Red dobrih, dva reda loših stvari

A da smo se pre toga, kao svake godine od osamostavljivanja Srbije, nagledali mnogo toga dobrog i ništa manje lošeg u našem loptanju.

Videli smo neke nove talentovane klince poput Filipa Stuparevića (Voždovac), Dejana Joveljića (Crvena zvezda), Strahinje i Lazara Pavlovića (Partizan)… uživali u drugoj mladosti pojedinaca kao što je Nikola Drinčić (Radnički iz Niša), dobili novog „kralja strelaca“ u liku njegovog klupskog kolege Nermina Haskića i debitante u A reprezentaciji (Milan Pavkov, Nemanja R. Miletić)… Ali, smo zato svedočili utakmicama sumnjivog toka i epiloga (nabrajanje bi potrajalo).

Grubim sudijskim greškama čak i u potpuno čistim situacijama, primitivnim i(li) u fine reči upakovanim (nekada vrlo osnovanim, a ponekad skroz besmislenim) optužbama na račun rivala, arbitara, Saveza, države, medija, pa čak i sopstvenih navijača… Nisu izostali ni obračuni na tribinama. Trenerska vrteška je ponovo radila punom parom, posebno u Partizanu gde su stručni štab vodila četiri čoveka. Ni erozija posete nije zaustavljena, kao što se nije prekinulo s praksom igranja na tuđim stadionima (zbog neuslovnosti svojih) i pomeranja termina utakmica.

U takvim uslovima opet se najbolje snašla Crvena zvezda. Zato što je imala retko veliki budžet za pojačanja za naše prilike; dobro selektirala ekipu čiji je rezervni sastav bio jedno, dva koplja ispred konkurencije; njen trener Vladan Milojević nije imao pardona ni prema Liverpulu, Pari Sen Žermenu i Napoliju u Ligi šampiona…

A kada bi hodala po ivici remija ili poraza u SLS imala je više sreće nego pameti, pa i sudijske blagonaklonosti. Radnički nije ostavljao bez daha svojim fudbalom, šta više i izabranici Nenada Lalatovića su povremeno „na gurku“ arbitara osvajali bodove, ali su u konačnom plasmanu zasluženo razdvojili beogradske večite rivale. Rezultatski pomak u Evropi, pre toga, samo se uklapa u utisak da duvaju neki novi vetrovi u klubu sa „Čaira“.

Navijači trećeplasiranog Partizana prizivaju tornado u kancelarijama uprave, smatrajući njenu politiku za glavni uzrok teškog takmičarskog sunovrata u šampionatu (devet remija, osam poraza), negledljivo očajnu igru, menjanje trenera kao košulja, debeo minus u kasi… Ni (u) finišu izdejstvovan izlazak u Evropu i napabirčen novac za UEFA licencu nisu stišali zahteve za ostavkama, a eventualna odbrana trofeja u nacionalnom Kupu (ovog četvrtka protiv Crvene zvezde) samo bi dala veštačko disanje klubu iz Humske.

Drugo najveće iznenađenje/razočarenje je osma pozicija Vojvodine, čiji slobodan pad traje godinama i nikako da se nađe neko ko će da ga zaustavi.

Čukarički, Mladost, Napredak i Proleter su suprotni, svetli primeri. Idemo redom: privatni superligaš sa Banovog brda ponovo je završio u kvalifikacijama za Ligu Evrope, a čvrsta organizacija i finansijski mir ostali su magnet igračima; Lučanci i Kruševljani su opet završili u „gornjem domu“, a prvi su stigli i do polufinala Kupa; novosadski imenjak ugašenog zrenjaninskog velikana pokazao je da nije tek tako postao deo elite.

Ekipe iz „donjeg doma“ su manje ili više podbacile. Posle nekih lepih rezultata u UEFA kvalifikacijama Spartak je potonuo u domaćim vodama, a Voždovac su prečesti prazni hodovi koštali redovnog probijanja u plej-of, dok je Radnik iz male Surdulice uspeo da postane stabilan superligaš. Mačva i Rad su hteli više od opstanka u Superligi, ali su morali da se zadovolje time što nisu sišli stepenik niže.

Dinamo ima predsednika, trenera, ekonoma… u jednom čoveku – Draganu Antiću, a on bez pardona proziva sudije, šamara svoje igrače, veliča Srpsku naprednu stranku i predsednika države Aleksandra Vučića, međutim i s njim takvim, a bez odbeglog asistenta šefa struke – čuvenog Saše Ćurčića, uspeo je da u prolećnom delu sezone nakupi bodove za baraž. Bačka i Zemun nisu bili takve sreće ili pameti, pa moraju da se uhvate u prvoligaško kolo.

Konačan plasman

1. Crvena Zvezda 60

2. Radnički 48

3. Partizan 42

4. Čukarički 39

5. Mladost 34

6. Napredak 28

7. Proleter 22

8. Vojvodina 22

9. Radnik 28

10. Spartak 27

11. Voždovac 25

12. Mačva 25

13. Rad 23

14. Dinamo 23

15. Zemun 21

16. Bačka 18

Inđija i Dinamo u baražu

Inđija je iskoristila prednost domaćeg terena i trijumfom u finalu baraža Prve lige, na penale protiv Radničkog iz Kragujevca 3:0 (1:1, 1:1), domogla se doigravanja za najviši rang takmičenja. Tako su Šumadinci treću sezonu zaredom izvisili za povratak u Superligu, dok će Inđija taj status probati da vrati protiv Dinama, 22. maja na svom stadionu i 26. maja u Vranju. U Superligu su već ušli debitant TSC iz Bačke Topole i povratnik Javor (Ivanjica).

Više penala nego isključenja

Statistika kaže da su sudije duplo više puta pokazale na belu tačku – 101 put (najviše penala za Crvenu zvezdu i Radnički) nego crvenih kartona (50). Zato su žuti padali kao konfete (1.324), a nije nedostajalo ni golova (696) u 296 mečeva.

Zvezda nosilac i u drugom kolu

U finišu prvenstva dobijen je drugi tandem superligaških predstavnika u letnjim borbama za UEFA takmičenja. Partizan i Čukarički idu u trku za Ligu Evrope, baš kao i viceprvak Radnički (N), dok će Crvena zvezda probati da ponovi senzaciju od pre 12 meseci, kada je ušla u Ligu šampiona, a onda uzela neverovatna četiri boda u „grupi smrti“.

Crvena zvezda će u kvalifikacijama za Ligu šampiona biti nosilac i u drugom kolu, i to zato što je Pjast, a ne Legija, postao šampion Poljske. Zvezda se u drugom kolu kvalifikacija sigurno neće sastati sa Seltikom, Kopenhagenom, Dinamom iz Zagreba, BATE Borisovom, Astanom, APOEL-om, Karabagom, Mariborom i Ludogorecom, dok su mogući rivali Slovan, TNS iz Velsa, Škendija, Dudelanž, Dandalk, Helsinki, Rozenborg, Šerif i Makabi.

U prvoj rundi crveno-beli mogu da igraju sa Saburtalom iz Gruzije, Rigom, Toršavnom, Linfildom, Valuron, Partizanima iz Tirane, Sutjeskom, Kalju Nomeom iz Estonije, Ferencvarošem, Klužom, Valetom, Sarajevom, Pjastom, Suduvom, Pjunikom ili pobednikom pretkola.