Foto: EPA-EFE/JAMES ROSSRafael Nadal je za kompaniju „Sportska tribina“ uputio otvoreno pismo navijačima u kojem se osvrnuo na njegovo odrastanje i sazrevanje kroz tenis.
Popularni „Rafa“ je na samom početku pisma za „Sportsku tribinu“ otkrio koja lekcija naučena od strane njegovog strica Tonija mu je ostala usađena do kraja života.
„ Mislim da sam imao 12 godina i kao svoj deci sa Majorke, more je bilo deo mog života. Voleo sam da idem na pecanje. Jednog dana sam umesto na trening otišao na pecanje, a sledećeg sam izgubio meč. Sećam se da sam se vraćao kući plačući, a moj stric, koji je najviše uticao da se zaljubim u tenis, rekao mi je „to je samo teniski meč“. Nemoj da plačeš. Ako želiš da pecaš, ti pecaj. Ali ćeš izgubiti. Ali ako želiš da pobediš, onda prvo moraš prvo da uradiš ono što moraš da uradiš. To je bila veoma važna lekcija za mene. Ako neko vidi perfekcionistu u meni, onda je to zbog glasa koji me podseća na taj povratak sa poraza. Naravno, jednog dana mogu da budem na moru, ali danas i sutra moram da treniram.“
Španac je govorio o patnji kroz koju je prošao kroz karijeru zbog hronične povrede, kao i o mentalnim izazovima tokom dugogodišnje karijere.
„ Prvi put sam se povredio sa 17 godina i rečeno mi je da verovatno više nikada neći igrati profesionalni tenis. Shvatio sam da sve može da nestane u trenu. Za bolest Miler-Vajsov sindrom nije bilo leka, samo tretmani. Nisam ni znao šta je to. Jednog dana ste neverovatno srećni, a sutradan ne možete da hodate. Mnogo sam dana plakao, ali to je bila najveća lekcija iz skromnosti. Imao sam i sreće da imam oca kakav je moj, koji je uvek bio pozitivan i tvrdio da ćemo naći rešenje. Ali, ako ga ne nađemo, govorio je, ima još stvari u životu van tenisa. Hvala Bogu, tako je i bilo i posle mnogo bolova i operacija i rehabilitacija rešenje je bilo nađeno.“
„ Pre nekoliko godina sam prolazio kroz velike mentalne teškoće. Na fizički bol sam navikao, ali je bilo momenata kada nisam mogao da kontrolišem disanje na terenu i igram na najvišem mogućem nivou. Nemam problem sa tim. Na kraju krajeva, mi smo samo ljudi, a ne superheroji.“
Četrnaestostruki šampion „Rolan Garosa“ je izneo i kako je gledao na najveće rivale.
„ Nikada me nije pokretala mržnja prema rivalima, nego duboki respekt i divljenje. Jednostavno, trudio sam se da se svakog jutra probudim i budem bar malo bolji kako bih mogao da im pariram. Nije uvek funkcionisalo ali bar sam se trudio. Uvek sam se trudio…“
Na terenu je uvek bio furiozan i hrabar u ključnim momentima, ali je istakao kako se osećao pre samih mečeva.
„ Bio sam nervozan pred svaki meč. Svake večeri pred partije odlazio sam u krevet sa mislima da mogu da izgubim. Tako sam se i budio. Razlike među teniserima su male, među rivalima još manje. Uvek svašta može da se desi na terenu i zato morate da budete uvek koncentrisani.“
Nadal je rekao i kako je tenis učitelj života.
„ Tenis je veliki učitelj života. Niko ne može stalno da osvaja turnire. Život je identičan. Naučite kako da proslavite velike uspehe ali i da se nosite sa velikim razočaranjima. U dobrim momentima nikada nisam mislio da sam Supermen, u lošim momentima nikada nisam mislio da sam promašaj.“
Za sam kraj 22-struki grend slem šampion je istakao kako je dao sve što je mogao ovoj igri.
Autor je polaznik Danasove škole novinarstva.
Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
