Rasim Ljajić poslednji u nizu „kandidata“ za predsednika FSS

Nije poznato da li je predsednik Socijaldemokratske partije zaista favorit broj jedan za naslednika Slaviše Kokeze, ali su izvori Danasa još ranije potvrdili da je iz struje koja planira da ga kandiduje proveravano i kod UEFA da li bi kao političar bio u sukobu interesa ukoliko bi dobio novu funkciju.

Iz Niona je stigao pozitivan odgovor, odnosno objašnjenje da nema prepreke ukoliko nema zvaničnu državnu funkciju. A nema je.

Od prošle jeseni. I to posle skoro pune dve decenije ministarskog staža u raznim Vladama, od ere Zorana Đinđića, zatim Vojislava Koštunice, Mirka Cvetkovića, pa sve do premijerskog mandata Aleksandra Vučića i Ane Brnabić.

Kolika je zaista mogućnost da bivši visoki funkcioner Partizana i nezvanično jedan od glavnih finansijera Novog Pazara postane novi predsednik FSS, pitanje je na koje za sada nema potpunog odgovora. Izvori u FSS tvrde da su iznenađeni pisanjima tabloida, ali svi znamo da je većina njih vrsta nezvaničnog državnog glasila i da po pravilu imaju informacije o namerama vrha vlasti.

Isti ti tabloidi najavili su svojevremeno Kokezu niotkuda na mestu prvog čoveka Saveza, a onda su isto tako nedavno najavili i privođenje, neki bi rekli još pre nego što je i policija saznala da treba da ga istpita o navodnoj povezanosti sa planiranjem atentata grupe Veljka Belivuka na predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

A kako je Danasu potvrđeno i da je u Nionu proveravano da li bi evropska „kuća“ fudbala „progutala“ političara (što je doduše i Kokeza bio, pa se iščlanio iz SNS kad je preuzeo dužnost), znači da je i sam Ljajić sigurno spreman da preuzme novu dužnost.

On za sada mudro ćuti i odbija pozive medija. Njegova stranka je i dalje koalicioni partner Srpske napredne stranke i teško je poverovati da je po napuštanju ministarske dužnosti pristao da se dugoročno odrekne prava na neku drugu funkciju.

Teško je poverovati da je fotelja u FSS ranije dogovorena opcija jer je predsednik Vučić do juče tvrdio da su kritike nezavisnih medija u vezi sa predsednikovanjem Kokeze neutemeljene i da je on „najuspešniji predsednik Saveza ikada“.

Do zaokreta je očigledno došlo iznenada, da li usled razlaza Vučića sa Nebojšom Stefanovićem ili zaista zbog određene saradnje Kokeze sa Belivukom, pošto je svog šefa naročito razočarao odbijanjem poligrafskog testiranja.

A šta bi Ljajić mogao da promeni u srpskom fudbalu ako bi zaista bio „proguran“ na vrh piramide Saveza? Kao neko ko do sada nije pripadao ni jednoj konkretnoj fudbalskoj struji, još od vremena Tomislava Karadžića, mogao bi da u posao uđe relativno čistih ruku. koje bi lako bile uprljane ako bi kroz fudbal morao da vraća neke političke dugove.

Ako bi pretpostavili da se on nekako tog balasta rešio, imao bi i nekoliko pravih prednosti. Prva je da bi imao direktnu podršku državnog vrha da stvari postavi na svoje mesto, mada bi to zahtevalo masovne čistke fudbalskog kadra koje je upravo SNS instalirao u fudbal.

Druga je da je u pitanju čovek koji ima iskustvo rada u fudbalu, nije u njega pao s Marsa kao Kokeza. Treća i vrlo bitna stvar je što ne dolazi iz klasičnog miljea večitih rivala, iako je bio u upravi crno-belih, tako da ni prema njima ne bi imao formalnu obavezu da ih drugačije tretira od ostalih.

S druge strane, pitanje je koliko bi Ljajić uprkos eventualnim dobrim namerama bio u stanju da adekvatno odabere novi rukovodeći kadar. Opšte je poznato da Savezu ne treba Murta umesto Kurte već kompletni temeljni restart celog sistema.

A za ponovno pokretanje fudbala nisu potrebni ljudi koji svake godine traže da prvenstvo bude „regularnije nego ranije“ (iako ono može biti samo regularno ili neregularno), a zatim prvi posrnu u nameštanja.

Ko god da se lati fotelje u FSS imaće čak i u slučaju pomoći vrha države bukvalno „Sizifov posao“. Korupcija u srpskom fudbalu nije nastala juče, a u Kokezino vreme je toliko metastazirala da ono malo neokaljanih ljudi u ovom sportu s pravom postavlja pitanje da li je eutanazija pacijenta humanija od mučenja šok terapijama koje teško mogu dati rezultat.

Koja god oblast domaćeg fudbala da se zagrebe, nailazi se na korumpirano tkivo. Fudbalske sudije se od najnižih rangova uče da bez ikakvih posebnih pritisaka ili uputstava po navici moraju da poštuju i sude po volji određenih autoriteta.

U nižim rangovima to je po volji lokalnih moćnika, u višim po volji večitih rivala. Abitražni sud FSS koji treba da rešava sporove fudbalera i klubova praktično ne postoji pošto je većini sudija istekao mandat, a novi nisu izabrani. Na probleme u vezi sa kriminalnim radnjama huligana Partizana i Crvene zvezde, kao i na njihovu povezanost sa upravama večitih ne treba posebno podsećati.

Svojevremeno je čak i predsednik države rekao da nema snage da se s njima obračuna. Gde onda takvu moć da pronađe novi predsednik FSS koji ni nema takve ingerencije. Upravo zato sve zavisi isključivo od volje vrha države, a po mišljenju mnogih samo jednog čoveka. Istorija je nažalost pokazala da su sve njegove borbe sa glavnim problemima društva delimične, vode se dok ne dosegnu do partijskih i poslovnih kolega.

FSS nije Vučićev prioritet

Izbori u FSS po nezvaničnom saznanju Danasa neće biti raspisani sve do sledeće godine, odnosno praktično do isteka mandata vršiocu dužnosti predsednika Marku Panteliću i ekipi ljudi koje je doveo Slaviša Kokeza. Očekuje se da bi u slučaju plasmana reprezentacije na Svetsko prvenstvo u Kataru svi problemi mogli da budu gurnuti pod tepih i zaboravljeni kod većeg dela javnosti. Potom u jeku priprema za Katar niko ne bi pridavao veliku važnost tome ko će preuzeti kormilo FSS jer bi oči bile fokusirane na selektora Dragana Stojkovića Piksija i rezultat koji može da napravi. Nezvanično se tvrdi i da Aleksandar Vučić još uvek nema pravog kandidata za čelo Saveza, barem ne onog koga bi javnost „progutala“ u jeku predizborne kampanje. Od ideje da to bude bivši fudbaler poput Nemanje Vidića se po svemu sudeći odustalo.