Reprezentacija gost Kipra prvi put posle tri zimske utakmice: Kako je prošao Miljanićev samostalni debi i zašto se 1989. igralo u Atini?

Poslednja tri susreta tamo bili su takođe prijeteljski kao večerašnji (18 časova), a i zimski. Igralo u februaru, ali u povoljnijim vremenskim uslovima u to doba godine nego kod nas.

U Nikoziji Srbija je 2009. pod selektorom Radomirom Antićem pobedila s 2:0 golovima Milana Jovanovića (25) i Danka Lazovića (42), a 2013, u prethodnom duelu na Kipru, s 3:1 pod Sinišom Mihajlovićem pogocima dva Dušana – Tadića u 32. i 47. minutu i Baste u 70.

Kad je državni tim, koji se nije kvalifikovao za Evropsko prvenstvo u Poljskoj i Ukrajini 2012, Radovan Ćurčić preuzeo od Vladimira Petrovića Pižona, početkom te godine susret je bio u Larnaki kao i sada, ali na drugom stadionu. Mreže su ostale mirne.

Na tom objektu je lokalni kiparski prvoligaš AEK bio domaćin do 2016. Zatim se preselio na novosagrađeni „Jorgos Karapatakis“ (ime u čast oca predsednika kluba), koji ima oko 8.000 mesta i koštao je 10 miliona evra. Prepoznatljiv je po žuto-zelenim sedištima u klupskim bojama. Tu je večerašnji meč.

Pre tih zimskih utakmica Kipar se dvaput kao domaćin sreo s jugoslovenskom reprezentacijom, ali u takmičarskim okršajima.

Prvi je bio u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Italiji 1980.

„Plavi“, koji prethodno nisu otišli na Mundijal u Argentini 1978, počeli su loše.

Izgubili su u oktobru 1978. i od Španije u Maksimiru (2:1) i od Rumunije na stadionu Steaue u Bukureštu (3:2).

Nacionalni tim je zatim preuzeo Miljan Miljanić posle njegove dvogodišnje pauze iza posla u madridskom Realu i pet godina posle poslednje utakmice na klupi reprezentacije, ali u selektorskoj komisiji na Svetskom prvenstvu u Zapadnoj Nemačkoj 1974 (u kolektivnom stručnom štabu bio i ranije).

Samostalni debi je imao na Kipru 1. aprila 1979.

Jugoslavija je u Nikoziji pobedia s 3:0.

Debitant Zlatko Vujović, hajdukovac, postigao je prva dva gola (41, 78).

U 87. minutu jedan domaći igrač je nespretno i sapeto na centaršut u kiparski šesnaesterac malte ne smečovao loptu rukom. Ivica Šurjak je bio neumoljiv s bele tačke.

Miljanićevi izabranici su pobedili i u sledeće tri utakmice, ali je prednost prvoplasiranih Španaca ipak ostala nedostižna.

U kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1990, opet u Italiji, Jugoslavija je protiv Kipra igrala poslednji meč, bez takmičarskog značaja, jer je pod vođstvom Ivice Osima već izvadila kartu za Apenine.

Pobedila je u oktobru 1989. s 2:1 golovima dva Makedonca iz redova večitih rivala – partizanovca Vujadina Stanojkovića (5) i zvezdaša Darka Pančeva (50). Kiprani su u 38. minutu poravnali iz opravdano dosuđenog penala, jer je prethodno golman Fahrudin Omerović kasnio na loptu pa je karate udarcem u skoku pokosio protivničkog igrača koji je do nje stigao pre.

Kipar je dočekao „plave“ na Olimpijskom stadionu „Spiridon Luis“ u Atini.

UEFA ga je kaznila jednom utakmicom zabrane igranja pred svojom publikom zbog napada na glavnog sudiju njegovog meča u grupi sa Škotskom u Limasolu, u februaru 1989.

Mediteranski Ostrvljani su se pred 25.000 gledalaca pokazali kao tvrd orah pred Ostrvljanima sa severa. Imali su bod u džepu (2:2), ali su ostali bez njega jer su Škoti postigli pobedonosni pogodak u šestom minutu nadoknade vremena.

Domaćin, ozlojeđen jer je smatrao da nije bilo potrebe igrati praktično dok gosti ne postignu gol, svalio je drvlje i kamenje na istočnonemačkog arbitra Zigfrida Kiršena. Zato je platio ceh.

Jugoslavija je dočekana pred oko 1.000 raštrkanih posmatrača pa se stekao utisak da se utakmica odvija pred praznim tribinama stadiona koji je primao skoro 70.000 duša.