Reakcije na najavu o istupanju hrvatskih klubova iz ABA lige: ABA opstaje i bez Hrvata

Rukovodeći ljudi Hrvatskog košarkaškog saveza već godinama rade na tome da svoje klubove “namame” da istupe iz ABA lige i okrenu se nekim “perspektivnijim” rešenjima. Za tako nešto pokušavali su novcem, obećanjima, međutim poslednji manevar u vidu ponude sadrži i promile ucene u formi konkretnog izjašnjavanja do 13. maja.

Posledično, u pitanje bi se dovelo i postojanje ABA lige bez Cibone, Zadra i Splita, odnosno pojavila mogućnost da, pre svega, srpski klubovi krenu svojim putem. O tome su neretko govorili i predstavnici Zvezde i Partizana, poslednji je javno svoje mišljenje ponovio Svetislav Pešić, selektor reprezentacije Srbije, međutim kada je trebalo da daju konkretan i argumentovan komentar večiti rivali odlučili su se za defanzivnu taktiku, bez želje da bilo šta kažu dok se Hrvati ne izjasne.

Danas je pokušao da dođe do predstavnika sportskog sektora Crvene zvezde i Partizana ali rukovodioci nisu bili raspoloženi da daju odgovore. Jasno je, pak, da se Košarkaški savez Hrvatske igra sudbinama svojih klubova nudeći im nastupe u regionalnom Alpe Adrija Kupu, takmičenju zamišljenom kao vid nadmetanja klubova “osrednjeg dometa” iz Češke, Slovačke, Austrije, Slovenije i Hrvatske.

Uprkos lošem ovosezonskom iskustvu Škrljeva, Gorice i Šibenika koji su zbirno ostvarili svega osam pobeda na 18 odigranih utakmica, zbog čega nijedan klub nije prošao grupnu fazu (16 klubova podeljeno u četiri grupe), HKS želi da Cibonu, Zadar i Split gurne u takvo društvo koje pritom nema ni jasnih organizacijiskih dometa (bez TV prenosa).

Ovakva ideja nije naišla na pozitivne vibracije kod hrvatske košarkaške javnosti; Cibona i Zadar su, čak, izričito protiv i izvesno će poslati negativan odgovor svojoj matičnoj kući, dok se u Splitu još uvek premišljaju šta da rade. Prema saznanjima Danasa, najperspektivniji košarkaši Cibone, poput Danka Brankovića, produženje ugovora sa Cibonom uslovljavaju sigurnim igranjem ABA lige naredne sezone.

– Zaista ne želim da komentarišem stavove i postupke ljudi iz Hrvatskog košarkaškog saveza. Kao neko ko brine i odgovara za karijere svojih košarkaša, eventualno istupanje Cibone, Zadra i Splita značilo bi i znatno manji broj utakmica slabijeg kvaliteta, manju konkurenciju samim tim bi i njihov napredak bio sporiji. Siguran sam da bi takva odluka bila loša. S tim u vezi, ako bi do toga došlo, s obzirom na to da brinem o uvećanju potencijala i kvaliteta svojih igrača, učinio bih sve da recimo Danko Branković, Lovro Gnjidić i Toni Nakić naredne sezone ne nastupaju za hrvatske klubove. Oni su ove sezone imali ozbiljne uloge u Ciboni, pokazali su jasan napredak u ABA ligi i umesto da dostignut kvalitet još više nadograđuju naredne sezone, trebalo bi da se vrate tri koraka unazad – jasan je i direktan Miodrag Miško Ražnatović, verovatno najuticajniji i najuspešniji košarkaški menadžer na Starom kontinentu.

Da ni srpski klubovi nisu preterano zagrejani da se pozdrave sa ABA ligom, iako se u javnosti često serviraju porcije drugačijeg sadržaja, čak i kada je ABA2 liga u pitanju, pokazuju i saznanja Danasa da na Jadranu konstantno stižu pozivi iz Vojvodine i zemunske Mladosti da se pridruže regionalnom društvu.

I sam Zlatibor, ovosezonski osvajač ABA2 lige, brzo je spoznao benefite, posebno finansijske, igranja u abaligaškom društvu. Miodrag Miško Ražnatović nema nikakvu sumnju da je perspektiva Jadranske lige neupitna. Iz ugla menadžera naveo je i jedan vrlo zanimljiv podatak.

– Alpe Adrija Kup bi bilo dobro takmičenje, ali u rukometu. Nažalost, kada je košarka u pitanju, klubovi iz tih zemalja su uglavnom na samom začelju. Navešću vam samo jedan primer: Timotej Malovec (2004, 206 centimetara) je već seniorski reprezentativac Slovačke i u njegovom klubu, Interu iz Bratislave, procenili su da je za njegov dalji napredak daleko bolje da nastavi karijeru u Megi nego da ostane kod njih – napravio je Ražnatović jasnu paralelu kvaliteta i perspektive regionalnih takmičenja.

