Raj za američke gastarbajtere

Zanimljivo je da se sve dešava u trenutku kad je Evroliga promenom pravilnika o popunjavanju na neki način „diskvalifikovala“ ABA ligu, sledeći šampion, naime, nema garantovano učešće u eliti. Ali to nije sprečilo klubove da sklapanju timova pristupe sa puno ambicija, ali i para.

Nikad se od nastajanja Lige nije desilo da već u julu i avgustu timovi skoro popune rostere i to sa ogromnim brojem stranih košarkaša. „Baš“ stranih, jer je bilo i mnogo transfera košarkaša sa ovih prostora koji su se posle pečalbe vratili u regionalnu ligu, od kojih ubedljivo prednjače Amerikanci.

Igralo je ABA u prošlosti dosta velikih košarkaških imena, ali ih je mnogo više postalo veliko promovišući se na ovim prostorima, da bi kasnije zaradilo velike ugovore u velikim i bogatim klubovima. Navala kao ovogodišnja, ipak, do sada nije zabeležena.

Prošle sezone čak 44 inostranih košarkaša nastupalo je u ekipama sa ovih prostora, od čega 24 iz SAD. Francuzi su imali četiri, Australijanci i Nemci po trojicu predstavnika, Brazil dvojicu, a po jednog Španija, Gruzija, Senegal, Švedska, Kanada, Ukrajina, Nigerija i Grčka. Najviše stranaca imala je Cedevita (8), slede Crvena zvezda (6), Mornar (5), Partizan, Olimpija, Mega i Budućnost (4) Cibona i Zadar (3), i Igokea i FMP (2). Krka jedina nije imala ni jednog stranog košarkaša.

Podaci su iz preseka napravljenog posle Nove godine, dakle, kada je prošlo i „dopunjavanje“ ekipa, a mnogi od stranaca došli su u finišu prelaznog roka u septembru, ne malo njih i tokom sezone. Ovog leta, dva meseca pre početka takmičenja broj stranaca u ekipama je već dosegao broj 40, neki će možda još i otići, ali se realno može očekivati bar još jedan „talas“ dolazaka. Mnogi se pitaju – odakle pare, svih 12 ABA ligaša imaju pod ugovorom bar jednog stranca, a zanimljivo je da su ovog leta u velikoj ofanzivi bili i tzv. mali klubovi.

Vladimir Jovanović, trener FMP, nije iznenađen činjenicom da su i ekipe iz donjeg doma ABA lige ovog leta dovele proverena inostrana imena, ali i igrače koji su u NBA imali solidne partije ili su bili visoko pozicionirani na draftu.

„Igokea je, recimo, i prošle sezone uspela da dovede jednog Dorela Rajta, osvajača NBA prstena, tako da je njena uspešna tržišna aktivnost ovog leta nešto razumljivo. U kontekstu iznenađenja, nešto što svakako nisam očekivao jeste svojevrsni fenomen da je većina ekipa početkom avgusta već kompletirala rostere. To prethodnih godina nije bio slučaj i svakako je nešto pohvalno za klubove iz regiona“, smatra Jovanović.

„Opšte mesto“ na regionalnom tržištu već godinama je da je i mnogo teže, i mnogo skuplje dovesti kvalitetnog domaćeg igrača nego „paritetnog“ stranca. Vladimir Jovanović apostrofira tu činjenicu i smatra razumljivim okretanje klubova strancima.

„Ovo je svakako i dobra reklama za ABA ligu koja je izvesno stekla određenu reputaciju među inostranim igračima, koji u nastupima za regionalne klubove vide šansu za kasniju dodatnu afirmaciju i još bolju karijeru. Očekujem da će kvalitet same lige biti još bolji; igra raznovrsnija, samim tim i interesantnija za gledanje i praćenje. Ujedno, takmičenje će verovatno biti još teže za igrače“, smatra trener FMP-a.

Nenad Kostić, novinar Arenasporta koji godinama prenosi utakmice ABA lige takođe naglašava da su ovog leta, pre svega Crvena zvezda i Partizan naišli na nepremostive barijere u želji da na ključnim pozicijama angažuju domaće igrače.

