Foto: Zoran MišićPosle pobede u Lučanima zadobijene u tajmingu koji više liči na uratke Saleta Đorđevića ili Kecmana kragujevački „Radnički” je posle punih šest godina „pauze” (i potucanja po nižim ligama) bio domaćin prvoligaškog meča na svom „Čika Dači” u Šumaricama, protiv Spartaka.
Neko je izračunao da Kragujevčani na svom stadionu nisu gledali Prvu ligu 2.260 dana pa pošto sada sve kod nas ima prizvuk „istorije” i „istorijskog” da i ovaj njen segment ne protekne bez nas.
Jezikom sportskih komentatora „vreme idealno za fudbal” a tribine na Istoku i Zapadu solidno popunjene, mada kragujevački stadion (kapacitet nešto preko 15.000 gledalaca) iz preventivno epidemioloških razloga radi sa polvičnim kapacitetom.
Uz zvuke „Propagande 117” i stihove „Dižem ovu čašu sad, za ovaj klub i za grad” publika polako ulazi. Previše polako. Ispalo se iz forme, one, gledalačke.
Ovo je sad Prva liga, „Linglong super” bre, mora da se ranije dođe i kupi karta.
Pola njih u redu za ulaznice neće stiđi do polovine prvog poluvremena.
Navijači „Crveni đavoli” u kopu na Južnoj tribini. Zastave, bubnjevi, natpisi „stara škola” (srednja, nova, ona, ova…), grla i dlanovi.
Pre početka utakmice fudbaleri „Radničkog” dobiše i pehar za prošlosezonsko prvo mesto u Prvoj ligi Srbije.
Krete napad i prolomi se: „Radnički ole!” i „Radnički volim te!”.
Igrači ovu ljubav uzvratiše odmah golom. Ili ne? Sem prvoligaške promocije u Šumaricama se po prvi put promoviše i VAR.
Dobro je, VAR presudi na stranu domaćih i smesta (za)dobi nepodeljene simpatije ovdašnje publike.
Navijači sa Juga prozivaju i pozivaju publiku sa drugih tribina – probdi se i Istok i Zapad.
Pesma ne prestaje „opet puna je tribina, opet cirka se žestina” (al” ovo drugo samo poetsko metaforički). Odbrani se „Spartak” jedno dva-tri puta pa opet pokleknu. Pesma grmi i ne prestaje. Lako „Radnički” povede protiv favorizovanog „Spartaka” i još lakše to prokocka.
E, fudbal je to – suroviji od života samog a i lepo je pokojni Živadinović vazda opominjao: „2:0 je najopasniji rezultat”. Tako i bi.
Gosti izjednačiše iz slobodnog udarca (prelep gol, ono – „kao za špice) neodbranjivog. Navijače i publiku, za razliku od onih na terenu to nimalo ne pokoleba, apaluzi i „Radnički i ništa više!”.
Sa tim rezultatom se ode na poluvreme. Navijači se osvežavaju na tribini vodom iz creva za polivanje terena. Vreme je i za klonju. Klonju, klonju, da, da… jer „onome” persirati „toalet” stvarno bi bilo baš pretenciozno.
Onakve plehane konstrukcije ne bi se postideo ni najcrnji izbeglički kamp u Siriji. Džabe „Linglong” (King Kong, ping pong, ding dong…) pa „Čika Dača” ne bi dobio pristojan mokri čvor ne da „Radnički” uđe u Ligu šampiona već da zaigra „Space Jam”. Ali, šta ćeš, navijački život nije lak al’ je zato lep – „igra kolo, igra kolo Velika Šumadija!”.
Zapeva „KBO” onu svoju „Kragujevac ooo!” a „Spartak” izjednači.
Publika na tribinama postaje (opet jezikom sportskih reportera) 12., 13, 14., … igrač. Odjekuje „dajte gol!” i „gol, gol, gol, samo jedan gol pa da pijemo pivo celu noć”.
I, bi gol. Opet „Spartakov” al’ doduše u svoju mrežu. Oteže se pola sata do kraja utakmice.
Gledalište sve nervoznije, sve češće se sa tribina na račun sudije čuje (sem „sviraj kraj”) ono čime „Grobari” umeju da „počaste” Vučića na svakoj utakmici.
I, bi kraj. Pobedi „Radnički”. I, ne samo to. Već ovim rezultatom „izbi” na čelo Super lige.
E, to se nije desilo mnogo više od onih 2.260 dana. Odjeknu „Hoćemo titulu!”.
Navijački apetiti rastu na licu mesta. No, prvi korak ka tome je Kruševac 30. jula. U međuvremenu mogu mirne duše da skoknu na ono pivo iz pesme. Zaslužili su.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
