Realov prsten nedodirljivosti u Parizu

Sve do finala u Parizu, na svakom meču u „plej-ofu“ primao je golove i pred meč sa Liverpulom bio svestan stvorenog odijuma u javnosti da se nezasluženo domogao prilike da dođe do trofeja.

„Crveni“ su istovremeno bili željni revanša za izgubljeno finale 2018. međutim sve te minuseve Real je pretvorio u motivaciju; pronađeni Talisman na vreme je stavio oko vrata Tibu Kurtoi i mirno sačekao trenutak nepažnje Liverpulove odbrane da golom Vinisijusa po 14. put postane klupski prvak Evrope.

Ostaće u etru utisak da su Madriđani savršen spoj iskustva, motivacije i sreće iskoristili da urade nešto što na terenu nije bila refleksija čistog fudbalskog kvaliteta.

Od dvomeča sa PSŽ-om u osmini finala, pa sve do finalnog meča protiv Liverpula, Real je mahom bio u podređenom položaju; inferioran u modernim parametrima poimanja fudbalske igre: posed lopte, visok presing, stvorene prilike, oduzete lopte na sredini terena međutim i dovoljno iskusan i zreo da upornost i neustrašivost na svakom novom poglavlju pretvara u rezultatski savršen kraj.

–  Tako smo ponosni na ovaj tim. Zasluženo smo osvojili duplu krunu. Meč je bio težak, ali uvek je tako u Ligi šampiona, posebno u finalu. Izuzetno mi znači osvajanje Lige šampiona po drugi put ovde u domovini – bili su utisci izvanrednog Karima Banzeme.

Francuski reprezentativac alžirskih korena odigrao je sezonu života u svojoj 35. godini. Sa 17 golova najbolji je ovosezonski strelac u Ligi šampiona i nenadmašan u nokaut fazi sa 10 pogodaka.

Zbirno, ove sezone učestvovao je u 54 golova Madriđana, a on i Vinisijus su u evropskim okvirima jedan drugome namestili čak osamnaest prilika za gol.

Koliko je Real umešan u Ligi šampiona, bez obzira na generaciju, sastav, „zvezde“ u timu pokazuje i činjenica da u finalima nikada nije poražen.

U Parizu je bilo čak osmo koje je uspešno rešio pod nazivom Liga šmapiona. Takođe,  u prestonici Francuske postalo je i definitivno jasno da je u pitanju možda i najbolja generacija ikada, potvrđena u podatku da je Real u poslednjih osam godina nestvarnih pet puta podizao „uška“.

Iako je Vinisijus postigao jedini gol u finalu, reditelj je u krupnom kadru, odmah nakon poslednjeg sudijskog signala, držao Tiba Kurtou, golmana Reala, koji je protiv Liverpula imao čak devet uspešnih intervencija.

Statistički podatak vezan za broj intervencija dvojice golmana na putu ka finalu negde najbolje i odslikava razliku u stilovima igre i količini sreće koja je pratila Liverpul i Real.

Naime, do meča u Parizu, Alison Beker imao je ukupno 14 intervencija, a Kurtoa čak 50, sa devet u finalu, razlika je toliko velika da je potpuno jasno zbog čega ni najupućeniji u tajne fudbalske igre ne mogu da pronađu šifru pod kojom su Madriđani došli do pijadestala nedodirljivosti.

Potvrde radi, napredna statistika je otkrila da je pred finale Real, u odnosu na šanse rivala u nokaut fazi, trebalo da po meču prima čak 2,2 gola, naspram Liverpulovih 0,6.

– Toliko godina, toliko rada. Došao sam u klub mog života. Video sam mnoge da me kritikuju. Pokazali smo ko je kralj Evrope. Niko nije mogao da mi oduzme želju da osvojim Ligu šampiona. Morao sam da zaustavim Salaha, bilo je ludo. Žao mi je jer u nedelju nisam bio na bratovoj ženidbi, ali će u ponedeljak izaći pred matičara i tada ću biti uz njega – otkrio je Kurtoa koliko je važan porodični događaj morao da propusti zbog nečega što je uveselilo, ipak, daleko veći auditorijum na planetarnom nivou.