„Poslednjih mesec dana konstantno se ‘vrtela’ priča da Zvezda želi da angažuje jednog od trojice u tom trenutku dostupnih srpskih igrača na mestu organizatora igre (Teodosić, Marković, Jović prim. aut.), dok je i sam Andrea Trinkijeri izjavio da je bio iznenađen nemogućnošću crno-belih da dođu do kvalitetnih ili perspektivnijih srpskih košarkaša. Dakle, našim klubovima postalo je negde lakše da dovedu inostranog igrača, nego li da vrate domaćeg. Tačno je da su Partizan i Crvena zvezda u poslednjoj deceniji ostvarivali fenomenalne rezultate u Evroligi kada su im okosnicu ekipa činili domaći igrači, nažalost svedoci smo nekih drugačijih tendencija u poslednjih par godina“, smatra Kostić.

Perjanica „iz senke“ kad je u pitanju trgovina ovog leta bio je barski Mornar. Doveli su do ovog trenutka čak osam igrača, od toga četiri Amerikanca.

„Braća Pavićević, Mihailo i Đorđe, negde su našli 1,2 miliona evra i pokupovali skoro ceo novi tim. Motiv im je, ne da budu najbolji tim Jadrana (i to bi ako može), nego – da pokažu Budućnosti ko je gazda u Crnoj Gori. Mornar će pripreme za novu sezonu početi nekompletan jer će čak tri igrača (Šehović, Bjelica i Nidam) igrati na Svetskom prvenstvu u Kini, pa se može zamisliti koliko je to jak sastav“, objašnjava Aleksandar Ostojić, novinar portala Koš.

Po njegovim rečima, Sličan motiv, ali da pokaže „svojima“ u Hrvatskoj, imao je Emil Tedeski, vlasnik Cedevite, kad je taj klub letos preselio iz Zagreba u LJubljanu i nazvao ga Olimpija Cedevita.

„Navodno tim ima budžet od oko tri miliona evra samo za igrače, tako da se može očekivati da će doći i veće zvezde nego što su Rajan Boutrajt, Jaka Blažić ili Kodi Miler Mekintajer. Kesu je odrešila i zagrebačka Cibona, koja je potpisala Kvinsija Milera, koji je pre samo tri godine za ogromnu platu prešao iz Zvezde u Makabi. Prati ih čak i Igokea. U Laktašima će naredne sezone igrati Amerikanac Rašad Von, koji je 2015. bio 15. na NBA draftu. Sigurno ga čeka plata veća od 200.000 evra godišnje“, tvrdi Ostojić.

Od dodaje da su, ipak, najzvučnija pojačanja (dok se čeka „tržišni udarac“ podgoričke Budućnosti) potpisali beogradski ABA ligaši, Crvena zvezda i Partizan.

„Zvezda je dovela DŽejmsa Gista iz grčkog šampiona Panatinaikosa, Ognjena Kuzmića iz španskog prvaka Real Madrida, Čarlsa DŽenkinsa iz ruskog Himkija čiji je patron gasna industrija, Derika Brauna iz prvaka Turske Efesa i najzad Lorenca Brauna, koji je godinama igrao u NBA, između ostalog sezonu završio u šampionima Reptorsima iz Toronta. Ovog leta prodat je samo Maik Cirbes (u Kinu), a u timu su ostali skupi prošlosezonski igrači Perperoglu, Faje i Bili Beron. Predsednik Partizana Ostoja Mijailović dosad je doveo Amerikance Voldena, Mozlija, Tomasa, Letonca Pejnersa i reprezentativca BiH Nemanju Gordića“.

Mnogi u regionu, ali pre svega u Srbiji, podstaknuti lavinom stranih košarkaša po ko zna koji put iskazuju zabrinutost za sudbinu mladih domaćih igrača, samim tim i budućnost reprezentacije. Odgovor klubova je uvek isti i jasan: imperativ rezultata, samim tim i finansijskog opstanka je zakon svih zakona.

