Ko nije gledao prvi meč Partizana i Malatijaspora nema šanse da bi samo na reč poverovao da je srpski tim “zgromio” turski u beogradskoj bici za mesto u plej-ofu kvalifikacija za Ligu Evrope, jer su crno-beli u revanšu odigrali toliko ispod nivoa tih laganih i lepih 3:1 da mogu samo nebesima da se zahvale što su imali posla sa tako limitiranim rivalom.
Neki kvalitetniji sastav bi s više od nedovoljnih 1:0 (1:0) iskoristio loše izdanje ofanzivnog bloka u sastavu Sava Miloševića, ovako su samo navijači kluba iz Humske ostali zabrinuti i zbunjeni, odnosno nesložni u proceni koja je od ove dve partije realnija slika njihovih ljubimaca.
Druga utakmica je otvorena po beogradskom scenariju – ranim golom, samo što je ovog puta pao malo kasnije i što je završio u Partizanovoj mreži. Ne kao plod domaćinovog presinga, jer je naš tim nešto otresitije ušao u duel, čak ni kao epilog neke smislene akcije, pošto mu je prethodilo ispucavanje lopte iz dubine Malatijine polovine terena od strane Mustafe Akbaše, već kao kazna za očajnu procenu Vladimira Stojkovića. Umesto da taj “balon” i Adisa Jahovića prepusti dvojici defanzivaca ispred sebe ili ih makar sačeka na gol liniji, eventualno ipsred nje, iskusni kapiten je u maniru početnika nepotrebno napustio svojih 16 metara, prosto nateravši fokusiranog reprezentativca Makedonije na “poenterski” lob u 7. minutu. To bi neku drugu ekipu nateralo u totalnu ofanzivu, ne bi lo što pre bila poništena preostala prednost protivnika, ali obzirom da turska nema kretivne, odvažne i brze tehničare njeni pokušaji su se uglavnom svodili na “silovanje” napada po bokovima i kontre kratkog daha, pa su drugom pogotku najbliži bili kada je lopta pogodila u ruku Strahinju Pavlovića. Sudija Kavano bio je pod velikim pritiskom da svira penal, ali je ostao pri ličnoj proceni da mladi štoper nije namerno tako reagovao već da se centaršut Torea prvo odbio o njegova rebra (22). Nisu se proslavili ni Partizanovi vezisti i napadači, barem ne onaj zadužen da vuče napred, obzirom da je Saša Zdjelar, što na kefalo što na snagu, sekao rivalska dodavanja. U Beogradu razleteli triling Sejduba Suma – Takuma Asano – Umar Sadik delovali su više kao pospani posmatrači nego ljudi čija bi (redom) mašta, hitrina i visina trebalo da vuku “parni valjak”. Prvi je mekanim držanjem podigao glas kritičarima jalovog i nezainteresovanog fudbala najskupljeg igrača u istoriji kluba iz njegovog prvog mandata u Humskoj, drugi je ostao nesnađen bez proigravanja u prostor po džombastoj podlozi, a treći je u prvom poluvremenu tek u nadoknadi vremena “preznojio” Fabijena Farnola, ali je imao nesreću da ovaj sjajno pročita njegov odličan udarac glavom, a onda i pokušaj nogom (45+3).
Ni u nastavku utakmice to nije bio Partizan od pre sedam dana. Ni traga onoj brzini razmišljanja i kretanja, još manje šuteva. Prošlog četvrtka je mogao do vrha da napuni mrežu evropskog debitanta, a ovog nije imao ideju i volju kako uopšte da dođe u priliku da “ubode” neki pogodak. Sreća njegova, pa je domaćin toliko tanak sa znanjem da je teško ulazio u iole izgledne prilike, a i kada bi to nekako uspeo odbrana Partizana bi valjano obavljala posao. Kao kada se Bojan Ostojić istrčavanjem u pravom trenutku isprečio već viđenom drugom pogotku Jahovića, pošto je pre toga Tijevi Bifuma na boku izradio Nemanju Miletića (59) ili kada je grešni Stojković u svom stilu skinuo “zicer” udarac Artura Mine, na svega četiri do pet metara od svoje mreže (77).
Novi evropski ispit, za sedam dana u Beogradu, prilika je da se stvari poprave ili vrate na staro stanje, jer samo takav Partizan ima šta da traži u sledećih 180 minuta, odnosno nada se kambeku u grupnu fazu u LE. Vrednu finansijskog preživljavanja najtrofejnijeg srpskog fudbalskog kluba u 21. veku.
Sergen Jalčin: Nedosuđen čist penal
– Siguran sam 100 odsto da nam nije dosuđen čist penal. Sudija nije mislio da je to interesantno… Oni su konsantno ležali na travi i malo je bilo sedam minuta nadoknade – nezadovoljan je arbitriranjem trener petoplasiranog tima prošlog šampionata Turske, ali i radom uprave Malatije spora, jer ne može da dobije “jošt tri, četiri potrebna igrača”.
Nemanja Miletić: Nedopustivo bojažljivi
– Nesrećno smo primili gol, nismo smeli da budemo bojažljivi. Samo mi možemo da primimo gol u petom minutu i izdržimo do kraja. Nekako sam bio uveren da ćemo morati da postignemo pogodak, ali desilo se suprotno. Izdržali smo muški. Sami smo sebi dali gol, ali to se dešava – ovako je meč video desni bek Partizana.
Savo Milošević: Zasluženo prošli dalje
– Nismo najbolje odigrali prvo poluvremene. Rani gol i kako je sve to izgledalo na početku… Sve je ukazivalo na to da se neće dobro završiti. Ni u drugom poluvremenu nismo uspeli da uspostavimo igru, ali uspeli smo da sačuvamo gol, uspeli smo na volju i karakter da održimo utakmicu. Nismo imali sreće da postignemo gol, mislim da bi utakmica tada bila gotova, ali kada saberemo oba meča, mislim da smo zasluženo u plej-ofu. A, ta negativna pitanja… Sada ispada da moram da se pravdamo zašto smo prošli… – smatra trener Partizana, nezadovoljan propitivanjem novinara o lošem izdanju njegovih izabranika.
Molde na mišiće
Dželat beogradskog Čukaričkog u prošlom kolu kvalifikacija teškom mukom se izborio za novi dolazak u srpsku prestonicu, jer je norveški Molde tek u drugom produžetku revanša izbacio grčki Aris. Klub iz Soluna imao je čak 33 šuta, od čega 12 u okvir gola, na poluvremenu je vodio sa 2:0, a šest minuta pre kraja regularnog dela poništio kapital gostiju iz prvog meča.
Međutim, Boli je u 106. minutu zaokružio dvomeč na 4:3 za ekipu iz Trondhajma i zakazao dva duela sa Partizanom. Prvi 22. avgusta u Humskoj, a drugi sedam dana kasnije na stadionu „Aker“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.