Ukoliko bi se čak i desilo da iz ABA lige istupe Cibona, Zadar i Split, rukovodstvo takmičenja imalo bi vrlo zanimljiva alternativna rešenja. Naime, već sada tri kluba poseduju finansijska i infrastrukturalna rešenja koja ispunjavaju abaligaške standarde.

Sarajevski Sparsi poseduju odličan hotel sa pet zvezdica i halu od pet hiljada mesta. Takođe, imaju podršku Federacije BiH i finansijski kapacitet od milion do dva miliona evra. U Sarajevu su pritom željni utakmica protiv Crvene zvezde i Partizana i bez sumnje bi mečevi sa srpskim velikanima bili spektakularni u prestonici BiH.

Istovremeno, slovenački Helios ima finansijsku potporu jedne japanske kompanije i spreman je da prihvati eventualni poziv, baš kao i Zlatibor koji diplomatskim putem pokušava da se domogne ABA lige kao zvanični šampion ABA2, uprkos tome što su propisi više nego jasni.

Postoje i mišljenja prema kojima je sazrelo vreme da srpski klubovi istupe iz ABA lige koja je iscrpela sve svoje resurse. Iako su kvalitativni odnosi Zvezde i Partizana i ostalih srpskih klubova nesagledivi, finansijska moć neuporediva, ambicije dijametralno različite razmišljanja vode u pravcu da bi hale u Subotici, Leskovcu, Nišu, Novom Sadu bile pune prilikom gostovanja večitih rivala, kao i da bi Zvezda i Partizan bili sposobni da veću šansu daju mladim igračima.

To bi podrazumevalo i da njihovi budžeti budu manji i da se odreknu nekih većih kompeticija u Evroligi, ukoliko bi u njoj uopšte i nastupali. ABA liga je jedino domaće takmičenje koje ima bilo kakve relacije sa Evroligom i prednost prilikom davanja jednog mesta (ne i garancije) i u slučaju istupanja srpskih klubova večiti rivali morali bi da se sami bore i lobiraju za poziciju u elitnom društvu.

U ligi od osam srpskih klubova, osim pet abaligaških, mesta bi bilo za još tri snage Zlatibora, kraljevačke Sloge, zemunske Mladosti, užičke Slobode… FMP i Mega sigurno nisu kadri i sposobni da ulažu veća finansijska sredstva, čačanski Borac već godinama unazad ima limitiran budžet dok svi ostali klubovi ne mogu da funkcionišu u finansijskom obimu većem od nekih 100 do 250 hiljada evra po sezoni. Posledično, Crvena zvezda i Partizan trebalo bi da finansijski nazaduju i odreknu se najvećih mogućih ambicija kako bi drugi “napredovali”.

– Mislim da je ABA liga iscrpela sve svoje resurse, da je dostigla maksimum i da ovo što gledamo nije ono što smo očekivali. Prepuna je inostranih igrača prosečnog kvaliteta, poseta na utakmicama je vrlo slaba i sam kvalitet igre je upitan. Finansijska razlika između Zvezde i Partizana u odnosu na ostale domaće klubove je nikad veća i tu bi nešto trebalo da se menja. Večiti rivali bi, u domaćoj ligi, sa racionalnijim budžetima ulagali više u talentovane naše igrače. Mislim da su previše uložili da bi bili samo deo Evrolige. Naravno, oni ne žele da sa manjim budžetima budu učesnici samo domaće lige, ali žao mi je, morali bi da se naviknu. Umesto da smo mi pokrenuli inicijativu izlaska iz ABA lige i formiranja domaćeg prvenstva, dozvolili smo da čekamo da takve poteze povuku Hrvati. Ali dobro, i da se na taj način raspadne ABA liga ne bi bio problem – stava je Dragoljub Ljuba Vidačić, nekadašnji košarkaš Crvene zvezde i Partizana.

Moguća i tužba za hrvatske klubove

Iako napismeno nemaju nikakvu obavezu plaćanja penala ukoliko napuste ABA ligu, Cibona i Zadar mogli bi da budu tuženi od strane samog takmičenja Privrednom sudu u Hrvatskoj. Kao jedni od 11 klubova vlasnika ABA lige, koja je registrovana kao ortačko društvo, oni odgovaraju svojom imovinom za potencijalno nanetu štetu ligi. S tim u vezi, Liga bi mogla da ih tuži zbog ekonomskih razloga, smanjenog tržišta, planiranog profita sponzora samog takmičenja….