Real i Barselona bez večih eksperimenata kreću u misiju osvajanja Evrolige

Nedavno je otkriveno da je akumulirani minus Real Madrida u poslednje četiri godine veći od 100 miliona evra. Najveći napravljeni datira iz poslednje takmičarske godine (31 milion), a loše poslovanje uslovljeno je i krizom prouzrokovanom korona virusom.

S tim u vezi, Real se tokom leta opredelio da daleko racionalnije posluje, pogotovo jer je iz „centrale“ došlo naređenje da se budžet smanji za takmičarsku 2022/23.

Ćus Mateo, višegodišnji pomoćnik Pabla Lasa, definitivno je kooptiran na mesto šefa struke, nakon što se uprava kluba na neslavan način rastala sa Lasom, posle više od decenije uspešne saradnje.

Real je sačuvao nukleus ekipe iz prošle sezone, koja je nadograđena dovođenjem Marija Hezonje, Džanana Muse i Petra Kornelije.

Možda i najveći benefit Real bi mogao da dobije od povratka iskusnog plejmejkera Serhija Rodrigeza, koji se posle šest godina vratio u redove „kraljevskog kluba“.

Zbog nagomilanog kalendara, planiranih 85 utakmica u takmičarskoj godini, Madriđani su se opredelili da na svakoj poziciji imaju minimum tri opcije.

Trenutno je u rosteru šesnaset igrača, ne računajući one najmlađe Elija Ndiajea i Asijera Miguela.

Sa novajlijama su mahom potpisivani dvogodišnji ugovori. Hezonja i Musa trebalo bi vremenom da se izbore za uloge i minutaže na mestima beka-šutera i niskog krila, na kojima je konkurencija poprilična.

Musa je stigao u Madrid, odbivši konkretnu ponudu Valensije, kao MVP ACB lige za prošlu sezonu.

Rudi Fernandez, Serhio Ljulj, Alberto Abalde, Fabijan Kozer, Adam Hanga predstavljaće hrvatskom i reprezentativcu Bosne i Hercegovine najveću konkurenciju.

Obojici je objašnjeno prilikom dolaska da je ideja da sa njima prošireni roster dobije na kvalitetu i da će tokom sezone dobiti priliku da se nametnu i izbore za veću minutažu.

Projektovan budžet Reala ne bi trebalo da bude veći od 28 miliona evra. S obzirom na iskustvo tima i činjenicu da je većina osvajala kako domaće trofeje, tako i Evroligu, slične ambicije imaće i u takmičarskoj 2022/23.

Balast bi mogle da predstavljaju godine najiskusnijih igrača: Kozer, Rudi, Ljulj, Rodrigez, Rendolf duboko su u četvrtoj deceniji života.

Takođe, hroničnih problema sa povredama imaju pomenuti Rudi Fernandez, Serhio Ljulj, Entoni Rendolf, a na zdravstvene probleme nisu imuni ni Serhio Rodrigez, odnosno Fabijan Kozer.

U poslednjih deset godina, Real je šest puta bio prvak Španije, u tri navrata je osvajao duplu krunu i dva puta Evroligu.

U sličnom ambijentu i Barselona je tokom leta izvršila rekompoziciju ekipe.

Akumulirani dugovi Katalonaca možda su i još veći, a najveća su potraživanja igrača kojima su, usled krize izazvane korona virusom, revidirani ugovori.

Gro njih pristao je tada na smanjenje plata, pisano je i do 50 odsto, uz klauzule u kojima je obećano da će sve biti vraćeno kada se klub finansijski oporavi.

U odnosu na Real, Barselona je na intenzivniji način obavila prelazni rok, potrošivši znatno više novca prilikom potpisivanja ugovora sa Janom Veselim, Nikolom Kalinićem, Tomašom Satoranskim, Majkom Tobijem i Oskarom da Silvom.

Doveden je i vrlo zanimljivi igrač spoljne linije, Oriol Pauli iz Andore, ali prevashodno zbog pravila o broju stranaca u domaćem prvenstvu (maksimum šest inostranih igrača).

Sa većinom su ugovori oročeni na dve godine, osim sa povratnikom Satoranskim, koji se obavezao na četvorogodišnju saradnju.

Barsa je, izuzev Da Silve, nukleus tima nadogradila prekaljenim evroligaškim imenima, odnosno Satoranskim, koji je od 2016. tražio adekvatnu afirmaciju u NBA okvirima, promenivši pet klubova.

Veseli, Kalinić i Satoranski nagrađeni su milionskim ugovorima po sezoni (Kalinić u Zvezdi zaradio oko milion evra prošle sezone), dok će Da Silva i Tobi sigurno primati više nego što su prošle sezone u Albi, odnosno Valensiji.

Pisanja pojedinih španskih medija naovde na pomisao da bi nastupajuća, mogla da bude i presudna sezona Šarunasa Jasikevičijusa na klupi Barselone.

Očekivanja od litvanskog stručnjaka bila su znatno veća, posebno jer je nesklad između uloženih sredstava i osvojenih titula u poslednje dve godine popriličan.

Barsa je osvojila jednu domaću titulu, dok u Evroligi nije bila kadra da dođe do toliko željene treće u istoriji kluba.

Uprkos povratku Satoranskog i ostanku Laprovitole, odnosno Jakubaitisa pozicija organizatora igre možda je i najupitnija, naročito jer se i na Evropskom prvenstvu pokazalo da litvanski organitator igre, bez obzira na to što ima 21 godinu, dosta oscilira u igri.

Satoranskom je šut uvek bio upitan, međutim, defanzivno, njegovim povratkom Barsa bi trebalo da dobije na čvrstini na perimetru.

Najveći napredak trebalo bi da bude viđen na poziciji krilnog centra. Nikola Mirotić je prethodnih godina bio bez konkretne podrške, a Barsa igrača sposobnog da širi igru.

Dolascima Da Silve i Kalinića Jasikevičijus bi trebalo da dobije više opcija, veću kreativnost i znatno bolji protok lopte.

Takođe, sa Veselim bi igra u piku mogla da bude neuporedivo konkretnija, dok će Šanli i Tobi biti centri sposobni da pogađaju sa distance prilikom otvaranja u širinu u pik end rolu.

Tobi je veoma inteligentan i svestran centar, a sa oporavljenim Higinsom, odnosno šuterski raspoloženim Kjurikom Barsa bi trebalo da bude veoma potentna u napadu.

Imperativ odlaska na fajnal-for Evrolige se podrazumeva, kao i osvajanja titule u prvenstvu Španije.