Rastanak od godine za zaborav

Kako to obično biva, ceh je, opravdano, platio trener Saša Obradović, a u kakve je probleme „uvalio“ naslednika Dejana Radonjića videlo se u Laktašima protiv Igokee.

Na povratničkom debiju, crnogorski stručnjak doživeo je najubedljiviji abaligaški poraz vodeći Crvenu zvezdu (85:65) i sa takvom „etiketom“ dočekaće evroligaški susret sa Panatinaikosom u Hali „Aleksandar Nikolić“ (19.00), ujedno i poslednji u 2020.

Konsterniran je Radonjić uvidom u psihofizičko stanje košarkaša i nakon sagledavanja pređenog gradiva od starta takmičarske godine.

Izvesno bez Džordana Lojda i protiv Panatinaikosa, moguće i Lengstona Hola (požalio se na povredu butnog mišića), moraće crnogorski stručnjak da osmisli kako da se defanzivno suprotstavi atinskom velikanu, svestan da u meču na veliki broj poena njegovi puleni neće imati naročite šanse da zabeleže tek drugi evroligaški trijumf u poslednjih osam utakmica.

Koliki su defanzivni problemi crveno-belih najbolje pokazuje podatak da su protiv Zenita i Igokee ukupno primili 183 poena, maltene 2,5 poena po minutu.

Odbrana je nešto po čemu je trenerski rukopis Dejana Radonjića prepoznatljiv i na čemu će posebno raditi ne bi li uspeo da poveže linije tima i nekako sinhronizuje kretnje kako bi se znalo ko šta radi i načini na koji se brane, kako timski, tako i individualno.

Panatinaikos ima jedan od najefikasnijih napada u Evroligi i u liku Nemanje Nedovića među tri najbolja individualca u najelitnijem rangu takmičenja.

Srpski as je među pet najefikasnijih košarkaša u Evroligi (16,6p) i sa procentom šuta za tri (39,6 odsto) na 106 pokušaja, trenutno je drugi najprecizniji u konkurenciji košarkaša sa 100 i više šuteva van 6,75.

Za trenera Radonjića možda je i najveći problem taj što je preuzeo ekipu u kojoj defanzivno maltene ništa ne funkcioniše.

Na poslednja dva meča crveno-beli su rivalima dopustili da za tri poena u proseku šutiraju nestvarnih 55 odsto, a za dva  skoro 63.

Kontrola defanzivnog skoka delimično je postojala, ali je kroz reket prolazio faktički svako ko bi se usudio da krene u prodor.

Zvezda je toliko loše branila rivalsku tranziciju da je od Zenita u igri na otvorenom primila 41 poen, a od Igokee 30 – dakle više od trećine, što jasno ilustruje nivo snage i kondicije kao i način na koji se Lazić i saigrači vraćaju u odbranu.

Bez agresije, jasnog stava, podignutog garda i ispoljenog znanja, Zvezda je uz Himki sasvim razumljivo, trenutno najlošija evroligaška ekipa i nešto bi, u rangu čuda, moralo da se dogodi pa da se utisak zvezdaške javnosti promeni.