Resetovali fudbal i krenuli ispočetka

Dok u Fudbalskom savezu Srbije još uvek krive „zlu sudbinu“ i nemačkog sudiju Feliksa Briha za neuspeh na Mundijalu, Belgijanci su „prst na čelo“ prvi put stavili još 2000. godine, kada su shvatili da je fudbal postao igra u koju ne samo da mora da se sistemski ulaže u stručne ljude, već i da se razmišlja godinama unapred.

Tehnički direktor Fudbalskog saveza Belgije Mišel Sablon prvi je predložio korenite promene 2000. godine i napravio plan po kome bi Belgija do 2020. trebalo da postane fudbalska velesila. Sablon je bio član u stručnom štabu Belgijanaca na Mundijalima u Meksiku (1986), Italiji (1990) i SAD (1994), a kada je njihov nacionalni tim doživeo debakl kao domaćin Evropskog prvenstva 2000, naterao je Fudbalski savez da shvati da je „vreme Enca Šifa i Marka Vilmotsa (zvezdi belgijskog fudbala s kraja osmadesetih i početka devedestih) odavno prošlo“.

Sablon je sa saradnicima izradu svog plana završio 2006. godine. Po njemu je svim mlađim nacionalnim selekcijama naređeno da igraju u sistemu 4-3-3, po ugledu na Barselonu u kojoj takođe sve mlađe kategorije koriste istu formaciju kao prvi tim. Zatim je od selektora „A“ tima traženo da počne da se oslanja samo na igrače rođene posle 1985. godine. Doneta je odluka da kada igrač pređe u stariju kategoriju više ne sme nikada vraćati u mlađu. FS Belgije je u svoj Statut ugradio i odluku da sa najmlađim igračima smeju da rade samo najbolji treneri, odnosno uslov za zapošljavanje trenera u Savezu bio je minimum deset godina trenerskog staža i najviša kategorija licence.

Fudbalski savez Belgije je pre 12 godina napravio još jednu radikalnu stvar. Sablon je u svom izveštaju o neuspehu posle 2000. naveo i da je glavni problem reprezentacije to što se na decu u mlađim kategorijama vrši pritisak da ostvaruju rezultate, dok za to vreme trpi njihova fudbalska obuka. Tada je napravljen istorijski dogovor Saveza i klubova da se ukinu tabele u takmičenjima za najmlađe kategorije kako bi treneri mogli da igračima pojedinačno posvete maksimalnu pažnju, pre nego što ovi stasaju za omladinski uzrast. Rezultat ovoga danas vidimo u vidu jednog De Brujena, Felainija, Azara, Lukakua, Kompanija, Kurtoe…

Sablon i danas voli da kaže da su Belgijanci svoj fudbal resetovali početkom ovog veka. Oni nisu kao mi uzeli da selekciju podmlađuju usred Mundijala, već su to uradili na početku kvalifikacionog ciklusa pre 12 godina, sa namerom da svesno žrtvuju odlazak na Mundijal 2010. godine, kako bi im se to isplatilo na narednim takmičenjima. Belgijanci su tako za dve decenije od fudbalskog autsajdera postali velesila, a u pitanju je zemlja sa tek 10 miliona stanovnika i samo 34 registrovana profesionalna fudbalska kluba. Ako u fudbalskoj Srbiji iko želi da nauči kako se stvaraju šampioni, onda je Belgija pravi primer.