Nenad Kostić podseća da su takođe mnogi prošle sezone poprilično tragično prihvatili podatak da nijedan domaći igrač iz regiona, nije bio u idealnoj petorci ABA lige.

„Nisam delio većinsko mišljenje; i danas sam stava da se takve stvari događaju ciklično i da su određena reakcija na novi sistem u evropskoj košarci. To je i posledica sve češćih odlazaka mladih igrača iz regiona u NBA; jednostavno takvu produkciju nije moguće nadomestiti svake godine novim domaćim talentima; shodno tome i logično je što sve veći broj inostranih igrača dolazi u ABA ligu. Takođe, vremenom je i regionalna liga dobila na renomeu; tu su i pokazatelji veće prohodnosti ka kvalitetnijim evropskim klubovima, samim tim i unosnijim ugovorima, nakon dobro odigrane sezone u ABA ligi. Čini mi se da je i odluka Evrolige da ukine garantovano mesto ABA ligi nekako povećala želju kod brojnih ekipa da oforme što kvalitetnije sastave i pokažu se kao dobre i kompetitivne organizacije u evropskim okvirima“, objašnjava Kostić.

Mnogo manje para nego što se čini

Novinar portala Koš Aleksandar Ostojić smatra da u celoj priči para ima neuporedivo manje nego što se čini.

„Igračima se obeća normalni ritam plata, dobiju jednu ili dve a sledeće kasne, pa kad ovima prekipi i hoće da odu u drugi klub budu ucenjeni da će ispisnicu dobiti ako oproste dugove. To je oprobani mehanizam na ovim prostorima. Drugi je da se skupim igračima sve učini da im se smuči život na kraju važnog dela takmičenja (Evroliga, Evrokup ili ABA), i da se prosto nateraju da naprave neki disciplinski prekršaj kako bi se sa njima raskinula saradnja pred start najmanje važnog dela sezone (domaća prvenstva). Tako da cifre koje su u opticaju ovog leta treba uzeti sa velikom dozom rezerve, a iskreno bih voleo da mi se u junu 2020. javi samo jedan strani igrač koji je u evro dobio sve ono što mu je obećano ovih julskih i avgustovskih dana 2019“.

ABA globtroters

Sastavi još nisu zaključani, verovatno će biti još dolazaka i odlazaka a ovaj spisak je samo trenutni presek inostranih igrača u timovima ABA lige. Neki od njih imaju i domicilne pasoše zemalja u regionu, ali su „de facto“ stranci.

Crvena zvezda

Lorenco Braun (SAD), Bili Beron (SAD), Mohamed Faje (Senegal), Majkl Odžo (SAD, Nigerija), Čarls DŽenkins (SAD, srpski pasoš), DŽejms Gist (SAD), Derek Braun (SAD), Stratos Perperoglu (Grčka).

Partizan

Rašon Tomas (SAD), Žanis Peiners (Letonija), Vilijam Mozli (SAD), Kori Volden (SAD), Artsjom Parahovski (Belorusija), Markus Pejdž (SAD, srpski pasoš), Bandža Si (Francuska, Mali).

Mornar

Derek Nidam (SAD), DŽejkob Pulen (SAD), Darington Hobson (SAD), Brendli Reli Ros (SAD).

Cibona

Kvinsi Miler (SAD), Donatas Sabeckis (Litvanija).

Igokea

Rašad Von (SAD), Kinen Evans (SAD), Vaidas Kariniauskas (Litvanija), Denis Kliford (SAD).

Krka

Gani Laval (SAD; Nigerija), Glen Kouzi (SAD).

Budućnost

Skot Vud (SAD), Skot Bamford(SAD), Martins Mejers (Letonija), Hasan Martin (SAD).

Cedevita Olimpija

Rajan Boutrajt (SAD), Kodi Miler (SAD), Majkl Hopkins (SAD).

FMP

Okben Ulubaj (Turska).

Primorska

Stipen Holt (SAD).

MZT Skoplje

Nuni Omot (Kenija).

Zadar

Toni Roten (SAD).