Real na minus 18 bio na aparatima: Kako je Partizan „iscepao“ kartu za Kaunas?

Startne pozicije pred odlučujuću utakmicu u Madridu nisu bile iste. Posle vraćenih brejkova, košarkaši Reala bili su u psihološkoj prednosti, ali osetno oslabljeni, može se čak konstatovati i kadrovski devastirani u centarskoj liniji neigranjem Geršona Jabuselea, Gabrijela Deka i Vensana Poarijea.

Valter Tavares ostao je bez pomoći najvažnijih saigrača, što je bio razlog da kao starter majstoricu počne devetnaestogodišnji Eli Endijae, talentovani polaznik Realove škole, koji tokom sezone gotovo da uopšte nije ni igrao.

Na drugoj strani, Partizan je pripremu za petu utakmicu obavio bez pomoći povređenog Alekse Avramovića, ali osokoljen povratkom Kevina Pantera, nakon dve utakmice pauze zbog suspenzije.

I u trećem meču u Madridu videlo se koliko igra Partizana u napadu zavisi od vrsnog američkog beka, možda i previše za standarde ekipe koja je bila nadomak plasmana na Fajnal-for u Kaunasu.

Kako se odvijala čitava serija, tako je i majstorica imala nesvakidašnji tok koji će se još dugo prepričavati.

Teško je shvatiti kako je Partizan ispustio plus 18, odnosno kako se Real uopšte vratio nakon što je u prvih 20 minuta bio na „aparatima“ bez bilo kakvih znakova oporavka.

Pred start treće deonice imao je samo 22 odsto uspešnosti sa distance, bez ijednog poena u fazi tranzicije, tačnije igre na otvorenom terenu.

Valter Tavares je pritom bio opterećen sa tri faula, a kada je četvrti napravio na 4:07 pre kraja treće deonice, činilo se da će crno-beli u što kraćem periodu odigrati akciju u kojoj će naterati gorostasa sa Zelenortskih Ostrva da skrivi i peti – isključujući.

Takav scenario ipak nije viđen, što je bio jedan od ključnih razloga povratka Reala u drugom poluvremenu. Iako je meč završio sa 12 poena, Tavares je imao nemerljiv uticaj na igru u napadu; crno-beli su u drugih 20 minuta primili čak 59 poena, nemajući rešenja za Tavaresove blokade, pogotovo one napravljene na perimetru.

Bekovi Partizana neretko su bivali u diskomunikaciji sa svojim saigračima na petici, a čini se da je Jam Madar naročito bio slab i nedovoljno agresivan.

Buđenje Serhija Rodrigeza u drugom poluvremenu direktno je povezano sa lošom odbranom Partizana na perimetru. Trideset sedmogodišnji plejmejker, koji je čitavu sezonu igrao ispod proseka, ispostavio se ključnim igračem, ne samo sinoć, već i u četvrtom meču, u kome je imao čak sedam asistencija.

Ćaćo Rodrigez je od svojih 19 poena, čak 13 ubacio u ključnih deset minuta meča (poslednja četvrtina), ostvarivši i dve asistencije, mahom lako rešavajući situacije u kojima bi Tavares na nekih sedam metara od protivničkog koša postavljao blokade a on kašnjenje u preuzimanju koristio za egzekuciju na polaganju.

Madar je defanzivno bio neprepoznatljiv, bez obrisa njegove karakteristične agresivnosti na liniji dodavanja, dok je Egzum u ključnom periodu bio opterećen sa četiri lične greške.

U pregršt defanzivnih situacija spoljna linija Partizana bivala je u potpunoj diskomunikaciji, bez jasnog automatizma ko i kada preuzima u zavisnosti od protivničkih akcija.

Na 1:20 do kraja treće deonice, Partizan je imao, činilo se kapitalnih 60:75. Ipak, za manje od 60 sekundi Real je napravio seriju 9-1 i momentalno promenio momentum utakmice.

