo ukupno deset mečeva sa Zvezdom i samo je jedna utakmica rešena ubedljivom razlikom u njihovu korist, dok je ostalih devet odlučeno na jednu ili dve lopte. To govori o približnom kvalitetu ove sezone. U završnici KLS imali smo veliku motivaciju da osvojimo titulu. Odradili smo dobar posao, igrali kvalitetno, ali nam je falio završni udarac. Ne želim da pričam o stvarima koje nisu košarkaške prirode, već o detaljima koje smo morali bolje da uradimo i onda bismo, sasvim sigurno, barem pobedili u četvrtoj utakmici.

* Možete li malo konkretnije o detaljima Zvezdine igre koje nikako niste mogli da rešite?

– Igrali smo dobru odbranu, ali neke izolacije Bilija Berona, Dejana Davidovca, Kej Si Riversa su nas koštale pobede u sve tri utakmice. To je moglo bolje i odgovornije da se odradi, kako sa moje, tako i strane saigrača i kada je već postavljena odbrana da je trebalo da branimo jedan na jedan – mislim da smo mi igrači to morali bolje da uradimo. Ako vas igrač probije i da faul-koš, onda je stvarno samo na vama da to uradite bolje.

* Spomenuli ste Bilija Berona: da li je deo taktike bio i taj da u poslednja tri napada Zvezde, u odlučujućoj četvrtoj utakmici finala Superlige, Amerikanac ostane u situaciji jedan na jedan sa visokim igračem Partizana u mis-meču?

– To je bio neki naš koncept u odbrani koji smo pripremili. Imali smo relativno pokretljive visoke igrače, tako da je to bio prilično legitiman koncept u odbrani. To nije bio sticaj okolnosti, već plan i želja… Možete da pripremite sve, ali plan ne možete ponekad sprovesti do kraja zbog ljudskih faktora ili nekih drugih. Nije ništa pogrešno urađeno i nije bilo nesporazuma. Beron je jako dobar igrač i to je uspešno rešio. Nama je to za nauk da može i mora bolje da se uradi.

* Kako ste razumeli poslednji koš Bilija Berona za titulu Crvene zvezde, nakon više nego očiglednih koraka Amerikanca pri samom prodoru?

– Apsolutno je sudijski i ljudski faktor nešto što ne moramo u Srbiji da gledamo kao zlu nameru prema bilo kome. Mislim da su to trojica dobrih sudija (Belošević, Obrknežević, Nikolić) koji u tom trenutku nisu dosudili nešto što se desilo. Iz moje glave izgledalo je neprirodno. Ne želim ipak da tome pridodajem značaj. U Srbiji se previše akcentuju stvari koje nemaju veze sa košarkom, stvorena je prevelika tenzija koja nimalo ne pomaže, već stvara još veći osećaj nemoći za nas igrače.

* Individualno, kako biste ocenili takmičarsku 2018/19?

– Ova sezona je bila dobra, ne mogu da kažem da je bila loša. Ipak, defintivno nije bila onakva kakvu sam zamislio da će biti. Moram da budem i malo blag prema sebi, iako često to nisam – stvarno sam imao dosta malera ove sezone, četiri povrede u nekim dobrim momentima i ritmovima za mene, koje su uporno razbijale te ritmove i dodatno mi otežavale da budem na optimalnom nivou. Ima dosta stvari na kojima moram da radim i tome ću posvetiti dosta pažnje ovoga leta. Svestan sam i odgovoran i nadam se da ću naredne seozne u kontineuitetu pružati bolje i kvalitetnije partije.

* Da li je prevelika doza samokritičnosti možda povećala pritisak kod vas i negde vas opteretila u samoj završnici sezone?

– Osećam odgovornost, tim polaže očekivanja u mene. Svestan sam svojih mogućnosti; međutim ova sezona može dosta da kaže o meni u nekim narednim. Imao sam dosta psiholoških izazova. Moraću tokom leta dosta da poradim na svom telu kako bih sprečio te neke povrede i to bi trebalo da mi omogući kontinuitet kako fizički tako i psihički.

* Prošlog leta ste insistirali na dolasku u Partizan. Koliko su slične perspektive Radeta Zagorca tinejdžera i onog koji je doživeo igranje u omiljenom dresu?

– Ovo je specifično podneblje na kojem živimo; vatra je dosta jača u Srbiji. To priprema igrače za neke kasnije izazove. Osim što igrate košarku, morate da budete spremni i na neke druge stvari koje idu uz to. To je dobar izazov za domaće igrače da očvrsnu, pre svega mentalno. Ova sezone jeste bila ono što sam očekivao od Partizana. Jedna uzajamna ljubav sa navijačima koja nije uslovljena isključivo kvalitetnim partijama. Mogu reći da sam time posebno oduševljen.

* Imate ugovor sa klubom na još godinu dana; da li ostajete u Partizanu?

– Ne mogu sa sigurnošću da kažem da ću ostati. Još uvek je rano. Moraću sa svojim agentom da pričam i klub mora da saopšti neke svoje planove. Ideja jeste da ostanem i naredne sezone, imam ugovor i voleo bih da ostanem. Obostrana ideja postoji.

