Red sjaja, red očaja

Po različitim fudbalskim parametrima, klub s toliko promenjenih trenera u prošloj sezoni, velikim letnjim tumbanjem sastava, tako siromašnim budžetom i preskromnom „klupom“ nije ni trebalo da uđe u Ligu Evrope, a posebno ne da se do pretposlednjeg kola grupne faze bori za proleće u istoj, ali sve to ne može ublažiti gorak ukus posle dve ispuštene pobede protiv ključnog takmaca AZ Alkmara.

Prvo u Beogradu, a onda i Hagu crno-beli su imali bolju taktiku, brojnije šanse, igrača više… da bi na kraju, kao da je đavo ušao u njih, sami isekli granu na kojoj su sedeli.

Otuda dovoljno razloga i za gromke aplauze i za žestoke kritike timu iz Humske, gde je ove jeseni i jedan Mančester junajted bio sateran uz zid, pre nego što je odneo (ne)zaslužene bodove iz Beograda.

– Jedini način na koji naše ekipe mogu da igraju u Evropi je ono što je Partizan odigrao u Hagu, s orijentacijom na kontranapade, jer suludo bi bilo očekivati da posedom lopte kontrolišemo mečeve. S druge strane, opet se pokazalo da onaj što se ispromašuje na kraju ne prođe kako treba. U prvom poluvremenu je bila savršena realizacija, s dva pogotka iz dva udarca u okvir gola. Početkom drugog imao je brojčanu nadmoćnost u tri, četiri brza prelaza na njihovu polovinu terena, protivnik je bio zreo da još neku kapitulaciju, ali su sebičnost ili nešto drugo sve odneli u vetar. U našoj ligi možeš da stvoriš 20 šansi za dva gola, ali preko se to jednostavno ne prašta – objašnjava za Danas nekadašnji trener „parnog valjka“ Vladimir Vermezović.

Čovek u čijoj eri je prekinuta praksa decembarskih ispadanja iz UEFA takmičenja ima stručno viđenje fudbalskog samoubistva crno-belih u Holandiji.

– Mislim da smo pogrešili što smo se branili blizu gola, u čemu vidim ključni uzrok neuspeha. Takođe, posle drugog gola nismo više imali igrača na terenu kadrog da iskreira opasnu akciju na AZ Alkmarovoj polovini, jer su Natho i Suma pre toga izvedeni iz igre. Sve to ide u rok trenerske službe, nekada vam izmene budu pun pogodak, kao u slučaju našeg holandskog kolege, a nekada kao Milošević pogrešite s tim izborom Savo je ispao džentlmen što je svu krivicu preuzeo na sebe, mada to nije uvek dobro, a samo svlačionica zna šta je posle ovog meča rekao svojim saradnicima i ekipi. To nije za štampu.

Mnogi su skloni da veći deo krivice svale na pleća golmana Vladimira Stojkovića, jer je očajno reagovao kod prvog gola, a kapitenu to nije prvi put ove sezone da brani ispod nivoa (do skora) najboljeg srpskog čuvara mreže u poslednjih 10-ak godina.

– Moja filozofija kaže da golman nikada nije kriv ili barem ne koliko 10 igrača ispred njega. Čim on mora da te vadi znači da nešto ne štima, a to već treba da bude predmet detaljne analize. I bez toga ne bih „pucao“ u Stojkovića. Ne upirite prstom u čoveka posle toliko svega što je uradio za Partizan.

Naš sagovornik se nada da će ekipa dati sve od sebe da u preostalom duelu sa Astanom još kojim bodom popravi klupski i nacionalni koeficijent u UEFA poretku, ali podvlači crtu i pre tih 90 minuta, kroz dve nedelje u Beogradu.

– Ostavljen je dobar utisak u Evropi. Bilo je to jedno lepo putovanje, ali nismo još takmičarski spremni za velike stvari. Za to je potrebno da ekipa bude tri, četiri godine u istom sastavu, a ne da se menja od jednog do drugog prelaznog roka. Da je drugačije sada bih rekao da će ovo iskustvo doneti određene pouke, ali ko zna s kim od ovih momaka će se u sledeće kvalifikacije.

Bivši Partizanov defanzivac Milivoje Ćirković na isti način vidi i komentariše krah u Holandiji, jer je u ovom slučaju remi ravan porazu.

– Normalno je da sam razočaran epilogom utakmice, jer smo sve do 72. minuta fantastično igrali i bili tako blizu toga da protiv Astane stavimo šlag na tortu, a onda smo sami sebe ostavili bez evropskog proleća. Sve smo imali u rukama do te prečke AZ Alkmara, a onda sve proćerdali. Više je uzroka, za moj pojam. Prvo, opet smo imali previše neiskorišćenih šansi – najviše zbog sebičnosti. Kao na startu drugih 45 minuta, kada prvo Suma nije uposlio Sadika ili Asana, a onda ni Sadik nije loptu poslao bolje postavljenima Tošiću ili Asanu. Druga stvar je fizička spremnost naših igrača. Nebitno je da li su izvedeni momci sami tražili izmene ili je Savo procenio da nemaju više snage, jer izgleda da ne mogu da izdrže svih 90 minuta. Začudilo me je i to što nisu ušli mali Stevanović ili recimo Ivanović, mada verujem da je trener imao najbolju nameru, tj. hteo da osigura vođstvo. Video je i on da nam se igra raspala posle te prečke, pokušao da spreči neke stvari… Na žalost, sve loše se skupilo u tih 20-ak minuta, kada je na terenu postojao samo jedan tim. I to nije bio Partizan.

Za izvođača ključnog penala za premijerni ulazak u Ligu šampiona, od početka njenog sadašnjeg formata, dešavanja u 87. i 92. minutu su košmari koje nije ni pod tačkom razno očekivao.

– Više me boli drugi nego prvi primljeni gol. Smanjenu prednosti prethodile su loša orijentacija i totalna dekoncentracija Stojkovića, ali i pogrešno postavljanje Uroševića i Pavlovića, dok izjednačenje ide na dušu maltene celog tima. Imaš pun šesnaesterac svojih ljudi i dozvoliš da lopta nađe put do mreže. Ne ide ….

Pa ipak, poput svog nekadašnjeg šefa i on daje prelaznu ocenu Partizanu za evropsku sezonu 2019/2020.

– Na kraju balade, više sam zadovoljan nego nezadovoljan. Setimo se gde je klub bio pre samo nekoliko meseci. Potpuno potopljen… A, sa Savom je osvojen Kup i sve do poslednjeg trenutka se bilo u igri za nokaut fazu Lige Evrope. Sada smo na drugom, boljem nivou. Još kada bi to bilo iskorišćeno u prvenstvu, bez obzira na to što je takvo kakvo je… – zaključuje Ćirković.

U Šabac po „lek“

Uvek je psihološki komplikovano i teško vratiti se u srpsku fudbalsku kolotečinu i žabokrečinu posle mečeva u Evropi, ali LingLong Tajer Superliga je bila i ostala realnost Partizanovih fudbalera, pa će na nedeljnom gostovanju u Šapcu morati da pokažu da su jaki u glavama. Mačva se čini kao idealan „lek“ za migrenu od Lige Evrope, jer posle 17. kola ima 12 poraza i samo pet remija, ali ne bi bilo prvi put da „ranjeni lav“ bude plen za slabijeg od sebe.