Egzum je na startu poslednje deonice napravio četvrti faul zbog čega je morao da izađe iz igre, u koju se vratio na neka tri minuta pre kraja meča.

U datom periodu, Rodrigez se pretvorio u svoju najbolju verziju u kojoj je fantastično čitao sve defanzivne nedostatke Partizana, kašnjenja u blokadama, loša čitanja u protoku lopte, mis-meč situacije.

Ćus Mateo je osetio trenutak, na teren je poslao „tešku artiljeriju“ svestan da preokret mogu napraviti oni koji su takve scenarije mnogo puta već pisali u svojim karijerama.

Uprkos tome što se kroz čitavu seriju poprilično mučio, u najbitnijim momentima pete utakmice Serhio Ljulj je sa dve trojke verovatno zadao udarce težine šah-mat poteza.

Ključna su bila i dva ofanzivna skoka Rudija Fernandeza za ponovljene napade Reala u poslednja dva minuta meča.

Napad Partizana bez Pantera nije ni postojao

Da je ubedljivo najbolji košarkaš Partizana, Kevin Panter je pokazao i u majstorici. Iako nije igrao u trećem i četvrtom meču čim se vratio ponovo je pogađao iz teških pozicija, u situacijama kada njegovi saigrači apsolutno nisu imali ideju kako da dođu do egzekucije.

Kapiten crno-belih meč je završio sa 28 poena i tri asistencije. Sve dok je bio najbolja verzija sebe, Partizan je delovao kao „parni valjak“ koji će iz Madrida trasirati put ka Kaunasu.

Neverovatnih plus 18, crno-beli su stekli u drugoj deonici u kojoj je Panter ubacio čak 12 poena. Zbog njegove preciznosti Real se nije tako lako opredeljivao da stane u zonu.

Panter je do poluvremena već imao 16 poena, šutirajući sjajnih 3/5 za tri poena i to uglavnom iz zahtevnih pozicija, onih u kojima njegovi saigrači ni ne pomišljaju da se podignu na šut.

Kada je u ranoj fazi treće četvrtine ubacio još dve trojke i to u napadima u kojima je „curilo vreme“ a Partizan ostajao bez ideja, činilo se da će brojati preko 30, međutim od 5:08 u trećoj deonici pa sve do kraja utakmice Panter će dati još svega šest poena.

U tom podatku nalazi se i ključni „napadački“ razlog Partizanovog potonuća. Ostao je Amerikanac i bez kreacije što je negde nagnalo rivala da izvesno vreme postavi zonu u odbrani, sa povremenim prelascima na odbranu „jedan čovek četiri zona“ sa „flasterom“ na Panteru.

Pokušao je trener Obradović da na zonu odgovori niskom petorkom, sa Zekom Ledejom na pet, kako bi dobio na dodatnoj širini i mogućnosti da Tavaresa iskažnjava njegovim šutem sa distance, međutim, iako su benefiti u napadu bili solidni, u odbrani je Amerikanac trpeo veliko opterećenje.

Real se u zoni opredeljivao da pušta pas ka igračima u ćoškovima kako bi sprečio povratne pasove prilikom kojih je Panter najopasniji.

Iako je šuterski Partizan bio izvrstan, sa 15 ubačenih trojki na 51,7 odsto uspešnosti, kapitulirao je jer ostao bez produkcije pod košem sa svega 37,5 odsto preciznosti za dva.

Lesor i Ledej ka primarni centarski tandem, ubacili su 13 odnosno devet poena, a pritom je francuski centar iz pika u drugom poluvremenu dao samo dva poena.

Kada se na njihov učinak doda još samo četiri poena Smailagića defanzivni učinak Tavaresa dobija na dodatnoj vrednosti.

Uprkos tome što su Realu nedostajale dve vrsne četvorke (Jabusle i Dek) Ledej, u odnosu na četvrti susret, gotovo da nije koristio igru leđima na niskom postu protiv Marija Hezonje.

Tome je doprinela zona Madriđana, ali se u prkos tome očekivao daleko veći učinak američkog košarkaša.