* Doživeli ste pre nepune dve godine da sa faktički trogodišnjim ugovorom sa Memfisom budete otpušteni iz Grizlisa. Vaš saigrač Vanja Marinković nedavno je izabran od strane Sakramento Kingsa, kao poslednji pik druge runde drafta. Kako biste ga posavetovali? Šta može da očekuje, čemu da se nada?

– Ne postoji idealan put i način kako dospeti do neke zapaženije role. Imao sam trogodišnji ugovor, potpisan, validan, ali jednostavno…. Do poslednjeg dana nije bilo reči o tome da bi mogao da budem otpušten iz Memfis Grizlisa. LJudi olako sude, vole da gledaju na stvari arbitražno, pa tako znaju i da je najbolji način da uspeš u NBA taj da ideš postepeno… Sve je do čoveka: kako će se snaći tamo, kako će biti prihvaćen u novoj sredini… Da je lako, sigurno da nije. Mnogo je kulturoloških i košarkaških razlika. To je proces koji bi trebalo što pre da se prođe. Sa Vanjom dosta razgovaram; pričali smo o NBA i pre drafta, tako i posle. Želim mu svu sreću; prvo da se dokaže, potpiše ugovor. Mislim da ima šta da ponudi…

* Da li ostaje žal za šansom koju niste dobili u Memfisu? Franšiza je danas u fazi značajnog podmlađivanja igračkog kadra. Otišli su dugogodišnji nosioci Mark Gasol tokom prošle sezone, Majk Konli ovog leta, a stigli neki novi „klinci“ sa kojima biste barem bili na istim startnim pozicijama.

– Jednostavno, ta franšiza je bila u tom trenutku u tranziciji. Nije bilo jasne ideje kako bi ekipa trebalo da izgleda i ja sam bio žrtva toga. Dosta su toga radili po inerciji i mnogi neki momci, čak i trener Dejvid Fizdejl bili su žrtve te neke tranzicije. Danas kada bih otišao u Memfis, ne verujem da bih sreo tri čoveka iz perioda kada sam bio u Grizlisima, a prošle su nepune dve godine. Vidim sebe i dalje u NBA; to mi je neki ultimativni cilj, neka završna stanica do koje želim da dođem i uradiću sve da tako i bude. I ako se ne desi, apsolutno čista srca i glave ću moći da kažem da sam uradio sve i da jednostavno nisam uspeo – ne odustaje Zagorac od svojih dečačkih snova.

Trinkijeri specifična figura

Dolazak Andree Trinkijerija u Partizan kao da je dao dozu veće ozbiljnosti srpske klupske košarke. Tokom sezone je ipak bilo evidentno da mentalitetski italijanski stručnjak, uprkos ogromnom trudu, neke stvari i apsurde nije mogao da razume. – Definitivno je Andrea Trinkijeri specifična figura u mojoj karijeri. Nisam sarađivao sa nekim poput njega. Odličan trener, veliko znanje poseduje i po tome je među najboljima u Evropi. Stvar koja je i njemu otežavala funkcionisanje jeste upravo ta da nikada ranije nije radio na ovom podneblju i što je došao iz sistema koji su, da ne kažem uređeni, ali gde je predvidivo sve što može da se desi. Kod nas, mi smo takvi ljudi, da dosta toga radimo na srce i inat tako da je njemu to bio kulturološki šok kad je došao, ali se navikava. Iz razgovora sa njim nakon sezone vidim da to ide bolje i očekujem da će biti bolji sledeće takmičarske godine – uverenja je Zagorac.

Pomirenje sa Đorđevićem

Zbog ogromne želje, ali i procene njegovog menadžera da je pravo vreme, Rade Zagorac je umalo sebi zatvorio vrata reprezentacije Srbije, leta 2016. On je bio među 14 igrača na pripremama za kvalifikacioni turnir za Olimpijske igre u Beogradu, ali zajedno sa Markom Gudurićem nije ušao u 12 odabranih. Odlučio je tada da otkaže selektoru Aleksandru Đorđeviću poziv za nastavak priprema i umesto na Kopaonik, otputovao je u Ameriku kako bi se nametnuo struci Memfis Grizlisa. Selektor je tada delovao veoma razočarano, međutim tri godine kasnije ime Radeta Zagorca našlo se na širem spisku kandidata za Svetsko prvenstvo u Kini ( ne i na onom od 18 imena): “ Drago mi je zbog toga, naravno. Lepo je biti ponovo na spiskovima. Svi ste svedoci da sam imao neke stvari u prethodnom periodu, koje nisu najslavnije prošle, kada je reprezentacija u pitanju. Sale i ja smo ponovo na istoj strani. Pričali smo dosta; izmirili se, tako da je sve uredu . Spreman sam da onda kada zaslužim, kada selektor bude mislio da zaslužujem – da se odazovem i nadam se doprinosem uspehu reprezentacije – potvrdio je Zagorac da je izgladio odnose sa selektorom Đorđevićem.